Tornjevi ponoći полностью

„Ti bi ih ostavio?", promuklo upita Perin.

Nije glupo kopati rupu. Glupo je to što nisi sačekao mene, za slučaj da iz rupe izlete stršljeni. Skakač se okrenu prema kupoli. Pomozi mi ako padnem. Pođe napred, pa njuškom dodirnu kupolu. Zatetura se, pa se ispravi i lagano produži. Kada stiže na drugu stranu, sruši se na tle, ali videlo se da i dalje diše.

„Kako ti je to uspelo?", upita Perin, dižući se na noge.

Ja sam ja. Skakač onakav kakvog sebe vidi - što je istovetno onome što jeste. Takođe mirisi snage i postojanosti.

Izgleda da je reč o tome da osoba mora potpuno vladati onim što jeste. Baš kao mnoge stvari u vučjem snu, snaga misaone predstave koju neko ima daleko je moćnija od suštine samog sveta.

Hajde, posla Skakač. Budi snažan i prođi.

„Imam bolju ideju", reče Perin ustajući. Zajuri se iz sve snage, pa udari u ljubičastu kupoli i smesta omlitave, ali od siline trčanja prolete na drugu stranu, gde se zakotrlja po zemlji i zaustavi. Zastenja jer ga je rame bolelo i jer je izgrebao ruku.

Glupo štene, poslao mu je Skakač. Moraš da naučiš.

„Sada nije trenutak za to", odgovori Perin, pa ustade. „Moramo da pomognemo ostalima."

Strele na vetru, debele, crne i smrtonosne. Lovčev smeh. Miris ustajalog čoveka. Ubica je tu. Skakač i Perin potrčaše niz drum, a Perin otkri da ispod kupole može da se ubrza. Kolebljivo pokuša da mišlju skoči napred - i to mu uspe. Ali kada pokuša da pošalje sebe van kupole, ništa se ne desi.

Dakle, kupola je prepreka. Unutar nje može da se slobodno kreće, ali ne može da izađe van nje zamišljajući da je negde drugde. Ako želi da izađe, mora telom da prođe kroz zid kupole.

Hrastova Plesačica, Nesputani i Žiška su negde napred. Kao i Koljač. Perin zareža - jer ga preplaviše prestravljena slanja. Mračna šuma. Koljač. On vukovima izgleda tako visoko - kao mračno čudovište lica isklesanog iz kamena.

Krv na travi. Bol, bes, užas, zbunjenost. Žiška je ranjen. Drugo dvoje su skakali napred-nazad, ometajući Koljača dok Žiška puzi prema ivici kupole.

Pazi se, Mladi Biče, poslao mu je Skakač. Ovaj čovek dobro lovi. Kreće se skoro kao vuk, mada je on nešto pogrešno.

„Skrenuću mu pažnju, a ti idi po Žišku."

Ti imaš ruke. Ti nosi. Naravno, slanje nije sadržalo samo to - već i Skakačeve godine i iskustvo, kao i to da je Perin i dalje štene.

Perin stisnu zube, ali se nije raspravljao. Skakač jeste iskusniji od njega. Raziđoše se, a Perin posegnu za Žiškom, otkri gde je - skriven u jednom šumarku - i prebaci se pravo tamo.

Strela je bila zarivena u butinu tamnosmeđeg vuka i on je tiho cvileo, ostavljajući za sobom trag krvi dok je puzao. Perin brzo kleknu i izvuče strelu. Vuk nastavi da cvili, mirišući prestravljeno. Perin diže strelu. Bazdila je na zlo. Zgađeno je baci i diže vuka u naručje.

Nešto zašuška u blizini i Perin se munjevito okrenu. Nesputani iskoči između dva drveta, mirišući bojažljivo. Druga dva vuka vodila su Koljača dalje odatle.

Perin se okrenu i potrča prema najbližoj ivici kupole, noseći Žišku. Nije mogao da skoči tamo, jer nije znao tačno gde je.

On izjuri iz šumarka, dok mu je srce divlje lupalo u grudima. Vuk u njegovom naručju kao da je bivao sve snažniji kako su ostavljali strelu za sobom. Perin potrča još brže - brzinom za koju je smatrao da je nesmotrena - munjevito prelazeći na stotine koraka. Zid kupole mu se pojavi na vidiku i on se zaustavi.

Koljač se odjednom stvori ispred njega, s nategnutim lukom u rukama. Crni plašt se vijorio oko njega; više se nije smešio a pogled mu je bio mrk.

On pusti strelu. Perin se premesti i nikada ne vide gde je strela pala. Pojavio se na mestu gde je ušao u kupolu; trebalo je da odmah ode tamo. Baci se kroz ljubičastu kupolu, pa se sruši na drugoj strani, tako da mu Žiška ispade iz naručja i zakotrlja se.

Vuk ciknu, a Perin tresnu na tle.

Mladi Biče! Žiška mu posla sliku Koljača, natmurenog kao gromonosni oblak, kako stoji na unutrašnjem rubu kupole i drži nategnuti luk.

Perin se nije osvrnuo. Premestio se i poslao sebe na padine Zmajeve planine. Kada se tamo našao, skočio je na noge obuzet strepnjom, a u ruci mu se pojavio čekić. Čopor obližnjih vukova posla mu pozdrave. Perin u prvi mah nije obraćao pažnju na njih.

Koljač nije sledio. Nakon nekoliko napetih trenutaka, Skakač se pojavi pored Perina. „Jesu li ostali pobegli?"

Slobodni su, poslao je on. Šapat je mrtav. U slanju se video vuk - iz viđenja ostalih članova čopora - kako gine svega nekoliko trenutaka nakon što se kupola pojavila. Dok ju je prestavljeno njuškao, Šapata je pogodila strela.

Perin zareža. Umalo da nije skočio da se opet suoči s Koljačem, ali zaustavi ga Skakačev oprez. Prerano! Moraš da učiš!