Svetiljke zatreperiše unutra, kao da su ljudi koji žive u kući tek tada primetili bitku koja se odvija u njihovoj blizini. Talmanes i Met se zgledaše. Kairhijenjanin se baci u vrata goruće zgrade i provali unutra. Golam se okrenu ka Metu, obasjan sve većim plamenom. Vatra se brzo razgorela, a Metu je srce još brže zakucalo kada ga je to stvorenje napalo neprirodnom brzinom.
Met gurnu znojave šake u džepove kaputa. Baš pre nego što će golam stići do njega - ruku pruženih kako bi ga zgrabio za vrat - Met izvadi nešto u obema rukama i tresnu to o golamove dlanove. Vazduhom se prolomi šištanje, kao kada se prži meso, a golam zavrišta od bola. Razrogačeno se zatetura, gledajući Meta - koji je u obema rukama držao po jedan medaljon s lisičjom glavom.
Zamahnu njima i stade da ih vrti na dugim i debelim lancima. Na svetlosti vatre medaljoni kao da su blistali dok je Met njima šibao golama po ruci.
Stvorenje opet zaurla i ustuknu još jedan korak. „Kako?“, zatraži da čuje. „Kako?“
„Ni sam baš ne znam.“ Elejna mu je kazala da ti odlivci nisu savršeni, ali izgleda da dovoljno dobro rade svoj posao. Sve dok su u stanju da povrede golama, on ne mari za njihove ostale sposobnosti. Met se isceri, vitlajući drugim medaljonom. „Valjda mi se posrećilo."
Golam ga ošinu pogledom, a onda se zatetura uza stepenište prema zgradi u plamenu. Pohrli unutra, možda želeći da pobegne - ali Met nije imao namere da mu to dopusti, ne ovoga puta. Pojuri uz stepenište i pogureno prolete kroz zapaljeni dovratak, pružajući ruku u trenu kada mu je Talmanes iz jednog bočnog hodnika dobacio njegov ašandarei.
Met uhvati oružje, ostavljajući medaljone obmotane oko podlaktica. Golam se okrenu prema njemu; hodnik je već bio u plamenu, a vrelina koja je dopirala sa strana i odozgo bila je skoro neizdrživa. Dim je kuljao ispod tavanice. Talmanes je kašljao, s maramicom preko lica.
Golam se okrenu ka Metu, pa zareža i napade ga. Met sačeka zver na sredini širokog hodnika, dižući ašandarei da zaustavi golamove šake zgrčene kao kandže. Kraj kopljišta Metovog ašandareija bio je oprljen od vatre, tako da se drvo pušilo i ostavljalo za sobom trag dima.
Met je napadao iz sve snage, vrteći ašandarei tako da je zadnji kraj oružja ostavljao kovitlac dima oko njega. Golam pokuša da ga napadne, ali Met jednom rukom spusti ašandarei i baci jedan medaljon kao nož, stvorenju pravo u lice. Ono zaurla i teturajući se ustuknu, dok mu se spaljeno lice pušilo. Met zakorači napred, pa krajem ašandareija zahvati medaljon pre nego što je pao na pod i opet ga baci na stvora.
Nastavio je da napada, sekući ašandareijem, pa je nekoliko prstiju tog stvorenja odletelo sa šaka. Istina, stvor ne krvari i kao da ne oseća bol od običnih rana, ali
Golam se sikćući povrati, razrogačivši oči od besa. Više se nije smejao. Munjevito skoči napred, ali Met se okrenu i raseče stvoru smeđu košulju, otkrivajući mu grudi. Onda zamahnu drugim medaljonom, udarajući golama dok ga je ovaj grebao po ruci, cepajući mu kožu i prolivajući mu krv po zidu.
Met zastenja. Golam zaurla i zatetura se još dalje niz zapaljeni hodnik. Met se znojio od vreline i od napora. Ne može da se bori protiv tog stvora. Ne dugo. Ali to nije bitno. Nastavio je da napada takvom brzinom da je izgledalo kao da mu ašandarei seva. Udarao je golama pljoštimice - onom stranom za koju je privezan medaljon. Čim se zver oporavila, bacio mu je drugi medaljon u lice, terajući je da čučne kako bi ga izbegla. Ali on onda udarcem noge baci treći medaljon čudovištu u vrat.
Dok je vitlao ašandareijem, opet ga držeći obema rukama, ostavljao je tragove dima u vazduhu. Kraj njegovog oružja žario se i pušio. Met je vikao na Starom jeziku.
„Al dival, al kiseraji, al maši!“ Za svetlost, slavu i ljubav!
Golam režeći ustuknu. Osvrnu se, kao da primeti nešto iza sebe, ali Metov napad mu opet privuče pažnju.
„Tai’daišar!" Istinska krv bitke!
Met potera stvora prema otvorenom dovratku u zadnjem delu hodnika. Prostorija iza dovratka bila je potpuno mračna. Svetlost požara nije prodirala s njenih zidova.
„Karai manšimaja Tajlin. Karai an manšimaja Nalesin. Karai an manšimaja ajend’an!" Čast mog sečiva za Tajlin. Čast mog sečiva na Nalesina. Čast mog sečiva za pale.
Poziv na osvetu.
Golam ustuknu u mračnu sobu, pa kroči na pod beo kao kost i pogled mu polete naniže.
Duboko udahnuvši, Met skoči kroz dovratak i poslednjom snagom tresnu zažarenim kopljištem svog ašandareija stvora pred sobom u glavu. Žiške i pepeo buknuše mu oko lica. Stvor opsova i zatetura se udesno.
A tu skoro pade sa ivice platforme koja je lebdela nad neizmernom prazninom. Golam zasikta od besa, jednom nogom nad bezdanom, mlatarajući rukama kako bi održao ravnotežu.
