Tornjevi ponoći полностью

Golamovi skladni pokreti bacali su senke po ulici. Met ga je sačekao zamahom ašandareija, ali zver je skliznula u stranu i izbegla ga s lakoćom. Krvavi pepeo, ala je to čudo brzo! Pruži ruku i zamahnu nožem ka vrhu ašandareija.

Met povuče koplje kako čudovište ne bi preseklo vrpcu kojom je medaljon privezan. Stvor obiđe Meta, a on se okrenu kako bi ostao u prstenu svetiljaka. Odabrao je manje-više široku ulicu, naježio se pošto se setio one uličice u Ebou Daru, gde je bilo toliko skučeno da ga je golam skoro ubio.

Zver opet skliznu napred, a Met zadade lažan udarac, mameči ga da mu što više priđe. Skoro da je pogrešno procenio, ali obrnuo je ašandarei taman na vreme da udari golama pljoštimice. Medaljon zašišta kada dodirnu golamovu ruku.

Čudovište opsova i ustuknu. Treperava svetlost obasjavala mu je crte, ostavljajući niše tame i niše svetlosti. Stvor se opet smešio, iako mu se pramen dima dizao s ruke. Met je ranije mislio da je lice tog stvora neugledno, ali na toj neravnomernoj svetlosti - i s tim osmehom - postalo je grozno. Više u pravim uglovima, sa očima koje su od svetlosti fenjera sijale kao sićušni žuti plamenovi koje proždire tama u njegovim očnim dupljama.

Danju neugledan, a noću užasan. Taj stvor je zaklao Tajlin dok je bespomoćno ležala. Met stisnu zube - pa napade.

Bila je to krvava glupost. Golam je bio brži od njega, a Met nije imao predstave da li lisičja glava može da ga ubije ili ne. Svejedno je napao. Napao je zbog Tajlin, zbog njegovih ljudi koje je ta grozota ubila. Napao je jer nije imao drugog izbora. Kada želiš da vidiš da li neki čovek zaista nešto vredi, sateraš ga uza zid i nateraš da se bori za goli život.

Met sada stoji uza zid. Okrvavljen je i izmučen. Znao je da će ga ta stvar s vremenom naći - ih, još gore, da će naći Tuon ili Olvera. To su okolnosti u kojima bi se razuman čovek dao u beg. Ali on je krvava budala. Ostao je u gradu zbog zaveta koji je dao jednoj Aes Sedai? Pa, ako pogine, poginuće sa oružjem u ruci.

Met se pretvori u kovitlac čelika i drveta, urlajući dok je napadao. Golam je delovao zatečeno i čak je ustuknuo. Met ga tresnu ašandareijem po šaci, paleći mu meso, a onda se munjevito okrenu i izbi mu bodež iz prstiju. Stvorenje odskoči, ali Met se pruži i zabi mu držalje koplja između nogu.

Stvor pade. Pokreti mu behu skladni i izbeže da se prostre po zemlji, ali jeste palo. Dok je skakalo na noge, Met mu je sečivom ašandareija zadao udarac iznad pete. Glatko je golamu prerezao tetivu i taj bi se stvor samo skljokao da je ljudsko biće. Umesto toga, doskočio je a da se nije ni lecnuo od bola, a iz rane nije procurila ni kap krvi.

Golam napade Meta prstima zgrčenim kao kandže. Met je bio primoran da uzmakne, zamahujući ašandareijem da bi ga oterao od sebe. Stvorenje mu se iscerilo.

A onda, za divno čudo, okrenulo se i dalo u beg.

Met opsova. Je li ga nešto uplašilo? Ali ne, ono ne beži - već napada njegove ljude!

„Povlačenje!" viknu im Met. „Povlačenje! Plamen te spalio, čudovište jedno krvavo. Ovde sam! Bori se protiv mene!"

Pripadnici Družine raštrkaše se na njegovu naredbu, mada se Talmanes zadržao, sa smrtno ozbiljnim izrazom lica. Golam se zasmeja, ali nije pojurio za vojnicima. Umesto toga, stvorenje je udarcem noge prevrnulo prvu svetiljku, tako da se ugasila. Trčalo je ukrug i obaralo ih jednu po jednu, a ulicom je zavladao mrak.

Krvavi pepeo! Met pojuri za stvorom. Ako mu pođe za rukom da pogasi sve svetiljke, Met ništa neće videti!

Talmanes - nimalo ne vodeći računa o svojoj bezbednosti - skoči i zgrabi svoju svetiljku da bi je zaštitio. On pobeže niz ulicu, a Met opsova kada golam pojuri za njim.

Met potrča za golamom. Talmanes je bio u dobranoj prednosti, ali golam je veoma brz. Skoro da ga je sustigao, ali Talmanes se bacio u stranu i ustuknuo uz stepenište jedne obližnje zgrade. Čudovište se bacilo na njega, a Talmanes se zateturao unazad dok je Met iz sve snage trčao prema njima.

Svetiljka ispade Talmanesu iz ruke, tako da se ulje proli po prednjem delu zgrade. Suvo drvo se zapali, a plamen zapalaca preko ulja i obasja golama, koji skoči na Talmanesa.

Met baci svoj ašandarei.

Koplje širokoga sečiva nije bilo predviđeno za bacanje, ali on nije imao nož pri ruci. Gađao je golama u glavu, što niko ne bi ni pretpostavio, pošto je bedno promašio. Srećom, oružje je palo i prošlo između golamovih nogu.

Čudovište se saplete i uz tresak pade na kaldrmu. Talmanes se žurno povuče uz stepenište sada zapaljene zgrade.

Blagoslovena bila ova moja sreća, pomislio je Met.

Golam ustade i krenu za Talmanesom, ali onda pogleda šta ga je saplelo. Stvorenje se zlobno isceri, tako da mu je pola lica bilo obasjano požarom, pa pogleda Meta i zgrabi ašandarei - s lisičjim medaljonom i dalje privezanim za vrh sečiva - i mahnu rukom, bacajući oružje. Ašandarei prolete kroz prozor u zgradu u plamenu.