Tornjevi ponoći полностью

Gavine Trakande, pisalo je. Amirlin je veoma nezadovoljna posto je otkrila da si otišao. Nije ti bilo naloženo da napustiš grad. Zatražila je od mene da ti pošaljem ovu poruku i objasnim da ti je dato više nego dovoljno vremena da lenstvuješ u Kaemlinu. Tvoje prisustvo se traži u Tar Valonu i naloženo ti je da se vratiš što je brže moguće.

Gavin je pročitao pismo, pa ga je onda pročitao ponovo. Egvena je urlala na njega zbog toga što joj je poremetio planove, pa skoro da ga je naglavačke izbacila iz Kule, a sada je nezadovoljna jer je otkrila da je otišao iz grada? Šta je očekivala da će uraditi? Samo što se nije zasmejao.

„Milostivi?", upita sluškinja. „Želiš li da pošalješ odgovor?" Na poslužavniku su bili hartija i pero. „Nagovestili su da se odgovor očekuje."

„Pošalji joj ovo", reče Gavin bacivši krvonož na poslužavnik. Odjednom ga je obuzeo silan bes i potpuno je zaboravio na to da se vraća u Tar Valon. Plamena žena!

„I reci joj", dodade trenutak kasnije, nakon što malo razmisli, „da je ubica Seanšanin i da ima poseban ter’angreal zahvaljujući kom je teško vidljiv u senkama. Najbolje bi bilo da zapale još svetiljaka. Ostala ubistva bila su ispitivanje naših odbrana. Ona je prava meta. Naglasi da je ubica veoma, veoma opasan - ali da nije onaj za kog je ona mislila da jeste. Ako joj je potreban dokaz, može da dođe ovamo, u Kaemlin, i da porazgovara s nekim Seanšanima."

Sluškinja je delovala zbunjeno, ali se povukla kada on ništa više nije rekao.

Pokušao je da ohladi glavu i suzbije bes. Ne može da se vrati - ne sada. Ne kada će delovati kao da je podvio rep i pokunjeno dogmizao na njenu zapovest. Ona ima svoje „pažljive planove i zamke". Kazala je da joj on nije potreban. U tom slučaju, moraće neko vreme biti bez njega.

„Hoću da izviđači sve vreme budu u izvidnici", odlučno je govorio Perin. „Čak i za vreme suđenja." „Perine Ajbara, to se neće dopasti Devicama", odgovori mu Sulin. „Ne ako zbog toga propuste priliku da plešu kopljima."

„Ali će one to svejedno učiniti", reče Perin, hodajući kroz logor, između Danila i Gaula. Za njim su išli Azi i Vil al’Sin - njegovi današnji stražari.

Sulin pogleda Perina, pa klimnu. „Biće učinjeno." Ode.

„Lorde Perine", upita Danil, dok mu se u mirisu osećala strepnja. „O čemu se ovde radi?"

„Još ne znam", odgovori mu Perin. „Vetar nosi nešto zlo."

Danil se zbunjeno namršti. Pa, i Perin je zbunjen. Zbunjen i sve sigurniji. To deluje kao protivrečnost, ali tako je.

Taborom je vladala vreva dok su se njegove vojske okupljale da bi dočekale Bele plaštove. Ne njegova vojska, već vojske. Tako mnogo podela vlada među njima. Arganda i Galen nadmeću se ko će biti u boljem položaju, Dvorečani mrze nove najamničke družine, dok se nekadašnje izbeglice guraju između svih njih. A naravno, tu su i Aijeli, nadmeni i svojeglavi.

Raspustiću ih, govorio je Perin samome sebi. Zastoje sve to bitno? Međutim, to ga je svejedno mučilo. Neuredno je voditi logor na takav način.

Bilo kako bilo, Perinovi ljudi mahom su se oporavili od poslednjeg mehura zla. Najverovatnije da niko od njih nikada više neće posmatrati oružje na isti način, ali ranjenici su Izlečeni, a usmerivači odmorni. Belim plaštovima nije bilo drago zbog odlaganja, koje je potrajalo duže nego što su verovatno očekivali. Ali Perinu je to vreme bilo potrebno - i to iz najrazličitijih razloga.

„Danile", zausti. „Pretpostavljam da te je moja žena uključila u svoju zaveru s ciljem da ja budem zaštićen."

Danil se lecnu. „Kako...“

„Njoj je potrebno da ima svoje tajne", odgovori mu Perin. „Pola njih mi promakne, ali ova je bila jasna kao dan. Ona nije ni najmanje srećna zbog ovog suđenja. Šta ti je naredila da radiš? Nekakav plan sa Aša’manima da me izvučete iz opasnosti?"

„Tako nešto, moj lorde", priznade Danil.

„Poći ću, ako stvari pođu po zlu", kaza mu Perin. „Ali nemojte da ste uskočili prerano. Neću da se sve ovo pretvori u krvoproliće zato što je neki Beli plašt opsovao u pogrešnom trenutku. Čekajte na moj znak. Jesi li me razumeo?"

„Da, milostivi", odgovori mu Danil, mirišući postiđeno.

Perinu je potrebno da završi sa svim tim. Da se svega toga ratosilja. Smesta. I to zato što mu je poslednjih nekoliko dana sve to počelo da deluje prirodno. Ja sam samo... Zaćuta. Samo šta? Kovač? Da li to uopšte više može da kaže? Šta je on zapravo? Ispred njih Niejld je sedeo na jednom panju pored tla za Putovanje. U poslednjih nekoliko dana, mladi Aša’man borac i Gaul su po Perinovom naređenju otišli u nekoliko različitih pravaca kako bi videli da li kapije rade ako se odmaknu dovoljno daleko od tabora. Ispostavilo se da zaista rade, mada čovek mora da putuje satima i satima da bi se mogle otvoriti.