Tornjevi ponoći полностью

Svetlosti! Jeste pogrešio kada je o tome reč. Sada zna šta je to značilo. „Osećam to u vetru", reče joj. „Muka koju imamo s kapijama u vezi je s nečim što se dešava u vučjem snu. Neko želi da mi ne mognemo pobeći odavde."

Hladan lahor, što je na podnevnoj vrelini bilo baš neobično, prelete preko njih. „Jesi li siguran?" upita Faila.

„Da“, odgovori joj Perin. „Za divno čudo, jesam."

„Zato Device nisu ovde? U izvidnici su?"

„Neko želi da nas uhvati u klopku i napadne. Najrazumnije je da nas puste da se sukobimo s Belim plaštovima, pa da pobiju one koji prežive. Ali za tako nešto potrebna je vojska, od koje nema ni traga ni glasa. Poslao sam Elijasa da potraži postoji li u ovom kraju neka Putna kapija, ali on još ništa nije našao. Možda ničega i nema, a ja se plašim samo senki."

„Mužu, u poslednje vreme postalo je vrlo verovatno da te senke mogu da grizu. Verujem tvom osećaju."

On je pogleda, pa se široko nasmeši. „Hvala ti.“

„Dakle, šta ćemo?"

„Jašemo na ovo suđenje", odgovori Perin. „I učinićemo sve što možemo kako bismo sprečili da dođe do bitke protiv Belih plaštova. A onda ću noćas videti mogu li da stanem u kraj toj stvari koja sprečava kapije. Jednostavno ne možemo da jašemo dovoljno daleko da bismo pobegli od tog čuda, pošto može da se premesti. Video sam ga na dva mesta. Moraću nekako da ga uništim. Nakon toga ćemo pobeći."

Ona klimnu, a Perin dade naređenje za pokret. Mada je sila iza njega i dalje delovala kao da je u potpunom metežu - kao nekakav zamršeni konopac - vojska je krenula u pokret. Njeni različiti delovi su se razvrstali i konopac se razmrsio.

Prešli su kratak put niz Džehanski drum, približavajući se polju s paviljonom. Beli plaštovi su već stigli; bili su u bojnom poretku. Činilo se kao da su i oni poveli svu svoju vojsku.

Biće to napeto popodne.

Gaul je trčao pored Perinovog konja i nije se činilo da je zabrinut - niti je prebacio veo preko lica. Faila je znala kako on misli da je časno što Perin ide na suđenje. Perin mora ili da se odbrani ili da prizna toh i prihvati presudu. Aijeli znaju sami da odu na sopstveno pogubljenje kako bi ispunili toh.

Dojahaše do paviljona. Jedna stolica bila je postavljena na niskom postolju na severnom kraju, leđima okrenuta dalekoj šumi kožolista. Na toj uzdignutoj stolici sedela je Morgaza, delujući od glave do pete kao vladarka, u crveno-zlatnoj haljini koju mora da joj je Galad negde našao. Kako je Faila uopšte mogla da pomisli da je ta žena obična služavka?

Ispred Morgaze su bile postavljene stolice, a pola su zauzeli Beli plaštovi. Galad je stajao ispred Morgazinog priručnog sudijskog prestola. Svaka dlaka bila mu je na mestu, uniforma bez ijedne mrlje, a plašt je padao iza njega. Faila baci pogled u stranu i ugleda Berelajn kako crveneći zuri u Galada, delujući bezmalo gladno. Nije digla ruke od pokušavanja da ubedi Perina da joj dopusti da proba da sklopi mir s Belim plaštovima.

„Galade Damodrede“, pozva Perin i sjaha ispred paviljona. Faila sjaha i priđe do njega. „Pre nego što sve ovo počne, hoću da mi nešto obećaš.“

„A to je?“, doviknu mladi zapovednik iz otvorenog šatora.

„Zakuni se da nećeš dozvoliti da se ovo pretvori u bitku“, reče mu Perin.

„Mogao bih to da obećam", odgovori Galad. „Ali, naravno, ti bi morao da obećaš meni da nećeš pobeći ako presuda ne bude u tvoju korist.“

Perin zaćuta, pa spusti šake na čekić.

„Vidim da nisi voljan da to obećaš", primeti Galad. „Dajem ti ovu priliku zato što me je moja majka ubedila da bi trebalo da ti dozvolim da kažeš šta imaš u svoju odbranu. Ali radije bih umro nego što bih dozvolio da čovek koji je ubio Decu tek tako ode. Perine Ajbara, ako ne želiš da se ovo pretvori u bitku, onda iznesi dobru odbranu. Ili to, ili prihvati kaznu."

Faila krajičkom oka pogleda svog supruga; mrštio se. Delovao je kao da želi da obeća to što se od njega traži. Dodirnula ga je po ruci.

„Trebalo bi da to uradim", tiho joj kaza on. „Kako bilo ko može da bude iznad zakona, Faila? Ubio sam one ljude u Andoru, kada je Morgaza bila kraljica. Trebalo bi da poštujem njen sud."

„A šta je s tvojom dužnošću prema našoj vojsci?", upita ona. „Šta je s tvojom dužnošću prema Randu i Poslednjoj bici?" I prema meni?

Perin se pokoleba, pa klimnu. „U pravu si." A onda, glasnije, nastavi: „Hajde da završimo sa ovim."

Perin uđe u paviljon, a smesta mu se pridružiše Niejld, Danil i Grejdi. Perin se zbog njihovog prisustva osećao kao kukavica; po tome kako su njih četvorica stajali, jasno se videlo da nemaju nikakve namere da dopuste da Perin bude zarobljen.

Šta uopšte znači suđenje ako Perin neće poštovati odluku koja se donese? Obična lakrdija.

Beli plaštovi su napeto posmatrali šta se dešava; njihovi zapovednici stajali su u hladu paviljona, dok je vojska stajala voljno. Delovali su kao da nemaju nikakve namere da polože oružje za vreme postupka. Perinova vojska - veća, ali slabije uređena - odgovorila je tako što je zauzela položaj naspram Belih plaštova.