Tornjevi ponoći полностью

„A šta bi se desilo ako bi ti pobedio i proburazio ga kao što si rekao da želiš? Da li bi nas sve osudio na propast samo da bi zadovoljio svoju trenutnu strast?"

Na to nije imao nikakav odgovor.

„Gavine, to nije samo ljubomora", reče mu Elejna uzimajući vesla od njega. „To je sebičnost. Sada ne možemo priuštiti da budemo kratkovidi." Ona zavesla iako se on bunio.

„To mi kaže", odvrati on, „žena koja je lično napala Crni ađah?"

Elejna pocrvene. Video je kako ona priželjkuje da on nikada nije saznao za taj događaj. „To je bilo potrebno. Sem toga, kazala sam mi. Ti i ja - mi se mučimo s tim. Birgita mi stalno priča kako moram da naučim da budem umerenija. Pa, i ti ćeš to morati da naučiš - Egvene radi. A potreban si joj, Gavine. Ona to možda ne shvata; možda je ubeđena kako mora na svojim plećima nositi čitav svet, potpuno sama - ali greši."

Čamac udari u pristanište. Elejna diže vesla iz vode i pruži ruku. Gavin izađe iz čamca, pa joj pomože da i ona stupi na pristanište. Nežno ga je stisnula za ruku. „Razabraćeš ti to", reče mu. „Oslobađam te svake odgovornosti da budeš moj kapetan-general. Za sada neću postaviti nikoga drugog da bude prvi princ mača, ali ti možeš da držiš tu titulu u odsustvu. Sve dok se pojaviš ponekad na državnim događajima, nećeš morati da brineš da će se nešto drugo tražiti od tebe. To ću smesta obznaniti, pozivajući se na potrebu da se ti baviš drugim poslom usled predstojeće Poslednje bitke."

„Ja... Hvala ti", odgovori on, mada nije bio baš siguran kako se u vezi s tim oseća. To mu je previše zvučalo kao Egvenina tvrdnja da on ne mora da joj stražari pred vratima.

Elejna ga opet stisnu za ruku, pa se okrenu i priđe svojim slugama. Gavin ju je gledao kako smireno priča s njima. Ona kao da svakim danom biva sve dostojanstvenija i sve više deluje kao prava kraljica; bilo je to kao da gleda pupoljak kako cveta. Voleo bi da je sve vreme bio u Kaemlinu, pa da je to mogao da gleda od početka.

Shvati da se smeši, pa se okrenu da produži niz ružičnjak. Sva njegova žaljenja teško su se održavala pred poplavom Elejnine uobičajene vedrine.

Jedino njoj može poći za rukom da čoveka učini ljubomornim, ali da se on zbog toga dobro oseća.

Prošao je kroz talase zanosnog mirisa, osećajući kako ga sunce greje po vratu. Šetao se vrtovima u kojima su se on i Galad igrali kao deca, pa je pomislio na svoju majku kako se tu šeta s Garetom Brinom. Sećao se njenih pažljivih uputstava kada bi mu se desilo da načini pogrešan korak, a onda njenih osmeha kada bi se poneo onako kako to dolikuje jednom princu. Ti osmesi su mu delovali kao rađanje sunca.

To mesto jeste ona. Ona i dalje živi - u Kaemlinu, u Elejni - koja svakim časom sve više i više Uči na nju - i u bezbednosti andorskog naroda. Stade pored jezerceta, tačno na mesto gde ga je Galad spasao od davljenja kada je bio dete.

Možda je Elejna u pravu. Možda Al’Tor nema nikakve veze s Morgazinom smrću. Sve i da ima, Gavin to nikada ne bi mogao da dokaže. Ali to nije ni bitno. Rand al’Tor je već osuđen na smrt u Poslednjoj bici. Dakle, zašto da on i dalje mrzi tog čoveka?

„Ona je u pravu", prošapta Gavin, gledajući jastrebmuve kako plešu nad površinom vode. „Završili smo, Al’Tore. Od sada više ne marim za tebe."

Kao da mu je kamen pao sa srca. Gavin duboko uzdahnu, osećajući kako se opušta. Tek sada kada ga je Elejna oslobodila obaveza, shvatio je koliko je grižu savesti osećao zbog toga što nije u Andoru. Sada je i ta griža savesti nestala.

Vreme je da se usredsredi na Egvenu. Gurnu ruku u džep i izvadi ubičin nož, pa ga diže tako da bude obasjan sunčevom svetlošću, gledajući one crvene kamenove. On zaista ima dužnost da zaštiti Egvenu. I pod pretpostavkom da ona pobesni na njega, da ga zamrzi i izgna - ako mu pođe za rukom da joj spase život, zar to ne vredi svake moguće kazne?

„Tako mi majčinog groba", oštar glas se začu iza njega. „Odakle ti to?"

Gavin se munjevito okrenu. Žene koje je ranije primetio stajale su na stazi iza njega. Na čelu im je bila Dajmena, kose prošarane sedim vlasima i s borama oko očiju. Zar koriščenje Moći ne bi trebalo da zaustavi te znakove starenja?

S njom su bile još dve žene. Jedna je bila dežmekasta i mlada, s crnom kosom, a druga beše zdepasta sredovečna žena. Upravo je ta druga progovorila; oči su joj bile razrogačene i nevine - i delovala je užasnuto.

„Šta je to, Marila?", upita Dajmena.

„Taj nož", odgovori Marila, pokazujući Gavinovu ruku. „Marila je već videla takav!"

„Ja sam već videla takav", ispravi je Dajmena. „Ti si biće a ne stvar."

„Da, Dajmena. Mnogo se izvinjavam, Dajmena. Marila... ja više neću napraviti takvu grešku, Dajmena."

Gavin izvi obrvu. Šta nije u redu s tom ženom?

„Oprosti joj milostivi", kaza Dajmena. „Marila je mnogo vremena provela kao damane, pa joj je teško da se prilagodi.“

„Ti si Seanšanka?“, upita Gavin. Naravno. Trebalo je da primetim naglasak.