„Ne, u redu je", reče Morgaza. „On je u pravu. Ovo suđenje jeste u vezi s Perinom Ajbarom." Ona skrenu pogled s Bajara na Perina. On joj ga spokojno uzvrati. Mirisala je... kao da je radoznala u vezi s nečim. „Lorde Ajbara, smatraš li da si dovoljno rekao u svoju odbranu?"
„Branio sam sebe i svoje prijatelje", odgovori Perin. „Beli plaštovi nisu imali nikakvo pravo da rade to što su radili - da nam naređuju i prete. Pretpostavljam da i sama dobro znaš kakav ih glas bije. Imali smo dobre razloge da ih se klonimo i da ne poslušamo njihove naredbe. To nije bilo ubistvo. Samo sam se branio."
Morgaza klimnu. „U tom slučaju, doneću svoju odluku."
„A šta je s tim da još neko govori u Perinovu odbranu?" zatraži da čuje Faila, dižući se na noge.
„Gospo Faila, to neće biti potrebno", odgovori Morgaza. „Koliko mogu da ocenim, jedina druga osoba s kojom bismo mogli da razgovaramo bila bi Egvena al’Ver, što se za vreme ovog suđenja ne čini izvodljivim."
„Ali...“
„Sada je dosta", prekide je Morgaza ledenim glasom. „Možemo da dovedemo tuce Dece, koji će ga proglasiti Prijateljem Mraka, i dva tuceta njegovih sledbenika da mu hvale vrline. Ni jedno ni drugo neće biti od koristi za ovo suđenje. Pričamo o određenim događajima koji su se odigrali tačno određenog dana."
Faila zaćuta. Mada je mirisala besno. Ona uhvati Perina za ruku, ali nije opet sela. Perin je osećao... žaljenje. Izneo je istinu - ali nije bio zadovoljan.
Nije želeo da ubije one Bele plaštove, ali ih je ubio. I to je učinio u pomami, bez vlasti nad sobom. Mogao bi za to kriviti vukove i mogao bi za to kriviti Bele plaštove, ali istina je da on
„Perine, znaš moj odgovor", reče Morgaza. „Vidim ti to u očima."
„Učini ono što moraš", odgovori Perin.
„Perine Ajbara, proglašavam te krivim."
„Ne!“, vrisnu Faila. „Kako se usuđuješ? On te je prihvatio kada niko drugi nije hteo!"
Perin je uhvati za rame. Nagonski je pružala ruku u rukav, hvatajući se za tu skrivene noževe.
„Ovo nema nikakve veze sa onim što ja osećam prema Perinu", odgovori Morgaza. „Ovo je suđenje po andorskom zakonu. Pa, zakon je veoma jasan. Perin je možda smatrao da su vukovi njegovi prijatelji, ali zakon kaže da nečiji pas ili stoka vrede izvesnu sumu novca. Nezakonito je da ih neko ubije, ali još je više nezakonito ubiti čoveka u odmazdu za to. Ako želiš, mogu da ti navedem tačne odrednice."
Paviljonom je vladao muk. Niejld se upola digao iz svoje stolice, ali Perin ga je pogledao u oči i odmahnuo glavom. Aes Sedai i Mudre bile su potpuno bezizražajne. Berelajn je delovala kao da se nevoljno pomirila sa sudbinom, a zlatokosa Alijandra je od zabezeknutosti prinela jednu šaku ustima.
Danil i Azi al’Ton prišli su Perinu i Faili, a Perin ih nije naterao da odstupe.
„Zašto je to bitno?", zatraži da čuje Bajar. „On svejedno neće poštovati presudu!"
I ostali Beli plaštovi ustadoše, a Perin ovoga puta nije mogao pogledom suzbiti sve koji su u odgovor na to ustali na njegovoj strani.
„Još nisam donela presudu", britko reče Morgaza.
„Kakva pa druga presuda može da se donese?" upita Bajar. „Kazala si da je kriv."
„Da", potvrdi Morgaza. „Mada verujem da ima okolnosti koje su bitne za presudu." Lice joj je i dalje bilo kao okamenjeno, a mirisala je odlučno. Šta li ona to radi?
„Beli plaštovi su bili neovlašćeni vojni odred u granicama mog kraljevstva", kaza Morgaza. „Imavši to u vidu, premda presuđujem da je Perin kriv za ubistvo vaših ljudi, takođe presuđujem da je ovaj slučaj podložan Kainečkom protokolu."
„Je li to zakon koji se tiče najamnika?", upita Galad.
„Dakako."
„Šta je sad pa to?“, upita Perin.
Galad se okrenu da ga pogleda. „Presudila je da je naš sukob bila kavga između najamničkih družina bez poslodavca. U suštini, presuda kaže da u sukobu nije bilo nevinih - stoga, nisi optužen za ubistvo, već si nezakonito ubio.“
„Zar postoji razlika?" mršteći se upita Danil.
„Samo semantička", odgovori Galad, ruku i dalje sklopljenih iza leđa. Perin mu oseti miris; bio je radoznao. „Da, to je dobra presuda, majko. Ali verujem da je kazna svejedno smrt.“
„Može da bude", odgovori Morgaza. „Zakonik je daleko popustljiviji, u zavisnosti od okolnosti."
„Onda, šta si presudila?", upita Perin.
„Ništa", odgovori Morgaza. „Galade, ti si odgovoran za ubijene ljude - ili nešto najbliže što imamo čoveku koji je za njih odgovoran. Izricanje presude prepustiću tebi. Donela sam odluku o krivici i iznela pravne osnove. Ti odredi kaznu."
Galad i Perin se zgledaše preko paviljona. „Shvatam", kaza Galad. „Čudan izbor, milostiva. Ajbara, moram da te ponovo pitam - da li ćeš prihvatiti odluke donete na ovom suđenju, koje si sam predložio? Ili ovo mora da se reši sukobom?"
