Tornjevi ponoći полностью

„To ne znači da sam Prijatelj Mraka", odgovori Perin.

„Cilj ovog suda", odlučno reče Morgaza, „nije da se donese presuda o toj optužbi. Utvrdićemo Ajbarinu odgovornost za smrt ta dva čoveka - i nizašta drugo. Dete Bornhalde, možeš da sedneš."

Bornhald besno sede.

„Lorde Ajbara, još nisam čula tvoju odbranu", reče mu Morgaza.

„Razlog zašto sam ti rekao šta sam - šta mogu - jeste da bih ti pokazao da su vukovi moji prijatelji." Duboko uzdahnu. „Ta noć u Andoru... bila je strašna, baš kao što je Bajar rekao. Svi smo bili preplašeni. Beli plaštovi bili su uplašeni od vukova, vukovi se plašili vatre i ljudskih pretečih pokreta, a ja sam bio potpuno prestravljen od sveta oko sebe. Nikada ranije nisam bio van Dve Reke i nisam razumeo zašto čujem vukove u glavi.

Pa, ništa od svega toga nije izgovor i nisam ni nameravao da dajem izgovore. Ubio sam one ljude, ali oni su napali moje prijatelje. Kada ljudi krenu u lov na vučje krzno, vukovi uzvraćaju udarac." Zastade. Potrebno je da čuju celu istinu. „Iskren da budem, milostiva, nisam vladao sobom. Bio sam spreman da se predam. Ali s vukovima u glavi... osećao sam njihov bol. A onda su Beli plaštovi ubili mog dragog prijatelja, pa sam morao da se borim. Isto bih učinio da zaštitim nekog seljaka kojeg tuku vojnici."

„Ti si stvorenje Senke!“, viknu Bornhald, opet ustavši. „Tvoje laži su uvreda za mrtve!"

Perin se okrenu prema njemu i pogleda ga pravo u oči. Šatorom zavlada muk, a Perin oseti napetost u vazduhu. „Bornhalde, jesi li ikada pomislio da se neki ljudi razlikuju od tebe?", upita Perin. „Jesi li ikada pokušao da razmisliš kako li je to da budeš neko drugi? Kada bi mogao da vidiš kroz ove moje zlatne oči, otkrio bi da je svet jedno potpuno drugačije mesto."

Bornhald zinu kao da če mu uputiti još jednu uvredu, ali onda liznu usne kao da su se osušile. „Ubio si mi oca", naposletku mu reče.

„Rog Valera se oglasio", odgovori mu Perin, „a Ponovorođeni Zmaj se na nebu borio protiv Išamaela. Vojske Artura Hokvinga vratile su se na ove obale kako bi ovladale njima. Da, bio sam u Falmeu. Pojahao sam u bitku rame uz rame sa herojima Roga, uz Hokvinga lično, boreći se protiv Seanšana. Bornhalde, borio sam se na istoj strani kao tvoj otac. Kazao sam da je on bio dobar čovek - i jeste. Hrabro je pošao u juriš. Hrabro je poginuo."

Prisutni su bili tako nepomični da su izgledali kao kipovi. Niko ni prstom nije mrdao. Bornhald otvori usta da se opet pobuni, ali onda ih zatvori.

„Kunem ti se", reče mu Perin, „pod Svetlošću i u moju nadu za spasenje i ponovno rođenje da ti nisam ubio oca. Niti sam imao ikakve veze s njegovom smrću."

Bornhald pogleda Perina pravo u oči. Delovao je uznemireno.

„Daine, ne slušaj ga", javi se Bajar. Miris mu je bio tako snažan da je bio jači od svih ostalih u paviljonu. Mahnit i poput trulog mesa. „On jeste ubio tvog oca."

Galad je i dalje stajao i samo gledao tu razmenu izjava. „Dete Bajare, nikada mi nije bilo jasno otkud ti to znaš. Šta si zapravo video? Možda bi trebalo da održimo suđenje o tome."

„Nije reč o onome što sam video, lorde kapetane", odgovori Bajar, „već o onome što znam. Kako se drugačije može objasniti to da je on preživeo, a čitava legija nije! Bornhalde, tvoj otac je bio hrabar ratnik. On nikada ne bi pao pred Seanšanima!"

„To je glupost", reče Galad. „Seanšani su nas pobeđivali na svakom koraku. Čak i dobri ljudi mogu da poginu i bici."

„Video sam Zlatookog tamo", odvrati Bajar, pokazujući Perina. „Borio se rame uz rame sa avetima! Sa zlim stvorovima!"

„Heroji Roga, Bajare", reče mu Perin. „Zar nisi video da smo se borili rame uz rame s Belim plaštovima?"

„Tako je izgledalo", divlje odbrusi Bajar. „Baš kao što je izgledalo da braniš žitelje Dve Reke. Ali ja sam te prozreo, Nakotu Senke! Prozreo sam te čim sam te ugledao!"

„Da li si mi zato pomogao da pobegnem?", tiho upita Perin. „Kada sam bio zarobljen u šatoru starijeg lorda Bornhalda, dao si mi oštar kamen da presečem konopce kojima sam bio vezan i kazao mi da me niko neće juriti ako pobegnem."

Bajar se ukoči. Izgledalo je kao da je sve do tog trena na to bio zaboravio.

„Želeo si da pokušam da pobegnem", nastavi Perin, „da bi ti mogao da me ubiješ. Žarko si želeo da Egvena i ja budemo mrtvi."

„Je li to istina, Dete Bajare?" upita Galad.

Bajar se zatetura. „Naravno... da nije. Ja..." Odjednom se munjevito osvrnu i okrenu Morgazi, koja je sedela na svom jednostavnom sudijskom prestolu. „Ovo suđenje nije u vezi sa mnom, već s njim! Saslušala si obe strane. Šta je tvoj odgovor? Presudi, ženo!"

„Ne bi trebalo da se tako obraćaš mojoj majci", tiho mu kaza Galad. Lice mu je bilo potpuno bezizražajno, ali Perin je na njemu osetio miris opasnosti. Bornhald, delujući veoma uznemireno, samo je seo i uhvatio se za glavu.