„Lord kapetan je mislio da su vukovi loše znamenje. Svi znaju da oni služe Mračnoga. Poslao nas je u izvidnicu. Moj odred se zaputio ka istoku, pretražujući stenje i krhotine ogromnog srušenog kipa."
Bol. Ljudi koji viču.
„Vukovi su počeli da nas napadaju", pričao je Bajar sve grubljim glasom. „Bilo je očigledno da to nisu obične životinje. Njihovi napadi bili su suviše usaglašeni. Bilo ih je na desetine u senkama. Među njima su bili i ljudi, koji su napadali i ubijali naše konje."
Perin je sve to gledao kroz dva para očiju. Svojima, iza šake, i očima vukova - koji su samo želeli da ih ostave na miru. Ranije ih je ranilo ogromno jato gavranova. Pokušavali su da oteraju ljude. Da ih uplaše.
Tako mnogo straha. I ljudskog i vučjeg. Strah je te noći vladao obema stranama. Sećao se kako se upirao da ne izgubi sebe, ophrvan slanjima.
„Ta noć je bila duga", govorio je Bajar sada tišim glasom, ali svejedno punim besa. Prošli smo ispod padine jednog brda, na čijem vrhu je počivala ogromna pljosnata stena, a Dete Latin je kazao kako mu se čini da je video nekoga u senkama. Zaustavili smo se, podigli baklje koje smo držali i videli konjske noge ispod jedne kamene strehe. Klimnuo sam Latinu, a on je pošao napred i naredio onima koji se tamo kriju da se predstave.
Pa, taj čovek - Ajbara - izašao je iz mraka s jednom mladom ženom. Nosio je opaku sekiru i smireno prišao Latinu, ne obraćajući pažnju na koplje uprto u njegova prsa. A onda..."
A onda su vukovi preuzeli. Perinu se to tada prvi put desilo. Njihova slanja bila su tako snažna da se Perin izgubio. Sećao se kako je zubima zaklao Latina i kako mu je topla krv pokuljala u usta kao da je zagrizao voćku. To sećanje bilo je Skakačevo, ali Perin nije mogao da razdvoji sebe od vuka za vreme te borbe.
„A onda?“, upita Morgaza.
„A onda je došlo do bitke", odgovori Bajar. „Vukovi su skočili iz senke i Ajbara nas je napao. Nije se kretao kao čovek, već kao zver i sve vreme je režao. Savladali smo ga i ubili jednog vuka, ali ne pre nego što je Ajbari pošlo za rukom da ubije dvojicu Dece."
Bajar sede. Morgaza nije postavljala nikakva pitanja. Okrenu se drugom Belom plaštu, koji je stajao s Bajarom.
„Nemam mnogo toga da dodam", kaza taj čovek. „Bio sam prisutan i istovetno se sećam tih događaja. Želeo bih da istaknem da je Ajbara već proglašen krivim kada smo ga uhvatili. Nameravali smo da..."
„Ta presuda nije ni od kakve važnosti za ovo suđenje", hladno ga prekide Morgaza. .
„Onda, molim da dopustiš da se moj glas pridoda svedočanstvu drugog svedoka. I ja sam sve to video." Ćelavi Beli plašt sede.
Morgaza se okrenu Perinu. „Možeš da kažeš svoje."
Perin polako ustade. „Ta dvojica su rekla istinu, Morgaza. Stvari su se otprilike tako odvijale."
„Otprilike?", upita Morgaza.
„Skoro je u pravu."
„Tvoja krivica ili nevinost zavisi od tog
Perin klimnu. „Jeste tako. Reci mi nešto, milostiva. Kada ovako sudiš nekome čoveku, pokušavaš li da razumeš sve njegove delove?"
Ona se namršti. „Molim?"
„Moj majstor, čovek koji me je učio da postanem kovač, naučio me je jednoj važnoj stvari - da bi nešto napravio, moraš to da razumeš. A da bi nešto razumeo, moraš da znaš od čega se sastoji." Hladan lahor dunu kroz paviljon, tako da su se plaštovi zanjihali. To je bilo u potpunom saglasju s tihim zvucima koji su dopirali s livade oko šatora - zvucima ljudi kako se meškolje u oklopima, zvucima konja kako kopaju zemlju, s kašljanjem i povremenim šaputanjem kako su se njegove reči pronosile kroz redove vojnika.
„Pre izvesnog vremena, nešto sam shvatio", nastavi Perin. „Ljudi se sastoje od mnogo različitih delova. To ko su oni zavisi od okolnosti u kojima se nalaze. Učestvovao sam u ubistvu te dvojice. Ali da bi to razumela, moraš da vidiš sve moje delove."
On pogleda Galada pravo u oči. Mladi kapetan Belih plaštova stajao je potpuno pravo, sa šakama sklopljenim iza leđa. Perin je priželjkivao da može da uhvati njegov miris.
Perin se okrenu da opet pogleda Morgazu. „Mogu da pričam s vukovima. Čujem njihove glasove u svom umu. Znam da ovo zvuči kao priznanje ludila, ali pretpostavljam da mnogi u mom taboru koji ovo budu čuli neće biti iznenađeni. Da imam vremena, mogao bih to da ti dokažem - uz saradnju vukova koji žive u okolini.“
„To neće biti neophodno", odgovori Morgaza. Osećala se na strah. Šaputanje koje se pronosilo kroz vojske oko njih postade glasnije. On na tren oseti Failin miris. Zabrinutost.
„To što radim", nastavi Perin, „to je deo mene, baš kao što je kovanje gvožđa deo mene. Baš kao što je predvođenje ljudi. Ako ćeš mi zbog toga presuditi, trebalo bi da to razumeš."
„Sam si sebi iskopao grob, Ajbara", reče Bornhald, ustajući i upirući prst u njega. „Naš gospodar kapetan zapovednik kazao je da ne može dokazati da si ti Prijatelj Mraka, a evo tebe kako sam to činiš!"
