Veliki lov полностью

Egeanin i njena straža nisu se osvrnuli ni kada kraj njih prođe odred Seanšana koji su jahali. Vojnici su bili na stvorenjima koja su pomalo podsećala na mačke veličine konja, ali pod sedlima su imala bronzanu krljušt, nalik na krljušt guštera. Kandže su se spuštale na kaldrmu. Dok se odred peo, trooka glava se okrenu i pogleda Domona. Sve ostalo na stranu, ali Domonu je delovala suviše – pametno. Saplete se i skoro pade. Svuda duž ulice stanovnici Falmea pribili su se uza zidove. Neki su i sklopili oči. Seanšani nisu obraćali pažnju na njih.

Domon shvati zašto su Seanšani sebi mogli da dozvole da ljudima pruže toliku slobodu. Pitao se da li bi i on imao smelosti da se odupre. Damane. Čudovišta. Pitao se da li će bilo šta moći da zaustavi Seanšane da dopru sve do Kičme sveta. Nisu moja posla, grubo podseti sebe, i zamisli se da li je nekako moguće izbeći u budućoj trgovini Seanšane.

Dođoše do vrha uspona, gde je grad prelazio u brda. Nije bilo gradskih zidina. Pred njima behu gostionice koje su opsluživale trgovce što su poslovali s unutrašnjošću, kao i dvorišta i štale. Ovde su kuće ličile na pristojne zamkove za manje plemiće u Ilijanu. Pred najvećom od njih bila je počasna straža seanšanskih vojnika. Nad njom se vijorio plavo oivičen barjak sa zlatnim jastrebom raširenih krila. Egeanin predade svoj mač i bodež pre no što uvede Domona. Njena dva vojnika ostaše na ulici. Domon poče da se preznojava. Sve mu je to smrdelo na nekog lorda. Nikada nije bilo dobro poslovati s visokim plemićem na njegovom tlu.

U prijemnoj dvorani Egeanin ostavi Domona kod vrata i obrati se jednom sluzi. Bio je to meštanin, sudeći po vrećastim rukavima njegove košulje i spiralama izvezenim preko grudi. Domonu se učini da je načuo reči „visoki lord“. Sluga se hitro udalji, i vrati se posle nekog vremena da ih povede u svakako najveću prostoriju u kući. Svaki delić nameštaja bio je uklonjen, čak i tepisi, a kameni pod bio je uglačan toliko da je blistao. Zidovi i prozori bili su skriveni pokretnim paravanima oslikanim neobičnim pticama.

Egeanin stade čim uđoše u sobu. Kada Domon pokuša da je upita gde su došli i zašto, ona ga ućutka divljim pogledom prorežavši nešto. Nije se ni mrdnula, ali izgledalo je kao da se suzdržava da ne cupka u mestu. Držala je šta god da je uzela s njegovog broda kao da je dragoceno. On pokuša da se seti šta bi to moglo biti.

Iznenada, tiho se oglasi gong i Seanšanka pade na kolena, pažljivo kraj sebe spustivši stvar umotanu u svilu. Pogleda Domona i on takođe kleknu. Plemići su imali čudne običaje, a pretpostavljao je da seanšanski lordovi imaju još čudnije od onih koje je znao.

U dovratku na suprotnom kraju sobe pojaviše se dva čoveka. Jeđnom je leva polovina glave bila obrijana. Ostatak bledozlatne kose bio mu je upleten i padao preko uva na rame. Izrazito žuta odora bila je tako duga da su mu samo vrhovi žutih papuča virili kada je hodao. Drugi je nosio odora od plave svile, oslikanu pticama i toliko dugu da se skoro čitav hvat vukla za njim. Glava mu je bila potpuno obrijana, a nokti u najmanju ruku palac dugi. Oni na kažiprstu i srednjem prstu obe šake bili su obojeni plavo. Domon samo zinu.

„U prisustvu ste visokog lorda Turaka“, objavi plavokosi čovek, „koji vodi One Koji Idu Ispred, i pomaže Povratku.“

Egeanin se prostre s rukama kraj tela. Domon ju je s nevericom oponašao. Ni visoki lordovi u Tir ne da bi ovo tražili, pomisli. Krajičkom oka vide da Egeanin ljubi pod. Namrštivši se, odluči da postoje granice u ponašanju. Ne da mogu vidu šta činim.

Egeanin odjednom ustade. On takođe krenu da ustane, i podiže se na jedno koleno pre no što na zvuk njenog režanja i preneražen izraz lica čoveka s upletenom kosom ponovo pade na pod, mrmljajući sebi u bradu. Ovo ne da bi učinio ni za kralja u Ilijan i za Savet devetorih zaj’no.

„Zoveš se Egeanin?“ To mora da je bio glas čoveka u plavoj odori. Njegov otegnuti govor skoro je podsećao na pevanje.

„Tako sam nazvana na mom danu mača, visoki lorde“, odgovori ona ponizno.

„Ovo je dobar primerak, Egeanin. Vrlo redak. Želiš li isplatu?“

„To što je visoki lord zadovoljan dovoljna je plata. Živim da bih služila, visoki lorde.“

„Spomenuću te carici, Egeanin. Nakon Povratka nova imena biće pridodata Krvi. Prikaži se u dobrom svetlu, i možda ćeš odbaciti ime Egeanin u zamenu za neko više.“

„Visoki lord čini mi čast.“

„Da. Možeš se povući.“

Domon ništa nije mogao da vidi sem njenih čizama kako napuštaju sobu, povremeno se zaustavljajući dok se klanjala. Vrata se zatvoriše za njom. Nastupi duga tišina. Gledao je kako mu znoj kaplje s čela na pod kada Turak ponovo progovori.

„Možeš ustati, trgovče.“