„Bartanes te je pozvao za pet različitih dana, a jedan od njih je sutra uveče.“
„Sutra!“, prasnu Ingtar. „Do sutra uveče Rog bi mogao da bude pedeset milja nizvodno, ili...“
Verin ga prekinu. „Uno i tvoji vojnici mogu da motre na zamak. Ako pokušaju da bilo kuda odnesu Rog, lako ćemo ih pratiti. A možda će nam i lakše biti da ga tako povratimo, umesto iz Bartanesovog zamka.“
„Možda i jeste tako“, progunđa Ingtar. „Samo mi se ne sviđa da čekam, sada kada mi je Rog skoro u rukama. Imaću ga. Moram! Moram!“
Hurin ga zapanjeno pogleda. „Ali, lorde Ingtare, to nije put. Šta se desi, desiće se, a šta je suđeno...“ Ingtarov pogled ga preseče, mada je i dalje gunđao sebi u bradu: „Nije to put, te priče o
Ingtar se ukočeno okrenu ka Verin. „Verin Sedai, Kairhijenjani veoma drže do protokola. Ako Rand ne pošalje odgovor, Bartanes može biti toliko uvređen da nas neće ni primiti, čak ni s pozivnicom u rukama. Ali ako ga Rand pošalje... pa, Fejn ga zna. To im može biti upozorenje da postave zamku.“
„Mi ćemo njih iznenaditi.“ Njen kratak osmeh nije bio ni najmanje prijatan. „Ali mislim da će Bartanes u svakom slučaju želeti da vidi Randa. Bio on Prijatelj Mraka ili ne, ne verujem da je odustao od spletaka protiv prestola. Rande, kaže da si pokazao zanimanje za jedan od kraljevih poduhvata, ali ne kaže šta je tt). Na šta je mislio?“
„Ne znam“, polako odgovori Rand. „Otkad smo došli, ništa nisam radio. Čekaj. Možda misli na statuu. Prošli smo kroz jedno selo gde su iskopavali ogroman kip. Rekoše da je iz Doba legendi. Kralj namerava da ga premesti u Kairhijen mada ne znam kako će moći da pomeri nešto toliko veliko. Ali samo sam pitao šta je to.“
„Mi smo ga prošli preko dana, i nismo se zaustavljali da postavljamo pitanja.“ Verin ispusti pozivnicu u krilo. „Možda nije pametno što Galdrijan to iskopava. Nije da zaista ima opasnosti, ali nikada nije mudro da se oni koji ne znaju šta rade petljaju sa stvarima iz Doba legendi.“
„Šta je to?“, upita Rand.
„S’angreal.“ Zvučala je kao da to nije ništa važno, ali Perin odjednom oseti da su njih dvoje ušli u lični razgovor, govoreći o stvarima koje niko drugi ne bi trebalo da čuje. „Jedan od dva najveća ikada načinjena, koliko mi znamo. Neobičan je to par. Jedan, još zakopan na Tremalkingu, može da koristi samo žena. Ovaj može da upotrebi samo muškarac. Načinjeni su za vreme Rata Moći da budu oružje, ali ako ima ičega zbog čega treba da budemo zahvalni što je došao kraj tog Doba, ili Slamanje sveta, onda je to zato što je kraj nastupio pre no što su mogli biti upotrebljeni. Zajedno bi mogli biti dovoljno moćni da ponovo slome svet. Možda još gore od prvog Slamanja.“
Perin snažno stisnu pesnice. Izbegavao je da gleda u Randa, ali čak je i krajičkom oka video da je prebledeo oko usana. Mislio je da je Rand uplašen. Ni najmanje ga nije krivio zbog toga.
Ingtar je delovao potreseno. „Tu stvar bi trebalo ponovo zakopati. Što je dublje moguće. Šta bi bilo da ga je Logan pronašao? Ili bilo koji od onih jadnika koji mogu da usmeravaju, a kamoli neko ko tvrdi da je Ponovorođeni Zmaj. Verin Sedai, moraš upozoriti Galdrijana šta radi.“
„Šta? Oh, mislim da nema potrebe. Ta dva moraju se zajedno upotrebiti da bi se steklo dovoljno Jedne moći da se slomi svettako je bilo u Dobu legendi; muškarac i žena koji su zajedno radili bili su desetostruko jači no svako za sebe – a koja bi Aes Sedai danas pomogla muškarcu da usmerava? Jedan sam za sebe dovoljno je moćan, ali malo je žena dovoljno snažnih da prežive tok kroz onaj na Tremalkingu. Amirlin, naravno. Moiraina i Elaida. Možda još jedna ili dve druge. I tri koje još uče. Što se Logana tiče, sva njegova snaga bila bi potrebna samo da bi izbegao da bude pretvoren u pepeo. Ništa mu ne bi ostalo za bilo šta drugo. Ne, Ingtare, mislim da ne moraš da brineš. U najmanju ruku, ne dok se pravi Ponovorođeni Zmaj ne pojavi, a onda ćemo imati dovoljno drugih briga. Hajde sada da brinemo šta ćemo učiniti kada uđemo u Bartanesov zamak.“
Obraćala se Randu. Perin je toga bio svestan, a sudeći po Metovom pogledu, i on. Čak se i Loijal nervozno promeškoljio u svojoj fotelji.
Randove šake behu pritisnute o sto tako snažno da su pobelele, ali glas mu je bio staložen. Nije skidao pogled s Aes Sedai. „Najpre moramo da povratimo Rog i bodež. A onda je gotovo, Verin. Onda je gotovo.“
Perin se naježi kada vide njen kratak i tajanstven osmeh. Mislio je da Rand ne zna ni pola onoga što misli da zna. Ni pola.
