Veliki lov полностью

„Onda ćeš se odmarati dok ne povratiš snagu“, kaza mu Rand. Njuškalo je izgledao bolje, ali jahao je pogureno, a na licu mu se video umor. „U najboljem slučaju, samo su nekoliko sati ispred nas. Ako brzo jašemo...“ Odjednom shvati da ga ostali gledaju: Verin i Ingtar, Met i Perin. Posta mu jasno šta radi i pocrvene. „Žao mi je, Ingtare. Pretpostavljam da sam jednostavno navikao da budem glavni. Ne pokušavam da otmem tvoje mesto.“ Ingtar polako klimnu. „Moiraina je dobro odabrala kada je naterala lorda Agelmara da tebe imenuje kao mog zamenika. Možda bi bolje bilo da je Amirlin Tron zadatak poverila tebi.“ Šijenarac se kratko nasmeja. „Ti si barem uspeo da dodirneš Rog.“

Nakon toga jahali su u tišini.

Veliko drvo moglo je biti blizanac Branitelju Zmajevog zida. Bila je to visoka kamena kocka od zgrade, s trpezarijom od tamnog drveta ukrašenom srebrom i velikim izglačanim satom nad kaminom. Gostioničarka je mogla biti Kualova sestra. Gazdarica Tijedra takođe je bila pomalo punačka, i isto se ponašala. Imala je isti oštar pogled i takođe delovala kao da traži skriveni smisao reči koje čuje. Ali Tijedra je poznavala Verin. Njen osmeh dobrodošlice za Aes Sedai bio je topao. Nije naglas spomenula Aes Sedai, ali Rand beše siguran da zna.

Tijedra i buljuk slugu postara se za konje i odvede ih do soba. Randova soba bila je fina kao i ona koja je izgorela, ali više ga je zanimala velika bakarna kada koju su dvojica slugu s mukom unosila kroz vrata i vedra vrele vode koja su služavke donele iz kuhinje. Jedan pogled ka ogledalu iznad umivaonika otkri mu lice koje je izgledalo kao da ga je ćumurom trljao, a kaput mu je bio prepun crnih mrlja preko crvene vune.

Skide sve sa sebe i uđe u kadu, obuzet mislima dok se kupao. Verin je bila ovde. Jedna od tri Aes Sedai kojima je mogao da veruje da ga neće smiriti, ili predati onima koje bi to učinile. Ili je barem tako izgledalo. Jedna od tri koje su želele da poveruje kako je Ponovorođeni Zmaj, da ga upotrebe kao lažnog Zmaja. Ona predstavlja Moirainine oči koje me gledaju, Moiraininu ruku koja pokušava da mi povlači uzice. Ali ja sam te uzice presekao.

Doneli su mu bisage i zavežljaj s čistom odećom iz tovara. Osušio se i otvorio zavežljaj, a onda uzdahnuo. Zaboravio je da su oba preostala kaputa bila podjednako svečana kao onaj koji je bacio na stolicu da ga služavka očisti. Posle malo vremena odabra crni kaput, prikladan njegovom raspoloženju. Na visokom okovratniku bile su srebrne čaplje, a srebrni brzaci jurili su niz rukave. Voda je penila o nazubljene stene.

Prebacujući stvari iz svog starog kaputa u novi, Rand pronađe pergamente. Odsutno gurnu pozivnice u džep dok je posmatrao dva Selenina pisma. Pitao se kako je mogao da bude tolika budala. Ona je prelepa mlada kći plemićke kuće. On čobanin koga Aes Sedai pokušavaju da iskoriste, čovek osuđen da poludi, ako pre toga ne umre. Ali još je osećao da ga privlači, iako je samo gledao njen rukopis. Još je osećao njen miris.

„Ja sam čobanin“, reče on pismima, „ne veliki čovek. Kad bih mogao bilo kojom da se oženim, to bi bila Egvena. Ali ona želi da postane Aes Sedai, a i kako bih mogao da se oženim bilo kojom ženom, da volim bilo koju ženu, kada ću poludeti i možda je ubiti?“

Ali reči nisu mogle da umanje sećanje na Seleninu lepotu, ili na toplotu koja ga je obuzimala kada bi ga pogledala. Skoro mu se činilo da je u sobi s njim, da može da oseti njen miris. Bilo je to tako snažno da se osvrnuo oko sebe i nasmejao kada vide da je sam.

„Pričinjava mi se, kao da sam već skrenuo“, promrmlja.

Naglo podiže zaslon svetiljke na noćnom stočiću, upali je, i gurnu pisma u plamen. Napolju vetar poče da zavija, našavši put kroz kapke i razgorevši plamen koji je gutao pergament. On brzo baci zapaljena pisma u hladno ognjište, trenutak pre no što mu vatra stiže do prstiju. Sačekao je dok se i poslednji crni listić nije ugasio, a onda opasa mač i izađe iz sobe.

Verin je iznajmila privatnu sobu za obedovanje, u kojoj je na policama duž tamnih zidova bilo još više srebrnih predmeta no u trpezariji. Met je žonglirao s tri kuvana jajeta pokušavajući da deluje opušteno. Ingtar je namršteno piljio u ugašeno ognjište. Loijal je u džepovima još imao nekoliko knjiga iz Fal Dare i čitao je jednu od njih kraj svetiljke.

Perin je sedeo za stolom proučavajući svoje šake. Njemu je soba mirisala na pčelinji vosak kojim su bile glačane drvene obloge zidova. Bio je to on, pomisli. Rand je Senoubica. Svetlosti, šta nam se to svima desilo? Šake mu se stegnuše u velike i četvrtaste pesnice. Ove šake namenjene su kovačkom čekiću, ne sekiri.

Diže pogled kada Rand uđe. Perinu se učini da izgleda odlučno. Da je nešto čvrsto naumio. Aes Sedai pokaza Randu naslonjač naspram nje.