Rand je bio sav napet kada Aes Sedai prekorači ogradu i priđe Kapiji. Loijal duboko udahnu i promrmlja nešto sebi u bradu. Uno i ostali vojnici promeškoljiše se u sedlima i olabaviše mačeve u kanijama. Duž Puteva nije bilo ničega protiv čega bi mač bio od koristi, ali bilo je to tek da sami sebe ubede da su spremni. Samo su Ingtar i Aes Sedai delovali spokojno. Čak je i Alara obema rukama stiskala svoju suknju.
Verin ubra UstAvendesore i Rand se nagnu. Spopade ga nagon da obrazuje prazninu, da bude tamo gde će moći da posegne za saidinom ako bude potrebno.
Zelenilo uklesano preko Kapije zanjiha se na nepostojećem povetarcu. Lišće zaleprša kada se duž središta kapije pojavi procep i dve polovine počeše da se raskriljuju.
Rand pogleda čim se procep ukazao. Iza njega nije bilo tupog srebrnog odsjaja, već samo crnila crnjeg od katrana. „Zatvaraj!“, povika. „Crni vetar! Zatvaraj!“
Verin iznenađeno pogleda i smesta zabi trostruki list nazad među raznovrsno lišće; ostao je među njima kada je trgnula ruku i ustuknula prema ogradi. Čim je list Avendesore vraćen na mesto, Kapija smesta poče da se zatvara. Pukotina nestade, lišće i loze se stopiše sakrivši crnilo Mahin Sina, i Kapija ponovo posta samo kamen, mada su motivi isklesani u njemu izgledali kao da su živi.
Alara ispusti jedan drhtavi uzdah. „Mahin Si t. Tako blizu “
„Nije pokušao da izađe“, reče Rand. Džuin se zagrcnu.
„Rekla sam ti“, odgovori Verin, „Crni vetar stvorenje je Puteva. Ne može ih napustiti.“ Zvučala je spokojno, ali ipak obrisa šake o suknju. Rand zausti đa nešto kaže, a onda odustade. „Ali ipak“, nastavi ona, „čudim se što je ovde. Najpre u Kairhijenu, a sada ovde. Pitam se...“ Rand poskoči kada ga ona popreko pogleda. Taj pogled beše tako hitar da je mislio kako niko drugi nije ni primetio, ali Randu se činilo da ga ona povezuje s Crnim vetrom.
„Nikada za ovo nisam čula“, polako kaza Alara. „Mahin Sin čeka kada je Kapija otvorena. Uvek je lutao Putevima. Ali prošlo je mnogo vremena, i možda je Crni vetar gladan, i nada se da će uhvatiti nekog neobazrivog koji ulazi. Verin, svakako ne možeš da upotrebiš ovu Kapiju. I ma koliko velika bila tvoja potreba, ne mogu reći da mi je žao. Putevi sada pripadaju Senci.“
Rand se namršti ka Kapiji.Da lije moguće da meprati? Bilo je tako mnogo pitanja. Da li je Fejn nekako zapovedao Crnom vetru? Verin reče da je to nemoguće. I zašto bi Fejn tražio od njega da ga prati, a onda pokušao da ga zaustavi? Znao je samo da veruje u pocuku. Mora otići na Toinansku glavu. I da sutra ispod nekog žbuna pronađu Rog Valera i Metov bodež, ipak bi morao da ode.
Verin je stajala i razmišljala zamagljenog pogleda. Met je sedeo na ogradi držeći se za glavu, a Perin ga je zabrinuto gledao. Loijal je izgledao kao da mu je lakše što ne mogu da koriste Kapiju, i posramljeno zbog tog olakšanja.
„Ovde smo završili“, izjavi Ingtar. „Verin Sedai, pratio sam te ovamo uprkos tome što sam mislio da ne treba, ali to sada više ne mogu. Nameravam da se vratim u Kairhijen. Bartanes mi može reći kuda su Prijatelji Mraka otišli, i nekako ću ga na to naterati.“
„Fejn je otišao na Tomansku glavu“, umorno mu kaza Rand. „A tamo gde je on, tamo su i Rog i bodež.“
„Pretpostavljam...“ Perin s nelagodom slegnu ramenima. „Pretpostavljam da možemo da probamo neku drugu Kapiju. U drugom stedingu?“
Loijal pogladi bradu i brzo progovori kao da hoće da se iskupi za svoje olakšanje zbog neuspeha koji su tu pretrpeli. „Steding Kantoin je odmah iznad reke Iralel, a Steding Taiđing istočno od nje, na Kičmi sveta. Ali Kapija u Kaemlinu, tamo gde je gaj, bliža je, a ona u gaju u Tar Valonu najbliža od svih.“
„Ma koju Kapiju pokušamo da upotrebimo“, odsutno reče Verin, „bojim se da će nas Mahin Šin čekati.“ Alara je radoznalo pogleda, ali Aes Sedai ništa više ne reče. Umesto toga, poče da mrmlja sebi u bradu odmahujući glavom, kao da se sama sa sobom raspravlja.
„Ono što nam je potrebno“, ponizno kaza Hurin, „jeste jedan od onih Putnih Kamenova.“ Pogleda Alaru, a onda Verin, i kada mu nijedna ne reče da ućuti, nastavi sa više samopouzdanja. „Gospa Selena reče da su one stare Aes Sedai proučavale te svetove, i zahvaljujući tome znale kako da naprave Puteve. A ono mesto na kome smo bili... pa, trebalo nam je svega dva dana i manje da pređemo sto liga. Ako budemo mogli da upotrebimo Putni Kamen da odemo u taj svet ili neki sličan, ma, neće nam trebati više od jedne ili dve sedmice da stignemo do Aritskog okeana. Mogli bismo da izađemo tačno na Tomanskoj glavi. Možda to nije brzo koliko Putevi, ali daleko je brže nego da jašemo na zapad. Šta kažeš na to, lorde Ingtare? Lorde Rande?“
Verin mu odgovori. „Ono što predlažeš može biti moguće, njuškalo, ali imamo taman toliko nade da ponovo otvorimo ovu Kapiju i vidimo da je Mahin Šin otišao, koliko i da pronađemo Putni Kamen. Ne znam nijedan bliži od Aijelske pustare. Mada bismo mogli da se vratimo do Rodoubičinog bodeža ako ti, Rand ili Loijal mislite da možete ponovo da pronađete onaj Kamen tamo.“
