„Aes Sedai!“, uzviknu Min. Po navici se osvrnu da se uveri kako niko od Seanšana nije čuo kad je izgovorila to ime. „Egvena, ako ovde ima Aes Sedai, mogu nam pomoći. Daj da razgovaram s njima i...“
„Ne mogu ni sebi da pomognu, Min. Razgovarala sam samo s jednom – zove se Rima; sul’dam je ne zovu tako, ali to joj je ime. Želela je da bude sigurna da sam ga zapamtila. Ona mi je rekla da je tu još jedna. Ispričala mi je to između naleta plača. Ona je Aes Sedai, a plakala je, Min! Nosi okovratnik. Naterali su je da odgovara na ime Pura. Ništa ne može da uradi. Zarobili su je kada je Falme pao. Plakala je jer već počinje da prestaje da se bori, jer više ne može da podnese kažnjavanje. Plakala je jer želi da oduzme sebi život, a čak ni to ne može da uradi bez dozvole. Svetlosti, znam kako se oseća!“
Min se nelagodno promeškolji, pogladivši haljinu rukama koje odjednom zadrhtaše. „Egvena, ne želiš... Egvena, ne smeš razmišljati da naškodiš sebi. Nekako ću te izvući odavde. Hoću!“
„Neću se ubiti“, suvo odgovori Egvena. „Čak i kad bih mogla. Daj mi svoj nož. Hajde. Neću se povrediti. Samo mi ga daj.“
Min je neko vreme oklevala pre no što polako izvadi nož iz kanija za pojasom. Oprezno ga ispruži, očigledno spremna da skoči ako Egvena nešto pokuša.
Egvena duboko udahnu i poseže za drškom. Ruka joj neznatno zađrhta. Kada joj šaka dođe na stopu do noža, prsti joj se odjednom zgrčiše. Usredsređenog pogleda, pokuša da natera šaku da se približi nožu. Čitava ruka poče da joj se grči, uključujući i mišiće ramena. Zaječavši, ustuknu, trljajući ruku i snažno razmišljajući o tome kako neće dodirnuti nož. Bol polako poče da se smanjuje.
Min je s nevericom pogleda. „Šta... ne razumem.“
„Damane ne mogu da dodirnu nikakvo oružje.“ Trljala je ruku, osećajući kako grčevi nestaju. „Čak nam i meso seku. Ne želim da se povredim, ali čak i da želim, ne bih to mogla. Nijedna damane ne ostavlja se sama tamo gde bi mogla da skoči s visine onaj prozor je zakovan ili da se baci u reku.“
„Pa, to je dobro. Mislim... Oh, ne znam šta mislim. Ako bi mogla da skočiš u reku, možda bi mogla i da pobegneš.“
Egvena tupo nastavi, kao da druga žena nije ni progovorila. „Obučavaju me, Min. Sul’dam i a’dam me obučavaju. Ne mogu da dodirnem ništa o čemu razmišljam kao o oružju. Pre nekoliko nedelja razmišljala sam da onim bokalom udarim Renu po glavi. Tri dana nisam mogla da sipam vodu. Kada sam jednom pomislila na to, ne samo da sam morala prestati s razmišljanjem o udarcu, već sam morala da ubedim sebe kako je nikada, ni pod kakvim okolnostima neću njime udariti; tek tada sam mogla ponovo da ga dodirnem. Znala je šta se desilo, rekla šta moram da uradim i nije mi dozvolila ničim da se perem sem iz tog bokala i lavora. Imaš sreće što se to desilo između tvojih dana za posetu. Rena se postarala da to vreme provodim znojeći se otkad se probudim, pa dok ne zaspim od iscrpljenosti. Pokušavam da se borim protiv njih, ali obučavaju me kao što obučavaju Puru.“ Uhvati se za usta ječeći kroz zube. „Zove se Rima. Moram da zapamtim njeno ime, a ne ono koje su joj dali. Ona je Rima od Zutog Ađaha, i borila se protiv njih koliko god je mogla. Nije kriva što više nema snage. Volela bih da znam ko je ta druga sestra koju je Rima spomenula. Zelela bih da znam kako se zove. Zapamti nas obe, Min. Rima, iz Zutog Ađaha, i Egvena al’Ver. Ne Egvena damane; Egvena al’Ver, iz Emondovog Polja. Hoćeš li da učiniš to za mene?“
„Prestani!“, prasnu Min. „Smesta da si prestala! Ako te pošalju za Seanšan, biću s tobom. Ali mislim da ti nećeš tamo. Znaš da sam te pročitala, Egvena. Većinu toga ne razumem skoro nikada ne razumem sve ali vidim stvari za koje sam sigurna da te povezuju s Random, Perinom i Metom, i da, čak i Galadom, Svetlost ti pomogla zbog gluposti. Kako išta od toga može da se desi ako te Seanšani odvedu preko okeana?“
„Možda će oni pokoriti čitav svet, Min. Ako osvoje svet, nema razloga da Rand, Galad i ostali ne završe u Seanšanu.“
„Praznoglava gusko!“
„Samo sam praktična“, oštro odvrati Egvena. „Ne nameravam da prestanem da se borim, ne dok dišem, ali ne vidim nikakvu nadu da ću ikada skinuti a’dam. Baš kao što ne vidim nadu da će bilo ko zaustaviti Seanšane. Min, ako će te taj kapetan povesti, idi s njim. Barem će jedna od nas biti na slobodi.“
Vrata se otvoriše i uđe Rena.
Egvena skoči i žustro se pokloni, kao i Min. Sićušna soba bila je premala za klanjanje, ali Seanšanima je protokol bio važniji od udobnosti.
„Tvoj dan za posetu, je li?“, reče Rena. „Zaboravila sam. Pa, obuka mora da se vrši čak i tokom tih dana.“
Egvena oštro pogleda kada sul’dam uze narukvicu, otvori je i namesti oko zgloba. Nije videla kako se to radi. Kada bi mogla da je ispita Jednom moći, uspelo bi joj, ali Rena bi to smesta znala. Kada se narukvica sklopi oko Reninog zgloba, na licu sul’dam pojavi se izraz od koga Egveni srce siđe u pete.
