„Čak ni Lan ne može da putuje van puta i po njemu istom brzinom“, reče Moiraina, prekinuvši Ninaevu, „pogotovu ne kroz Apšerska brda.“ Mudrost je uzdahnula razdraženo. Rand se pitao Šta li je smerala. Prvoga dana uopšte nije obraćala pažnju na Aes Sedai, a poslednja dva je provela pokušavajući da priča sa njom o bilju. Moiraina se udalji od Mudrosti dok je pričala. „Šta misliš, zašto se put savija da ih izbegne? A i morali bismo jednom da se vratimo na njega. Zatekli bismo ih ispred nas, a ne iza.“
Rand je izgledao sumnjičavo, a Met promrmlja nešto u vezi sa „dugačkim zaobilaznicama“.
„Da li ste videli neku farmu ovoga jutra?“, upita Lan. „Ili makar dim iz odžaka? Niste, zato što je sve divljina od Baerlona do Belog Mosta, a Beli Most je mesto gde moramo da pređemo Arinel. Tamo je jedini most koji prelazi preko ove reke južno od Maradona u Saldeji.“
Tom reče odsečno, dunuvši kroz brkove: „Šta ih sprečava da već ne postave nekoga ili nešto kod Belog Mosta?“
Sa zapada se začu žalobni zov roga. Lan okrete glavu munjevito prema putu iza njih. Rand se naježi. Deo njega ostao je dovoljno smiren da pomisli:
„Ništa ih ne sprečava, zabavljaču“, odgovorio je Zaštitnik. „Verujemo Svetlosti i sreći. Ali sada znamo sigurno da su Troloci za nama.“
Moiraina je otresla šake. „Vreme je da krenemo.“ Aes Sedai je uzjahala svoju belu kobilu.
Na to svi pojuriše prema konjima, još brže nakon drugog oglašavanja roga. Ovoga puta i drugi su odgovorili: tanki zvuci čuli su se sa zapada kao žalopojka. Rand je bio spreman da smesta potera Oblaka u galop, a i ostali su držali uzde sa istom užurbanošću. Svi sem Lana i Moiraine. Zaštitnik i Aes Sedai izmenjaše duge poglede.
„Vodi ih napred, Moiraina Sedai“, reče Lan naposletku. „Vratiću se čim budem mogao. Znaćeš ako padnem.“ Stavivši ruku na Mandarbovo sedlo, bacio se na crnog pastuva i zagalopirao nizbrdo. Prema zapadu.
„Svetlost te pratila, poslednji gospodaru Sedam kula“, reče Moiraina tako tiho da Rand gotovo nije mogao da je čuje. Uzdahnuvši duboko, okrenula je Aldieb ka istoku. „Moramo da nastavimo“, rekla je i krenula laganim ravnomernim kasom. Ostali su je sledili zbijeni u nizu.
Rand se okrenuo jednom u svom sedlu da potraži Lana pogledom, ali Zaštitnik se već izgubio s vidika među niskim brdima i drvećem golih grana. Nazvala ga je poslednjim gospodarom Sedam kula. Pitao se Šta li je to značilo. Nije mislio da je još neko sem njega to čuo, ali Tom je zamišljeno grizao krajeve brkova. Zabavljač je izgleda znao mnogo toga.
Iza njih se još jednom začulo dozivanje i odgovor roga. Rand se promeškoljio u sedlu. Bili su bliže ovoga puta; bio je siguran u to. Osam milja. Možda sedam. Met i Egvena su se osvrnuli, a Perin se pogrbio kao da očekuje da ga nešto pogodi u leđa. Ninaeva je pojahala napred da porazgovara s Moirainom.
„Zar ne možemo brže?“, upita. „Zvuci roga se približavaju.“
Aes Sedai je odmahnula glavom. „A zašto nam dopuštaju da znamo gde su? Možda zato da bismo požurili, ne razmišljajući Šta nas čeka.“
Nastavili su istim ravnomernim korakom. Povremeno bi se čuli zvuci roga iza njih i svaki put su bili bliži. Rand je pokušao da ne razmišlja o tome koliko blizu, ali ta misao dolazila je sama sa svakim zvučnim zapevanjem.
Došao je rame uz rame s Moirainom, zauzdavši pastuva. „Najmanje tri pesnice Troloka, svaku vodi Polutan. Možda pet.“
„Ako si bio dovoljno blizu da ih vidiš“, reče Egvena zabrinuto, „i oni su mogli da vide tebe. Možda su odmah iza tebe.“
„Nisu ga videli.“ Ninaeva se ispravila kada su je svi pogledali. „Pratila sam njegov trag, sećate se.“
„Tišina“, zapovedila je Moiraina. „Lan nam je upravo rekao da je možda pet stotina Troloka za nama.“ Svi su zaprepašćeno ćutali, a onda je Lan progovorio ponovo: „I približavaju se. Biće za nama za sat ili manje.“
Više za sebe, Aes Sedai reče: „Ako ih je bilo toliko mnogo ranije, zašto nisu svi upotrebljeni kod Emondovog Polja? Ako nije, kako su došli ovamo tako brzo?“
„Rašireni su tako da nas gone ispred sebe“, reče Lan, „sa izviđačima ispred glavnih družina.“
„Gone prema čemu?“, mislila se Moiraina. Kao da odgovara, rog se oglasio u daljini na zapadu. Bio je to jecaj kome su ovoga puta odgovorili drugi, svi ispred njih. Moiraina je zaustavila Aldieb; to učiniše i ostali. Tom i mladi iz Emondovog Polja prestrašeno su se osvrtali. Rogovi su se čuli i ispred i iza njih. Rand pomisli kako zvuče pobedonosno.
„Šta ćemo sada?“, upita Ninaeva gnevno. „Kuda ćemo?“
„Možemo samo prema severu ili jugu“, reče Moiraina, više razmišljajući naglas no što je odgovarala Mudrosti. „Na jugu su Apšerska brda, gola i mrtva, poput Tarena, bez gaza, koji može da se pređe samo čamcem. Prema severu, možemo da stignemo do reke Arinel pre no što padne mrak, a možda ćemo naići na trgovački brod. Ako je led popustio kod Maradona.“
„Postoji mesto kuda Troloci neće ići“, reče Lan, ali Moiraina okrete oštro glavu.
