Zenica sveta полностью

Aes Sedai se nije pomerila sve vreme, držeći angreal i štap zabijen u vrh brda. I ona i štap nisu se pomakli ni pedalj, iako se tlo treslo i drhtalo svuda oko nje. Sada se zemlja zatalasala, iskočivši ispred njenog štapa i zaplovivši prema Trolocima poput talasa u buri. Ti valovi zemlje su napredovali, prevrćući staro žbunje i bacajući uvelo lišće u vazduh, rasli i postali zemljana plima koja je jurila ka Trolocima. Drveće u udolini puklo je kao grančice u rukama dečaka. Na suprotnoj padini Troloci su padali u gomilama, nošeni podivljalom zemljom.

Ali, kao da tlo svuda oko njih nije divljalo, Mirdraali su pošli napred, jedan uz drugog. Njihovi kao mrtvilo crni konji nisu nijednom pogrešno koraknuli. Svaki udar kopita bio je usaglašen. Troloci su se kotrljali na tlu svuda oko crnih atova, zavijajući i grabeći brdo koje ih je gazilo, a Mirdraali su prilazili polako.

Moiraina je podigla svoj štap i zemlja se smirila, ali nije bilo gotovo. Pokazala je ka uvali između brda i plamen je poput fontane suknuo iz zemlje, dvadeset stopa visok. Raširila je ruke i vatra je pojurila nalevo i nadesno toliko daleko da se gubila sa vidika. Bio je načinjen zid koji je odvajao ljude i Troloke. Rand je, čak i na vrhu brda, morao da stavi ruke ispred lica da bi se zaštitio od vreline. Crni atovi Mirdraala, i pored svojih neobičnih moći, zanjištali su na vatru. Propinjali su se i otimali svojim jahačima, a Mirdraali su ih tukli, pokušavajući da ih nateraju da prođu kroz plamenove.

„Krv i pepeo“, reče Met slabašno. Rand tupo klimnu glavom.

Odjednom, Moiraina se zanese. Pala bi da Lan nije skočio sa svog konja da je uhvati. „Krećite“, reče ostalima. Oštrina njegovog glasa odudarala je od nežnosti s kojom je vratio Aes Sedai u sedlo. „Ta vatra neće goreti večito. Požurite! Svaki trenutak je bitan!“

Zid od plamena buktao je kao da će zaista goreti večito, ali Rand se nije protivio. Galopirali su prema severu najbrže što su mogli. Rogovi u daljini zapevali su razočarano, kao da su već znali Šta se odigralo, a onda zamuknuše.

Lan i Moiraina ubrzo su sustigli ostale, iako je Lan vodio Aldieb za uzde dok se Aes Sedai nesigurno ljuljala i držala za jabuku svog sedla obema rukama. „Biću dobro uskoro“, rekla je na njihove zabrinute poglede. Zvučala je umorno, a opet samouvereno, a njen pogled bio je zapovednički kao i uvek. „Zemlja i Vatra nisu moja jača strana. Sitnica.“

Njih dvoje stali su ponovo na čelo i produžili brzim hodom. Rand pomisli kako Moiraina ne bi ostala u sedlu da su išli brže. Ninaeva je dojahala do Aes Sedai i pridržavala je jednom rukom. Neko vreme, dok je družina išla preko brda, dve žene su šaputale, a onda je Mudrost posegla za nečim ispod svog plašta i dala mali smotuljak Moiraini. Ova ga je odmotala i progutala sadržinu. Ninaeva je nešto rekla, a onda se pridružila ostalima, ne obraćajući pažnju na njihove upitne poglede. Uprkos svemu, Randu se učinilo da ima blago zadovoljni izraz.

Nije ga zaista zanimalo Šta je Mudrost smerala. Trljao je balčak svog mača neprestano i pogledao bi ga zaprepašćeno kad god bi shvatio Šta radi. Dakle, tako izgleda bitka. Nije se najbolje sećao bitke niti nekog trenutka u toku nje. Sve mu se ispremetalo u glavi, stopila se masa dlakavih lica i strah. Strah i vrelina. Činilo se da je bilo vrelo kao letnje podne dok je sukob trajao. To nije mogao da shvati. Ledeni vetar pokušavao je da zaledi graške znoja svuda po njegovom licu i telu.

Pogledao je ka svojim prijateljima. Met je brisao znoj s lica ivicom svog ogrtača. Perin, koji kao da je gledao nešto u daljini što mu se nije dopadalo, nije izgleda bio svestan grašaka koje su sjale na njegovom čelu.

Brda su postajala sve manja i zemlja je bivala ravnija ali, umesto da nastavi, Lan je stao. Ninaeva je pošla, kao da hoće da se pridruži Moiraini, ali Zaštitnikov pogled je zadrža. On i Aes Sedai pojahali su napred, nagnuti jedno prema drugome. Po Moiraininim pokretima bilo je očigledno da se raspravljaju. Ninaeva i Tom su ih gledali. Mudrost se zabrinuto mrštila, zabavljač mrmljao sebi u bradu, zastajkujući samo da se osvrne u smeru iz koga su došli. Ostali su izbegavali da ih pogledaju. Ko zna Šta bi moglo da se izrodi iz rasprave između Aes Sedai i Zaštitnika?

Posle nekoliko trenutaka, pogledavši s nelagodom u dvoje koji su se i dalje raspravljali, Egvena tiho reče Randu: „Ono što si vikao protiv Troloka...“ Stala je kao da nije bila sigurna kako da nastavi.

„Šta s tim?“, upita Rand. Osećao se pomalo neprijatno — bojni pokliči bili su prirodni za Zaštitnike. Narod iz Dve Reke nije radio takve stvari, Šta god Moiraina pričala — ali ako ga bude ismevala... „Met mora da je ispričao to deset puta.“

„I to loše“, dodade Tom. Met se pobuni uz gunđanje.

„Šta god da je vikao“, reče Rand, „čuli smo mnogo puta. Sem toga, morali smo da vičemo nešto. Mislim, to se radi u takvim prilikama. Čula si Lana.“