Zenica sveta полностью

„Ne zatvarajte kapije!“, povika drhtavi glas unutar zidina. Randu se učinilo da je to bio Bornhald. „Moramo da ih progonimo i uhvatimo!“ Ali stražari nisu usporili. Kapija se zatvorila uz tresak, a trenutak kasnije prečaga je lupila, zapečativši je. Možda neko od onih ostalih Belih plaštova nije tako željan da se suoči sa Aes Sedai koliko Bornhald.

Moiraina je požurila do Aldieb, i pomilova glavu bele kobile pre no što je zavukla svoj štap pod kolan. Rand ovoga puta nije morao da pogleda da bi znao da na štapu nije bilo ni ogrebotine.

„Bila si viša od diva“, reče Egvena bez daha vrteći se na Belinim leđima. Niko drugi nije progovorio, mada su Met i Perin poterali svoje konje dalje od Aes Sedai.

„Jesam li?“, reče Moiraina odsutno, penjući se.

„Videla sam te“, usprotivi se Egvena.

„Um se igra s nama po noći, oči vide ono čega nema.“

„Ovo nije vreme za igre“, počela je Ninaeva gnevno, ali Moiraina je preseče.

„Zaista nije vreme za igre. Možda smo ovde izgubili ono što smo stekli kod Jelena i lava.“ Osvrnula se prema kapiji i odmahnula glavom. „Kada bih samo mogla da se ubedim da Draghkar nije osmatrao.“ Odsečno, rugajući se samoj sebi, dodade: „Ili da su Mirdraali zaista slepi. Ako već nešto želim, mogla bih i da poželim zaista nemoguće. Nije bitno. Znaju kuda moramo da prođemo, ali uz malo sreće, bićemo korak ispred njih. Lane!“

Zaštitnik je krenuo na istok niz Kaemlinski put, a ostali su pošli odmah za njim uz zvuk kopita koja su ujednačeno lupala po nabijenoj zemlji.

Napredovali su laganim korakom, kasom koji su konji mogli da održavaju satima bez pomoći Aes Sedai. Međutim, za nešto manje od sata putovanja, Met povika, pokazujući u pravcu iz koga su došli.

„Pogledajte tamo!“

Svi su zauzdali konje i zagledali se.

Plamenovi su zapalili nebo iznad Baerlona kao da je neko napravio lomaču veličine kuće i obojili oblake u crveno. varnice su igrale po nebu, nošene vetrom.

„Upozorila sam ga“, reče Moiraina, „ali nije hteo da me shvati ozbiljno.“ Aldieb je igrala postrance, kao odjek uznemirenosti Aes Sedai. „Nije hteo da shvati ozbiljno.“

„Gostionica?“, reče Perin. „To je Jelen i lavi Kako možeš biti sigurna?“

„Šta misliš, Šta bi drugo moglo biti?“, upita Tom. „Mogla bi biti guvernerova kuća, ali nije. A nije ni skladište, niti nečiji šporet, ili senjak tvoje babe.“

„Možda Svetlost sija na nas pomalo ove noći“, reče Lan. Egvena ga gnevno napade.

„Kako možeš da kažeš tako nešto? Gostionica jadnog gazda Fiča gori, možda će biti i povređenih!“

„Ako su napali gostionicu“, reče Moiraina, „možda naš odlazak iz grada i moj... nastup nisu primećeni.“

„Sem ukoliko Mirdraal ne želi da tako mislimo“, dodao je Lan.

Moiraina je klimnula glavom u tami. „Možda. U svakom slučaju, moramo da nastavimo. Noćas će se malo ko odmoriti.“

„Kažeš to tako lako, Moiraina“, uzviknu Ninaeva. „Šta je s ljudima u gostionici? Mora da je neko povređen, a gostioničar je izgubio svoj hleb zbog tebe! Uprkos svoj tvojoj priči o hodanju u Svetlu, spremna si da nastaviš dalje, a da ni ne pomisliš na njega. Sve njegove nevolje su zbog tebe!“

„Zbog te trojice“, reče Lan besno. „Požar, povređeni, i dalji put — sve zbog te trojice. Činjenica da cena mora biti plaćena dokaz je da je vredi platiti. Mračni želi te tvoje momke, a sve što želi tako jako, mora se čuvati što dalje od njega. Ili bi radije da ih se Sen dočepa?“

„Polako, Lane“, reče Moiraina. „Samo mirno. Mudrosti, misliš da mogu da pomognem gazda Fiču i ljudima u gostionici? Pa, u pravu si.“ Ninaeva poče da priča, ali Moiraina odmahnu rukom i nastavi: „Mogu da se vratim sama i pomognem. Ne previše, naravno. To bi privuklo pažnju na one kojima sam pomogla, zbog čega mi ne bi bili zahvalni, pogotovu zbog Dece Svetla koja su u gradu. Tako bi ostao samo Lan da vas štiti. On je veoma dobar, ali bilo bi potrebno mnogo više ako vas Mirdraal i pesnica Troloka nađu. Naravno, mogli bismo svi da se vratimo, mada sumnjam da bih mogla da uvedem sve nas natrag u Baerlon neprimećeno. A to bi vas otkrilo onome koje podmetnuo taj požar, a da ne spominjemo Bele plaštove. Koju mogućnost bi ti odabrala, Mudrosti, da si na mom mestu?“

„Učinila bih nešto“, jedva je promrmljala Ninaeva.

„I po svoj prilici, uručila bi Mračnome njegovu pobedu“, odgovorila je Moiraina. „Seti se šta — koga — on želi. Mi smo u ratu, baš kao i svi u Geldanu, iako se hiljade bore tamo, a ovde nas je samo osmoro. Poslaću zlato gazda Fiču, dovoljno da obnovi Jelena i lava. To neće povezati sa Tar Valonom. I pomoć svim povređenima, takođe. Sve više od toga bi ih samo dovelo u opasnost. Kao što vidiš, nije nimalo jednostavno. Lane.“ Zaštitnik je okrenuo svog konja i ponovo pošao niz put.

S vremena na vreme Rand se osvrtao. Na kraju je jedino mogao da vidi odsjaj na oblacima, a potom je i to tama progutala. Nadao se da je Min dobro.