Svaki je počeo od nečeg drugog: Met od otkrića blaga, i zvučalo je kao da je to učinio sam, dok je Perin počeo da objašnjava zašto su otišli, a da se nikome nisu javili. Rand je odmah krenuo od onog što je mislio da je bitno — susret sa strancem na stepeništu. Ali bili su toliko uzbuđeni da niko nije pričao ništa onako kako se dogodilo. Kad god bi se neko od njih setio nečega, izbrbljao bi to, ne obazirući se na redosled ili na to koje pričao koji deo. Posmatrači. Svi su brbljali o posmatračima.
Sve to učinilo je čitavu priču gotovo nerazumljivom, ali njihov strah bio je očevidan. Egvena je počela sa nelagodnošću da gleda ka praznim prozorima koji su gledali na ulicu. Napolju su poslednji ostaci sumraka nestajali; vatra je izgledala vrlo slaba i nejasna. Tom je izvadio lulu iz usta i slušao povijene glave, namršten. U Moiraininim očima videla se briga, ali ne prevelika. Sve dok...
Aes Sedai je iznenada vrisnula i čvrsto zgrabila Randov lakat. „Mordet! Da li ste sigurni da ste to ime čuli? Morate biti veoma sigurni, sva trojica. Mordet?“ Promrmljali su u horu: „Da“, iznenađeni napetošću Aes Sedai.
„Da li vas je dodirnuo?“, upita ih. „Da li vam je dao nešto, ili ste uradili nešto za njega? Moram da znam.“
„Ne“, reče Rand. „Niko. Ništa od toga.“
Perin je klimnuo glavom potvrdno i dodao: „Samo je pokušao da nas ubije. Zar to nije dovoljno? Nadimao se sve dok nije ispunio pola sobe, prodrao se da smo svi mrtvi, i nestao.“ Mahnuo je rukom da pokaže. „Kao dim.“ Egvena je ciknula.
Met se okrenuo mrzovoljno. „Bezbedno, rekla si! Sva ona priča kako Troloci neće doći ovamo. Šta je trebalo da mislimo?“
„Očigledno niste uopšte mislili“, rekla je, ponovo staložena. „Svako ko razmišlja bio bi oprezan u mestu u koje se Troloci plaše da uđu.“
„Met je kriv“, reče Ninaeva sigurnim glasom. „On uvek smišlja neku nevaljalštinu, a ostali izgube ono malo pameti s kojom su rođeni kada su s njim.“ Moiraina je klimnula glavom kratko, ali i dalje je gledala Randa i njegova dva prijatelja. „Pri kraju Troločkih ratova vojska je logorovala u ovim ruševinama — Troloci, Prijatelji Mraka, Mirdraali, Gospodari straha — hiljade njih. Kada nisu izašli, izviđači su poslati unutar zidina. Pronašli su oružje, delove oklopa i krv posvuda. Zatekli su poruke ispisane na zidovima troločkim jezikom, koje zovu Mračnoga u pomoć, a žrtve su ih napisale u poslednjim satima života. Oni koji su došli kasnije nisu pronašli ni traga od krvavih poruka. Sve je bilo izbrisano. Poluljudi i Troloci još uvek se sećaju toga. To je ono što ih drži dalje od ovog mesta.“
„A ti si odabrala da se ovde sakrijemo?“, reče Rand ispunjen nevericom. „Bili bi bezbedniji tamo napolju, pokušavajući da pobegnemo od njih.“
„Da niste pobegli“, reče Moiraina strpljivo, „znali biste da sam postavila štitove oko ove zgrade. Mirdraal ne bi čak ni znao da su ti štitovi ovde, jer stvoreni su da zaustave drugu vrstu zla, ali ono što obitava u Šadar Logotu neće ih preći, niti im se približiti. Ujutru će biti bezbedno da nastavimo dalje; te spodobe ne mogu da podnesu svetlost sunca. Biće skrivene duboko u zemlji.“
„Šadar Logot?“, reče Egvena nesigurno. „Mislila sam da se ovaj grad zove Aridhol.“
„Nekada se zvao Aridhol“, odgovorila je Moiraina, „i bio je jedan od Deset nacija, zemalja koje su sklopile Drugi zavet, zemalja koje su stajale protiv Mračnoga od prvih dana posle Slamanja sveta. U danima kada je Torin al Toren al Ban bio kralj Maneterena, Balven Majel, Balven Gvozdenšaka, bio je kralj Aridhola. U sumraku očaja tokom Troločkih ratova, kada je izgledalo da će Otac laži sigurno pobediti, čovek zvani Mordet došao je na Balvenov dvor.“
„Isti čovek?“, uzviknu Rand, a Met reče: „Nemoguće!“ Moirainin pogled ih je ućutkao. Samo se Aes Sedai čula u sobi.
„Nije prošlo dugo nakon što je Mordet došao u grad i on je zadobio Balvenovo poverenje. Ubrzo je samo kralj bio iznad njega. Mordet je šaputao otrovne reči Balvenu i Aridhol je počeo da se menja. Povukao se u sebe, očvrsnuo. Pričalo se da bi neki radije videli Troloke nego ljude iz Aridhola. Pobeda Svetla je sve. To je bio Mordetov bojni poklič, a ljudi Aridhola uzvikivali su ga, dok su njihova dela napuštala Svetlost.
