Zenica sveta полностью

Pustio ju je da završi, a onda nastavi: „Ili će nas Troloci pronaći prvi. Može biti da je i Moiraina mrtva. Moguće je da su svi mrtvi. Ne, Egvena. Žao mi je, ali i to je moguće. Nadam se da su svi na sigurnom. Nadam se da će svi doći do ove vatre svakog trenutka. Ali nada je kao kratka uzica kada se daviš: jednostavno ne može sama da te izvuče.“

Egvena je zatvorila usta i pogledala ga stisnute vilice. Napokon, rekla je: „Želiš da krenemo nizvodno do Belog Mosta? Ako nas Moiraina Sedai ne pronađe ovde, potražiće nas tamo.“

„Pretpostavljam“, reče on polako, „da je Beli Most mesto kuda bi trebalo da idemo. Ali Seni verovatno to takođe znaju. Tražiće nas tamo, a ovoga puta nemamo ni Aes Sedai ni Zaštitnika da paze na nas.“

„Pretpostavljam da ćeš predložiti da pobegnemo nekuda kao što je Met hteo? Da se sakrijemo negde gde nas ni Troloci ni Seni neće pronaći? A ni Moiraina Sedai, takođe?“

„Nije da nisam razmišljao i o tome“, reče tiho. „Ali svaki put kada pomislimo da smo slobodni, Seni i Troloci pronađu nas ponovo. Mislim da nema mesta gde bismo mogli da se sakrijemo od njih. To mi se mnogo ne dopada, ali Moiraina nam je potrebna.“

„Onda te ne razumem, Perine. Kuda ćemo?“

Trepnuo je iznenađeno. Čekala je na njegov odgovor. Čekala je da on kaže njoj Šta da se radi. Nikada mu nije ni palo na pamet da će očekivati da on preuzme vodstvo. Egvena nikada nije volela da radi nešto što je neko drugi zamislio. I nikada nije dopuštala da joj se govori Šta da radi. Sem možda Mudrosti, a mislio je da joj se ponekad i to nije sviđalo. Poravnao je prašinu ispred sebe šakom i pročistio grlo grubo.

„Ako smo mi sada ovde, a ovo je Beli Most“, obeležio je zemlju na dva mesta prstom, „onda bi Kaemlin trebalo da je negde ovde.“ Načinio je sa strane treći znak.

Zastao je, posmatrajući tri tačke u prašini. Čitav njegov plan zasnivao se na onome čega se sećao sa stare mape njenog oca. Gazda al’Ver je govorio da ona nije baš pouzdana, a, u svakom slučaju, on nikada nije sanjario iznad nje koliko Rand i Met. Ali Egvena nije rekla ništa. Kada je podigao pogled, video je da ga još uvek gleda s rukama u krilu.

„Kaemlin?“, zvučala je zapanjeno.

„Kaemlin.“ Spojio je dve tačke u prašini linijom. „Dalje od reke i pravo. To niko ne bi očekivao. Sačekaćemo ih u Kaemlinu.“ Otresao je šake i čekao. Mislio je da je to dobar plan, ali ona će sada imati sigurno zamerke. Očekivao je da će preuzeti vodstvo — uvek ga je terala na nešto — a to mu je sasvim odgovaralo.

Na njegovo iznenađenje, klimnula je glavom. „Mora da ima sela usput. Možemo da pitamo za pravac.“

„Ono što me brine“, reče Perin, Jeste Šta ako nas Aes Sedai ne nađe tamo. Svetlosti, ko bi pomislio da ću se brinuti oko nečeg takvog? Šta ako ne dođe u Kaemlin? Možda misli da smo mrtvi. Možda će povesti Randa i Meta pravo u Tar Valon.“

„Moiraina Sedai je rekla da će nas pronaći“, reče Egvena odlučno. „Ako može da nas pronađe ovde, može da nas pronađe i u Kaemlinu. I hoće.“

Perin klimnu glavom polako. „Ako ti kažeš tako, ali ako se ne pojavi u Kaemlinu kroz nekoliko dana, idemo dalje, za Tar Valon, da ispričamo Amirlin.“ Udahnuo je duboko. Do pre dve nedelje nisi ni video Aes Sedai, a sada pričaš

o Amirlinom tronu. Svetlosti! „Po Lanovim rečima, postoji dobar put od Kaemlina.“ Pogleda zavežljaj od namašćenog papira pored Egvene i pročisti grlo. „Da li bih mogao da dobijem još malo hleba i sira?“

„Ovo će možda morati duže da nam traje“, rekla je, „sem ako ne budeš imao više sreće sa zamkama no što sam ja imala sinoć. Barem je bilo lako podložiti.“ Nasmejala se tiho kao da je rekla nešto smešno, dok je vraćala zavežljaj u bisage.

Bilo je jasno da postoji granica u tome koliko je spremna da je vode. Njegov stomak zakrča. „U tom slučaju“, reče on dok je ustajao, „možemo i da pođemo.“

„Ali, još uvek si mokar“, pobunila se.

„Osušiću se dok hodam“, rekao je odlučno i počeo da zatrpava vatru. Ako je bio vođa, vreme je bilo da počne da vodi. Vetar s reke počeo je ponovo da duva.

Od samog početka Perin je znao da putovanje za Kaemlin neće biti nimalo ugodno još od Egveninih upornih zahteva da se smenjuju u jahanju Bele. Ne znaju koliko ima do Kaemlina, rekla je, ali svakako je predaleko da samo ona jaše. Vilica joj je bila stisnuta i gledala ga je netremice.

„Ja sam isuviše veliki da bih jahao Belu“, reče on. „Navikao sam na hodanje i radije bih pešačio.“

„A ja nisam navikla na hodanje?“, reče Egvena oštro.

„Nisam to...“

„Znači, samo mene sedlo treba da žulja, je li tako? A kada budeš hodao sve dok ti noge ne otpadnu, ja treba da se brinem o tebi.“

„Ma pusti“, prodahtao je kada se činilo da će nastaviti. „U svakom slučaju, ti ćeš prva.“ Lice joj je postalo još tvrdoglavije, ali on ju je sprečio da izgovori makar i reč. „Ako nećeš sama da se popneš u sedlo, ja ću te staviti.“

Pogledala ga je iznenađeno, ali mali osmeh povi njene usne. „U tom slučaju...“ Izgledalo je kao da će se nasmejati, ali uzjahala je.