Zenica sveta полностью

„Mislim da imaš veliki potencijal“, nastavila je Moiraina. „Uz obuku mogla bi da postaneš čak i moćnija od Egvene, a verujem da bi ona mogla postati jedna od najmoćnijih Aes Sedai vekovima unazad.“

Ninaeva je ustuknula od Aes Sedai kao od otrovnice. „Ne! Neću da imam ništa sa...“ Sa čime? Sobom? Pogurila se i izgovorila oklevajući: „Zamolila bih te da ne pričaš nikom o ovome. Molim te?“ Ta reč joj je zastala u grlu. Više bi volela da su se Troloci pojavili no što je bila prisiljena da kaže molim ovoj ženi. Ali Moiraina je samo klimnula odsutno i nešto od njene hrabrosti se vratilo. „Ovo ne objašnjava Šta će ti Rand, Met i Perin.“

„Mračni ih želi“, odgovori Moiraina. „Ako Mračni želi nešto, ja se borim protiv toga. Da li može postojati jednostavniji razlog, ili bolji?“ Popila je svoj čaj, gledajući Ninaevu preko ruba šolje. „Lane, moramo da pođemo. Prema jugu, mislim. Bojim se da Mudrost neće ići s nama.“

Ninaeva skupi usne kada je čula kako je Aes Sedai rekla Mudrost. Zvučalo je kao da govori kako Ninaeva okreće leđa velikim stvarima zarad nečeg tričavog. Ne želi da pođem. Pokušava da me razbesni tako da se vratim kući i ostavim ih same s njom. „Oh, da. Idem s vama. Ne možete da me sprečite.“

„Niko neće ni pokušati da te spreči“, reče Lan kada im se pridružio. Prosuo je čaj iz kotlića preko vatre i prodžarao pepeo štapom. „Deo Šare?“, upita Moirainu.

„Možda“, odgovorila je zamišljeno. „Trebalo je da razgovaram ponovo sa Min.“

„Vidiš, Ninaeva, možeš slobodno da pođeš s nama.“ Bilo je malo oklevanja u načinu na koji je Lan izgovorio njeno ime — nagoveštaj neizgovorenog „Sedai“ posle njega.

Ninaeva se nakostrešila, shvatajući to kao ruganje. Nakostrešila se i zbog načina na koji su razgovarali pred njom o stvarima o kojima nije ništa znala, a da nisu bili toliko ljubazni ni da ih objasne, ali nije htela da im pruži to zadovoljstvo da ih pita.

Zaštitnik je pripremao njihov polazak. Njegovi odmereni pokreti bili su tako sigurni i brzi da je odmah završio. Bisage, ćebad... Sve je bilo povezano iza sedala Mandarba i Aldieb.

„Dovešću tvog konja“, rekao je Ninaevi kada je završio s poslednjom kopčom na sedlu.

Krenuo je uz obalu. Mogla je ipak da se malo osmehne. Nakon toga da je nije opazio dok ga je posmatrala, on će pokušati da pronađe njenog konja bez pomoći. Shvatiće da ona ostavlja malo tragova kada se šunja. Biće zadovoljstvo da se vrati praznih šaka.

„Zašto prema jugu?“, upita Moirainu. „Čula sam kako kažeš da je jedan od momaka preko reke. I kako to znaš?“

„Dala sam svakom od momaka novčić. To je stvorilo neku vrstu veze između njih i mene. Sve dok su živi i imaju te novčiće kod sebe, moći ću da ih pronađem.“ Ninaeva pogleda u pravcu kuda je Zaštitnik otišao, ali Moiraina je odmahnula glavom. „Ne tako. Dozvoljava mi samo da otkrijem da li su još uvek živi i da ih pronađem ako se razdvojimo. Korisno u ovom slučaju, zar ne?“

„Ne sviđa mi se ništa što povezuje tebe s bilo kime iz Emondovog Polja“, reče Ninaeva tvrdoglavo. „Ali ako će pomoći da ih pronađemo...“

„Hoće. Pokupila bih najpre mladića preko reke, da mogu.“ Za trenutak, nemoć je obojila glas Aes Sedai. „Udaljen je samo nekoliko milja od nas. Ali nemam vremena za to. Trebalo bi da stigne bezbedno do Belog Mosta sada kada su Troloci otišli. Možda sam potrebnija dvojici koja su pošla niz reku. Izgubili su svoje novčiće, a Mirdraali ih ili gone, ili pokušavaju da nas sve presretnu kod Belog Mosta.“ Uzdahnula je. „Moram da se postaram najpre za najhitnije.“

„Mirdraali su ih možda... možda ubili“, reče Ninaeva.

Moiraina je odmahnula glavom skoro neprimetno, odbacujući tu pomisao kao da je bila isuviše beznačajna da bi se o njoj razmišljalo. Ninaevine usne su se skupile. „Gde je, onda, Egvena? Nju nisi čak ni spomenula.“

„Ne znam“, priznala je Moiraina, „ali nadam se da je na sigurnom.“

„Ne znaš? Nadaš se? Toliko si pričala o spasavanju njenog života tako što ćeš je odvesti u Tar Valon, a ona bi mogla biti mrtva, što se tebe tiče!“

„Mogla bih da je potražim i dam Mirdraalima više vremena pre no što stignem da pomognem dvojici mladića koji su pošli na jug. Njih Mračni želi, ne nju. Neće se truditi oko Egvene, sve dok njihov pravi plen ne bude uhvaćen.“

Ninaeva se setila susreta sa Trolocima, ali odbila je da prizna razumnost onoga što je Moiraina rekla. „Dakle, najbolje što imaš da ponudiš jeste da je možda živa, ako je imala sreće. Živa, možda sama, preplašena, možda čak i povređena, danima udaljena od najbližeg sela ili bilo kakve pomoći sem nas. A ti nameravaš da je ostaviš.“