Odjednom, slike se pojaviše u njegovoj glavi. Trolok, Narg, kako skače na njega u njegovoj sopstvenoj kući. Mirdraal koji mu preti u gostionici
Prijatelj Mraka seo je na pod od udarca, gledajući u Randa zapanjeno. Krv mu je curila iz nosa. „Nećete stići daleko“, ispljunu gnevno. „Bez obzira koliko ste jaki, Veliki gospodar Mraka je jači. Senka će vas progutati!“
Začu se zaprepašćeni uzdah s kraja trpezarije i tresak metle koja je pala nu pod. Stari čistač čuo je naposletku razgovor. Stajao je, gledajući Paitra razrogačenim očima. Sva boja izgubila se s njegovog naboranog lica, a usta su mu se pomerala, ali iz njih nije izlazio glas. Paitr ga pogleda na trenutak, a onda opsova divlje i skoči, izjurivši iz gostionice, i otrča niz ulicu, kao da su mu izgladneli vukovi bili za petama. Starac je sada gledao Randa i Meta. Nije delovao ništa manje prestravljeno.
Rand izgura Meta iz gostionice i iz sela najbrže što je mogao, pazeći sve vreme na krike i zvuke uzbune, kojih nije bilo, ali ih je on svejedno čuo.
„Krv i pepeo“, proškrguta Met, „uvek su tu, uvek za petama. Nikada nećemo uspeti da pobegnemo.“
„Ne, nisu“, reče Rand. „Da je Ba’alzamon znao da smo ovde, misliš da bi prepustio sve onome? Bio bi tu još jedan God i dvadeset ili trideset siledžija. Još uvek nas jure, ali ne znaju gde smo sve dok im Paitr ne kaže, a možda je on zaista sam. Možda će morati da ode sve do Četiri Kralja, samo toliko znamo.“
„Ali on je rekao...“
„Baš me briga.“ Nije bio siguran ko je
Tog dana su šest puta različitim kolima prelazili kratke delove puta. Jedan farmer im je rekao da neki ludi starac u gostionici u Market Šeranu tvrdi da u selu ima Prijatelja Mraka. Farmer jedva da je mogao da priča od smeha. Stalno je brisao suze s obraza. Prijatelji Mraka u Market Šeranu! Bila je to najbolja priča koju je čuo otkad se Akli Faren napio i proveo noć na krovu gostionice.
Drugi čovek, kolar okruglog lica, čije su alatke visile sa stranica taljiga, a dva kolska točka pozadi, pričao je nešto drugo. Dvadeset Prijatelja Mraka okupilo se u Market Šeranu. Tela muškaraca bila su izopačena, a žene su bile još i gore. Svi su bili prljavi i u ritama. Ako bi samo nekog pogledali, kolena bi mu zaklecala, a stomak bi se prevrnuo. Kada bi se nasmejali, pogani smeh zvonio bi u ušima satima, sve dok glava ne bi počela da boli kao da će da se rasprsne. Video ih je i sam, samo s bezbedne udaljenosti. Ako kraljica neće da učini nešto, onda neko treba da pozove Decu Svetla u pomoć. Neko bi trebalo da uradi nešto.
Osetili su olakšanje kada ih je kolar pustio da odu.
Ušli su u seoce, veoma nalik na Market Šeran, kada im se sunce našlo nisko na leđima. Kaemlinski put delio je selo. Na obe strane širokog puta bili su redovi kućica od cigala sa slamnatim krovovima. Mreže puzavica koje su pokrivale cigle imale su samo nekoliko listova. U selu je bila jedna gostionica; malo mesto koje nije bilo veće od gostionice
Neobično mu je bilo da razmišlja o gostionici
Rand se sećao da je mislio da je to najveća zgrada na svetu. Sve veće od toga bilo bi palata. Ali sada je video nešto više, i shvatio je iznenada da ništa neće biti isto kada se bude vratio kući.
Oklevao je na vratima gostionice, ali iako je bilo jeftinije u gostionici
Met vide u kom pravcu gleda i potapša džep u kome je držao Tomove šarene lopte. „Vidim dovoljno dobro, samo neću moći da izvodim nešto previše složeno.“ Sve bolje je video, iako je još uvek nosio šal oko čela i škiljio kad god bi pogledao u nebo tokom dana. Kada Rand nije rekao ništa, Met nastavi: „Prijatelji Mraka ne mogu biti u svakoj gostionici odavde do Kaemlina. Sem toga, ne želim da spavam ispod žbunja, ako mogu da spavam u krevetu.“ Ipak, nije se ni pomerio ka gostionici. Samo je stajao i čekao na Randa.
Posle nekog vremena, Rand klimnu glavom. Bio je najumorniji od kada su otišli od kuće. Kosti su ga bolele i na samu pomisao da noć provedu pod vedrim nebom.
