„Ti bi radije ostao ovde? Sa Seni koja se muva okolo? Šta misliš, koliko daleko bismo stigli pešice pre no što nas pronađe?“ Pokušao je da ne razmišlja o tome koliko daleko bi stigli u taljigama dok ih ne pronađe. Ote se od Meta i potrča niz put. Držao je brižljivo prikupljen ogrtač, tako da je mač bio skriven. Vetar i hladnoća bili su dovoljno dobar izgovor za to.
„Nisam mogao a da ne čujem da idete u Kaemlin“, reče.
Bant se trže, vadeći brzo štap iz taljiga. Njegovo grubo lice bilo je mreža bora, nije imao polovinu zuba, ali čvornovate ruke držale su štap čvrsto. Posle nekog vremena, spusti kraj štapa na zemlju i nasloni se na njega. „Dakle, vas dvojica idete u Kaemlin. Da vidite Zmaja, a?“
Rand nije shvatio da je Met pošao za njim. Doduše, Met je poprilično zaostao, posmatrajući gostionicu i starog farmera podjednako sumnjičavo kao i noć.
„Lažnog Zmaja“, naglasi Rand.
Bant klimnu. „Naravno. Naravno.“ Pogleda popreko u gostionicu, a onda gumu naglo štap ispod sedišta taljiga. „Pa, ako hoćete prevoz, penjite se. Protraćio sam dovoljno vremena.“ Već se peo u sedište.
Rand se pope pozadi kada je farmer šibnuo konja dizginima. Met potrča da ih stigne dok su taljige polazile. Rand ga uhvati za ruke i povuče ga gore.
Bant je vozio tako da je selo brzo nestalo u noći. Rand je ležao pozadi na golim daskama, boreći se da ne zaspi, jer gaje škriputanje točkova mamilo u san. Met priguši zevanje pesnicom, posmatrajući oprezno okolinu. Tama je polegla po poljima i farmama, posuta svetlima kuća, koja su izgledala udaljeno, kao da se bezuspešno bore protiv noći. Sova zahukta, plač žalopojke, a vetar zaječa kao duše izgubljene u Senci.
Izgleda da je i Bant osećao pritisak noći, jer iznenada progovori: „Da li ste vas dvojica bili u Kaemlinu ranije?“ Kratko se nasmeja. „Pretpostavljam da niste. Najveći grad na svetu. Oh, čuo sam sve o Ilijanu, Ebou Daru i Tiru i svemu tome — ima uvek budala koje misle da je nešto veće ili bolje samo zato što je negde preko obzorja — ali što se mene tiče, Kaemlin je najlepši. Ne bi mogao biti lepši. Ne, ne bi. Sem, možda, ako se kraljica Morgaza, Svetlost je osvetlila, ne otarasi one veštice iz Tar Valona.“
Rand je ležao, a umesto jastuka stavio je svoje ćebe preko zavežljaja od Tomovog plašta, i posmatrao kako noćne senke promiču, puštajući da ga farmerove reči preplave. Ljudski glas razgonio je tamu i prigušio žalopojku vetra. Okrenu se da pogleda tamnu masu Bantovih leđa. „Mislite na Aes Sedai?“ „Na šta drugo bih mogao da mislim? Sedi tamo u palati kao pauk. Ja sam dobar kraljičin podanik, niko ne može reči da nisam, ali to jednostavno nije u redu. Nisam ja jedan od onih što pričaju da Elaida isuviše utiče na kraljicu. Ne ja. A što se tiče budala koji tvrde da je Elaida u stvari kraljica po svemu, sem po tituli..Pijunu u noć. „Toliko o njima. Morgaza nije nikakva lutka da igra na koncima veštica iz Tar Valona.“
Još jedna Aes Sedai. Ako... Kada Moiraina stigne u Kaemlin, mogla bi i da ode kod sestre Aes Sedai. Ako se dogodilo ono najgore, ta Elaida mogla bi da im pomogne da stignu do Tar Valona. Pogleda Meta, a on odmahnu glavom kao da je Rand govorio naglas. Nije mogao da vidi Meta, ali znao je da bi ugledao kako ga odbija.
Bant nastavi s pričom, šibajući dizginima kad god bi konj usporio. Ali, sem toga, ruke su mu bile oslonjene na kolena. „Ja sam dobar kraljičin podanik, kao što rekoh, ali čak i budale kažu nešto pametno tu i tamo. Čak i ćorava koka pronađe zrno. Nešto mora da se promeni. Ovo vreme, usevi koji ne niču, krave koje pregorevaju, mrtvorođena ili dvoglava telad i jagnjad. Prokleti gavranovi neće više ni da čekaju da neko umre. Ljudi su uplašeni. Traže nekoga da ga okrive. Zmajevi očnjaci pojavljuju se na vratima. Spodobe se šunjaju u noći. Ambari se spaljuju. Onakvi kao onaj Holdvinov prijatelj plaše narod. Kraljica mora da uradi nešto pre no što bude prekasno. Shvatate to, zar ne?“ Rand izusti nešto neodređeno. Izgleda da su imali više sreće no što je mislio kada su naleteli na ovog starca s taljigama. Da su sačekali zoru, ne bi verovatno otišli dalje od onog sela. Spodobe koje se šunjaju u noći. Pridigao se da pogleda preko stranica taljiga u tamu. Senke i oblici kao da su igrali u crnilu. Spustio se pre no što je počelo da mu se privida da tamo ima nečega.
