„Kuda si krenuo?“, uzviknu Met.
„Pa, u Kaemlin, da vidim Zmaja“, uzvrati momak bez zaustavljanja. Podiže obrvu kada je primetio ćebad i bisage koje su visile s njihovih ramena, i dodade: „Baš kao i vi.“ Nastavio je dalje smejući se, gledajući nestrpljivo napred.
Met je ponovio pitanje nekoliko puta tokom dana, a jedini ljudi koji mu nisu isto odgovorili bili su seljani. Oni bi samo pljuvati i zgađeno okretali leđa, ali su i motrili. Gledali su sve strance na isti način, krajičkom oka. Njihova lica govorila su jasno da su stranci u stanju da urade svašta ako se ne pazi na njih.
Starosedeoci u tom području nisu bili oprezni samo zbog nepoznatih ljudi. Činilo se da su bili poprilično besni. Mnogo ljudi je išlo putem, raštrkanih na sve strane. Kada bi se seljačke taljige i kola pojavili, sa suncem koje je virilo preko obzorja, oni bi im usporili njihovu ionako sporu vožnju. Niko nije bio raspoložen da im ponudi prevoz. Pre se mogao očekivati kiseli izraz lica i možda psovka zbog posla na koji nisu mogli da stignu.
Trgovačka kola jurila su putem bez mnogo ometanja, a iza njih su ostajale podignute pesnice, bez obzira da li su išli ka Kaemlinu ili iz njega. Kada se prvi trgovački karavan pojavio tog jutra, približavajući se brzim kasom dok se sunce još jedva videlo iza njih, Rand se skloni sa puta. Izgledalo je kao da uopšte nemaju nameru da uspore. Rand je video kako se i drugi ljudi sklanjaju. Pomerio se sve do ivice puta, ali nastavio je da hoda.
Kada su prvi put prolazila kola, jedino upozorenje bio mu je odblesak kretnje. Bacio se na zemlju u trenutku kada je vozarev bič pukao u vazduhu na mestu gde je bila Randova glava. Pogleda u vozara ležeći dok su kola prolazila pored njega. Tvrd pogled iznad iskrivljenih usana. Nije ga bilo briga što je nekome mogao da izbije oko i da ga okrvavi.
„Svetlost te oslepela!“, povika Met za kolima. „Ne možeš...“ Stražar na konju tresnu ga po ramenu krajem koplja i obori ga na zemlju pored Randa.
„Sklanjaj se s puta, ti prljavi Prijatelju Mraka!“, zareža stražar produživši dalje.
Posle toga sklanjali su se od kola. Bilo ih je svakako prilično. Tutnjava i treska jednog karavana jedva da bi utihnuli, a već bi čuli kako drugi dolazi. Za stražare i vozare putnici za Kaemlin bili su smeće koje hoda.
Rand je jednom pogrešio u proceni dužine vozarevog biča za samo palac. Stavio je ruku na plitku ranu iznad obrve. Morao je da proguta kako ne bi povratio na pomisao koliko je bila blizu njegovom oku. Vozar mu se nasmeja. Rand uhvati drugom rukom Meta kako bi ga sprečio da nategne luk.
„Pusti“, reče mu. Pokaza glavom ka stražarima koji su jahali pored kola. Neki od njih su se smejali, a drugi su mrko gledali Metov luk. „Ako budemo imali sreće, prebiće nas samo kopljima. Ako budemo imali sreće.“
Met zagunđa natmureno, ali pustio je da ga Rand odvuče dalje niz put.
Dvaput su čete Kraljičine garde projahale putem, dok su zastavice na njihovim kopljima lepršale na vetru. Neki od seljaka obratili su im se, tražeći tlu se uradi nešto sa strancima, a Garda bi uvek zastala da ih strpljivo sasluša. Negde oko podneva, Rand uspori da bi čuo jedan takav razgovor.
Kapetan Garde stisnu usne u tanku liniju iza prečki svog šlema. „Ako neko od njih ukrade nešto, ili upadne na tvoju zemlju bez odobrenja“, zaškrguta na visokog i mršavog seljaka kraj svojih uzengija, „odvući ću ga do magistrata, ali oni ne krše kraljičine zakone time što idu kraljičinim putem.“
„Ali, ima ih svuda“, pobuni se seljak. „Ko zna ko su ili šta su. Sva ta priča o Zmaju...“
„Svetlosti, čoveče! Ovde ih je samo šačica. Zidovi Kaemlina poći će koliko ih ima u gradu, a dolazi ih sve više svakog dana.“ Kapetan se jače namršti kada vide Randa i Meta kako stoje na putu, u blizini. Pokazao je niz put čeličnom rukavicom. „Mičite se, ili ću vas uhapsiti zbog ometanja saobraćaja.“
Nije im se obratio ništa grublje nego što je razgovarao sa seljakom, ali krenuli su ipak dalje. Kapetan ih je gledao neko vreme; Rand je mogao da oseti njegov pogled na leđima. Nije verovao da je Garda imala još mnogo strpljenja s lutalicama, a verovatno nisu ni saosećali s gladnim lopovima. Odlučio je da spreči Meta ako ponovo bude predložio da kradu jaja.
A opet, sva ova kola i ljudi na putu imali su i svoju dobru stranu, pogotovu svi ti mladići na putu za Kaemlin. Ako ih Prijatelji Mraka traže, to je slično pokušaju da uoče dva goluba u jatu. Ako Mirdraal nije znao koga tačno traži Zimske noći, možda njegov parnjak ovde neće proći bolje.
Stomak mu je često krčao, podsećajući ga da im je novac gotovo nestao. U okolini Kaemlina cene su bile takve da sigurno nisu imali dovoljno za obrok. Jednom je opazio da drži ruku na kutiji s flautom. Odlučno je zabacio kutiju na leđa. God je znao sve o flauti i žongliranju. Nije znao koliko je Ba’alzamon saznao od njega pre kraja, ako je ono što je Rand video bio kraj — ili koliko je rečeno drugim Prijateljima Mraka.
