Elejni se steže grlo kada pomisli kako im je bilo u toj ćeliji, dok su im lica pritiskali o vrata da bi mogli da im izvuku jezik... Zadrhta, ali natera sebe da kaže: „Možda su ubijene prosto da bi bile kažnjene jer su zarobljene.“ Izostavila je misao da su možda pogubljene da bi nju, Egvenu i Ninaevu to uverilo kako je ono što su čule istina. I ovako ne znaju šta da rade. „Postoje tri mogućnosti, a samo jedna predviđa da Crni ađah zna kako su progovorile. Budući da su sve tri jednako moguće, svi su izgledi da Crne sestre ne znaju za to.“
Egvena i Ninaeva delovale su zaprepašćeno. „Samo
Obe su u mnogim stvarima bile znatno tvrđe od nje – i divila im se zbog toga – ali one nisu odrasle posmatrajući spletkarenja na kaemlinskom dvoru i slušajući priče o okrutnosti s kojom Kairhijenjani i Tairerid igraju Igru kuća.
„Mislim da Crni ađah ne trpi neuspeh“, kaza im. „S lakoćom mogu da zamislim kako je Lijandrin tako nešto naredila. Džoija bi to sigurno uradila.“ Moiraina je pogleda ispod oka, kao da je ponovo procenjuje. '
„Lijandrin“, kaza Egvena, potpuno ravnim glasom. „Da, lako mogu po verovati da bi Lijandrin ili Džoija izdale takvu zapovest.“
„Svejedno, nije vam ostalo još mnogo vremena da ih ispitujete“, kaza Moiraina. „Sutra do podneva već bi bile na brodu.“ U glasu joj se osećala naznaka gneva. Elejna shvati da je Moiraina na smrt Crnih sestara gledala kao na bekstvo od pravde. „Nadam se da ćete uskoro doći do odluke. Tančiko ili Kula.“
Elejna pogleda Ninaevu u oči i neznatno klimnu.
Ninaeva joj odlučnije odgovori, pre no što se okrete ka Aes Sedat. „Elejna i ja ćemo poći u Tančiko, čim pronađemo brod. I to neki veoma brz, nadam se. Egvena i Avijenda poći će u utvrdu Hladne stene, u Aijelskoj pustari.“ Nije dala nikakve razloge za to, a Moiraina diže obrve.
„Džolijen može da je odvede“, kaza Avijenda, narušivši tišinu koja je na tren nastala. Izbegavala je da pogleda Egvenu. „Ili Sefela, ili Bain i Čijad. Ja... ja sam mislila da pođem s Elejnom i Ninaevom. Ako u Tančiku besni rat, biće im potrebna sestra da im čuva leđa.“
„Ako je to ono što želiš, Avijenda“, polako kaza Egvena.
Delovala je iznenađeno i povređeno, ali ništa više iznenađeno no Elejna. Mislila je da njih dve postaju prijateljice. „Drago mi je što želiš da nam pomogneš, Avijenda, ali ti bi trebalo da odvedeš Egvenu u Hladne stene.“
„Ne ide ona ni u Tančiko, ni u utvrdu Hladne stene“, kaza Moiraina, izvadivši iz svoje torbice jedno pismo i otvorivši ga. „Ovo mi je pre sat vremena dopalo ruku. Jedan mladi Aijel koji mi ga je doneo rekao je da mu je ovo pismo dato pre mesec dana, pre no što je iko od nas stigao do Tira, ali na pismu stoji da je upućeno meni, po imenu, i to u Kamen Tira.“ A onda pogleda poslednji list. „Avijenda, poznaješ li Amis, iz septe Devet dolina Taardad Aijela; Bair, iz septe Haido Saarad Aijela; Melainu, iz septe Džirad Gošijen Aijela i Seanu, iz septe Crna litica Nakai Aijela? One su ga potpisale.“
„Sve one su Mudre, Aes Sedai. Sve su šetači kroz snove.“ Avijendino držanje postade oprezno, iako toga izgleda nije bila svesna. Kao da bese spremna za bitku, ili beg.
„Šetači kroz snove“, zamisli se Moiraina. „Možda je to objašnjenje. Čula sam za njih.“ A onda okrete drugu stranu pisma. „Evo šta kažu o tebi. To su rekle možda i pre no što si ti odlučila da dođeš u Tir.
„Ja sam Far Dareis Mai“, besno kaza Avijenda. „Ja ne trčim kao malo dete kada me neko pozove. Ako želim, ići ću u Tančiko.“
Elejna zamišljeno napući usne. Aijelka se ranije nije ovako ponašala. Bes nije predstavljao nikakvu novost – i pre je viđala razbesnelu Avijendu, mada ne baš toliko – već boja glasa kojom je to izjavila. To se jedino moglo nazvati durenjem. Bilo je to jednako neverovatno kao da se Lan duri, ali eto.
I Egvena je to primetila. Potapša Avijendu po ruci. „Sve je u redu. Ako želiš da pođeš u Tančiko, biće mi drago što paziš na Elejnu i Ninaevu.“ Avijenda je pogleda kao da se zaista bedno oseća.
