Dolazak Senke полностью

Elejna požele da može da joj kaže kako nije tako, ali Kula je zaista tražila žene i devojke koje su u stanju da usmeravaju da bi povećala broj Aes Sedai, koji se sada sve više smanjuje u poređenju s nekadašnjim stanjem i zbog toga što je veoma opasno učiti bez pomoći. Zapravo, žena koja se može naučiti da dodirne Istinski izvor obično bi se našla u Kuli ma šta ona želela – bar dok ne nauči dovoljno da ne predstavlja opasnost po sebe i druge.

Posle nekog vremena, Jorina nastavi: „Nije ovako sa svima nama. Samo sa nekima. Mi šaljemo po nekoliko devojčica u Tar Valon da Aes Sedai ne bi došle među nas da istražuju. Nijedan brod čiji vetrotragač ume da tka vetrove neće nosili Aes Sedai. Kada ste se predstavile, pomislila sam da ste me prepoznale. Ali niste govorile o tome, već zatražile prevoz, pa sara se ponadala da niste Aes Sedai, iako nosite prstenje. Bese to glupa nada. Osećala sam vašu snagu. A sada će Bela kula saznati.“

„Ne mogu da obećam kako ću čuvati vašu tajnu, ali učiniću šta god mogu.“ Ta žena zaslužuje više od toga. „Jorina, zaklinjem se čašću kuće Trakand od Andora da ću učiniti sve što je u mojoj moći da vašu tajnu sačuvam od onih koji bi pokušali da vam naškode, i da ću se, u slučaju da je nekome moram otkriti, iz sve snage truditi da tvoj narod zaštitim od mešanja. Kuća Trakand čak i u Kuli ima nekog uticaja.“ I nateraću majku da ga upotrebi, ako to bude potrebno. Nekako.

„Ako je Svetlosti drago“, utučeno odvrati Jorina, “sve će biti dobro. Sve će biti dobro, i sve će biti dobro, i sve stvari će biti dobro, ako je Svetlosti drago.“

„Na onom seanšanskom brodu bila je jedna damane, zar ne?“ Vetrotragač je zbunjeno pogleda. „Jedna zarobljenica što je u stanju da usmerava.“

„Daleko vidiš za nekoga tako mladog. Zato sam isprva pomislila da možda niste Aes Sedai, jer ste tako mlade. Mislim da su neke od mojih kćeri starije od tebe. Nisam znala da je ona zarobljenica. Sada bih želela da smo mogli da je izbavimo. Morski igrač je isprva s lakoćom pobegao Seanšaninu čuli smo za seanšanski narod i njihove brodove rebrastih jedara. Čuli smo da zahtevaju polaganje čudnih zakletvi i kažnjavaju one koji to odbiju. Ali onda je damane? slomila dva jarbola i oni su s mačevima uskočili na našeg Igrača. Pošlo mi je za rukom da potpalim požar na Seanšaninu meni je veoma teško da tkam Vatru, izuzev da zapalim lampu, ali Svetlosti beše drago da to bude dovoljno pa je Toram poveo posadu da otera one što su upali na njihovu palubu. Onda smo odsekli kuke i užad kojima su nas privezali, pa je Seanšanin otplutao od nas, sav u plamenu. Njegova posada bila je previše zauzeta pokušajima da ga spase da bi marila za nas dok smo s mukom otplovljavali. Tada mi je bilo žao da ga gledam dok gori i tone. Bio je lep brod za debelo more, čini mi se. Sada žalim jer smo možda mogli da spasemo onu ženu, damane. Čak iako ga je oštetila, možda to ne bi učinila da je slobodna. Svetlost obasjala njenu dušu, a vode je spokojno primile.“

Ta priča ju je rastužila. Bilo je potrebno da joj se skrene pažnja. „Jorina, zašto Ata’an Mijere o brodovima govore kao da su ljudska bića, i to muškarci? Pretpostavljam da to nije nešto naročito bitno, ali zanima me?

„Muškarci bi ti drukčije odgovorili“, reče vetrotragač i nasmeši se. „Pričali bi o snazi, veličanstvenosti i tome slično, kao što to već znaju da čine. Ali istina je sledeća: brod je živ, i on je kao pravi muškarac s muškim srcem.“ Nežno pređe rukom po ogradi, kao da mazi nešto živo, što može da oseti njeno milovanje. „Budi dobra prema njemu i on će se za tebe boriti protiv najgoreg mora. Boriće se da ti sačuva život čak i pošto mu je more zadalo smrtni udarac. Ali ako ga zanemariš, ako ne obraćaš pažnju na sitna upozorenja na opasnost koja ti on daje, udaviće te na moru ravnom kao staklo, ispod neba bez oblačka.“

Elejna se ponada da Rand nije tako nestalan. Zašto onda tako menja mišljenje? Čas mu je drago što odlazim, a zatim šalje Džuilina Sandara da pazi na mene. A onda naredi samoj sebi da prestane da razmišlja o njemu. On je sada daleko. Ništa u vezi s njim ne može da uradi.

Osvrnula se ka pramcu. Tom je otišao. Bila je sigurna da je pronašla ključ za rešenje njegove zagonetke, baš pre no što je osetila kako vetrotragač usmerava. Beše to nešto u vezi s njegovim osmehom. Šta god da je bilo, sada se izgubilo. Pa, nameravala je da to ponovo otkrije pre no što stignu u Tančiko, makar morala da sedne na njega. Ali on će i dalje biti tu kada svane jutro. „Jorina, koliko ima dok ne stignemo do Tančika? Čula sam da su vaši brodovi najbrži na svetu, ali koliko je to zapravo?“