Dolazak Senke полностью

Elejna uhvati sebe kako ga pomno posmatra, kao maločas delfine. Kakav je to čovek? Već dva puta mogao je da je ismeje – maločas mu jeste bila smešna, ma koliko njoj to bilo mrsko da prizna – ali mesto toga, pričao je s njom ozbiljno... Pa, kao otac sa kćerkom. „Možda ćeš na ovom brodu saznati nešto novo, Tome. Put ih je vodio na istok, sve dok nas dve nismo ubedile gospu od jedara da nas preveze do Tančika. Tovarmajstor reče da su se zaputili u Šaru, istočno od Majena. To mora da je iza Pustare. “

On je na tren pogleda. „Šara, kažeš? Nikada ranije nisam čuo za to ime. Da li je Šara grad, ili država, ili možda oboje? Možda ću ipak još nešto naučiti.“

Šta li sam to rekla? – zapita se ona. Zamislio se zbog nečega što sam rekla. Svetlosti! Kazala sam mu da smo ubedile Koinu da promeni svoje namere. To sigurno ništa nije značilo, ali ipak je ozbiljno samu sebe izgrdila. Jedna nemarno izgovorena reč ovom ljubaznom starcu možda joj se neće obiti o glavu, ali to bi je u Tančiku moglo ubiti, kao i Ninaevu, a da ne spominje hvatača lopova i samog Toma. Ako on uopšte i jeste ljubazni starac.

Tome, zašto si pošao s nama? Samo zato što je Moiraina to zatražila?“

Njemu se ramena zatresoše. Elejna shvati da se on smeje sam sebi.

Što se toga tiče, ko to može da zna? Nije lako odbiti Aes Sedai kad te mole za uslugu. Možda je to bilo zbog izgleda da ćeš mi ti praviti društvo na putu. A možda sam zaključio da je Rand dovoljno odrastao da se sam stara o sebi.“

Zatim se grohotom nasmeja, a ona mu se pridruži. Nije mogla da izdrži na samu pomisao da se taj sedokosi starac brine o Randu. Ponovo joj se vrati ono osećanje da mu može verovati, i to snažnije no ikada, čim je on pogleda. Ne stoga jer je umeo sebi da se smeje, ili ne isključivo zbog toga. Nije mogla da odredi razlog tome, izuzev činjenice da, gledajući u te plave oči, nije mogla poverovati da bi je taj čovek ičim povredio.

Ponovo oseti skoro neizdrživ poriv da mu cupne brkove, ali natera ruke da miruju. Napokon, nije više dete. Dete. Otvori usta – i odjednom joj sve izlete iz glave.

„Molim te, izvini me, Tome“, žurno kaza. „Moram... izvini me.“ A zatim brzo pođe ka krmi, ne sačekavši njegov odgovor. Verovatno je pomislio da joj je pozlilo od kretanja broda. Morski igrač se sve brže ljuljao, ubrzavajući po velikim talasima, a vetar postade svežiji.

Dva muškarca stajala su za onim točkom na krmenoj palubi, pošto je njihova zajednička snaga bila potrebna da brod održi pravac. Gospa od jedara nije bila na palubi, ali vetrotragač jeste. Stajala je za jednom ogradom iza onog točka, gola sve do pojasa – kao i muškarci – i posmatrala nebo po kome su se oblaci komešali gore nego okean. Elejna prvi put ni najmanje ne obrati pažnju na Jorininu golotinju. Bila je okružena blistavim sjajem žene koja grli saidar. Jasno se video. To je osetila, i to ju je privuklo. Žena koja usmerava.

Elejna stade nadomak krmene palube da pogleda šta to Jorina radi. Tokovi Vazduha i Vode kojima je vetrotragač rukovala bili su veoma debeli, ali njeno tkanje beše zamršeno i skoro nežno. Sezalo je sve dokle se pogled pružao preko vode i neba, kao neka mreža. Zatim se diže sve snažniji i brži vetar, a ljudi za onim točkom napeše se iz petnih žila kad Morski igrač polete preko mora. Tkanje stade, sjaj saidara nestade, a Jorina se umorno osloni na ogradu.

Elejna se bešumno pope uz lestve, ali žena Morskog naroda tiho progovori, ne okrećući glavu, čim joj se Elejna dovoljno približi da joj čuje glas. „Učinilo mi se da me gledaš dok sam radila. Ali tada nisam mogla da prestanem. To bi dovelo do oluje kakvu ni Morski igrač ne bi preživeo.

Olujno more je valjano nazvano. U stanju je da i bez moje pomoći iznedri orkane. Nisam htela ovo da radim, ali Koina je rekla da moramo požuriti. Za vas, i za Koramura.“ Diže pogled i zagleda se u nebo. „Ako je Svetlosti drago, ovaj će vetar držati sve do jutra.“

„Zato Morski narod ne prevozi Aes Sedai?“ upita Elejna i priđe joj „Da Kula ne bi saznala da vetrotragači umeju da usmeravaju. Zato je bila tvoja odluka da li ćemo stupiti na brod, a ne tvoje sestre. Jorina, Kula neće pokušati da vas sprečava. Nema zakona u Kuli koji nalaže da se ma koja žena spreči da usmerava, čak i da nije Aes Sedai.“

„Vaša Bela kula će umešati svoje prste. Pokušaće da posegne na naše brodovlje, gde smo slobodni od kopna i njegovih stanovnika. Pokušaće da nas priveže za sebe, i dalje od mora.“ A onda duboko uzdahnu. „Talas koji je prošao ne može biti opozvan.“