Dolazak Senke полностью

Mejlan je očigledno bio saglasan s njom, mada ne iz istih razloga. On uz oklevanje iskorači. Bese to vitak i tvrd čovek, ali toliko prestravljen da su mu se beonjače isticale na licu. „Moj gospodaru Zmaju...“ A onda stade, ovlaži usne pa poče tek nešto neznatno snažnijim glasom. „Moj gospodaru Zmaju, umešati se u građanski rat je isto što i baciti se u močvaru. Desetak strana nadmeće se za Sunčev presto. Podjednako toliko ima i promenljivih savezništava, koja se svakog dana rasturaju. Sem toga, Kairhijen je pun razbojnika, kao divlji vepar buva. Izgladneli seljaci su ogoleli celu zemlju. Pouzdano sam obavešten da jedu koru i lišće. Moj gospodaru Zmaju, to je pravi živi pesak...“

Rand ga preseče. „Ne želiš da proširiš vlast Tira sve do Rodoubičinog bodeža, Mejlane? To je u redu. Znam koga hoću da postavim na Sunčev presto. Nećete morati da osvajate, Mejlane, već da ponovo uspostavite red i mir. I da nahranite gladne. Tir u svojim žitnicama ima daleko više no što može da proda, a seljaci će ove godine požnjeti isto toliko useva, sem ako se ne usprotivite mojim naredbama. Kola će sve to žito poneti na sever, iza vojski, a ti seljaci... Ti seljaci više neće morati da jedu koru sa drveća, moj lorde Mejlane.“ Visoki velmoža ponovo otvori usta, ali Rand zamahnu Kalandorom i spusti ga vrhom pred sebe. „Imaš nešto da pitaš, Mejlane?“ Odmahnuvši glavom, Mejlan ustuknu nazad u gomilu, kao da pokušava da se sakrije.

„Znala sam da neće otpočeti rat“, silovito kaza Egvena. „Znala sam.“

„Misliš li da će ovde biti manje ubijanja?“ – progunđa Moiraina. Šta li je to dečko namerio? Bar nije otrčao da spasava svoje selo, dok se Izgubljeni igraju sa ostatkom sveta. „Biće ovde jednako mnogo leševa, devojko. Neće biti nikakve razlike u odnosu na rat.“

Napad na Ilijan i Samaela doneo bi mu malo vremena. Vremena da nauči kako da se služi svojom moći, a možda i da obori jednog od najsnažnijih svojih neprijatelja i zastraši ostale. Šta će ovim dobiti? Mir za njenu rodnu zemlju i hranu za gladne Kairhijenjane. Neki drugi put bi to od sveg srca pozdravila. Beše to hvale vredno – i u ovom trenutku potpuno besmisleno. Doći će do beskorisnog krvoprolića, umesto do suočavanja s neprijateljem koji bi ga rado uništio čim mu se ukaže najmanja prilika. Zašto? Lanfear. Šta mu je to Lanfear rekla? Šta mu je učinila? Moiraina se sledi od tih mogućnosti. Sada će morati još pomnije da posmatra Randa. Ne sme da dozvoli da se on okrene Senci.

„Ah, da“, kaza Rand, kao da se tek tada nečega setio. „Vojnici se ne razumeju u ishranjivanje gladnog naroda, zar ne? Mislim da je za to potrebno nežno žensko srce. Moja gospo Alteima, žalim što smetam tvom bolu, ali hoćeš li preuzeti na sebe da nadgledaš raspodelu hrane? Imaćeš čitav jedan narod da nahraniš.“

I moć da stekne, pomisli Moiraina. To mu je prva greška. Sem odluke da se pođe na Kairhijen, a ne Ilijan, naravno. Alteima će se sigurno vratiti u Tir potpuno jednaka s Mejlanom ili Guejamom, spremna za nova spletkarenja. Ako se Rand ne pripazi, nastradaće od noža nekog njenog plaćenog ubice. Možda bi trebalo urediti da se u Kairhijenu dogodi nesretan slučaj.

Alteima pade u skladan naklon, raširivši svoje pune bele suknje. Na njenom licu ocrtavao se samo tračak iznenađenja. „Kako moj gospodar Zmaj zapoveda, tako se ja pokoravam. Biće mi veliko zadovoljstvo da služim mom gospodaru Zmaju.“

„Siguran sam da hoće“, suvo odvrati Rand. „Ma koliko ti volela svog muža, jamačno ne želiš da pođe s tobom u Kairhijen. Biće to teški uslovi za jednog bolesnika. Bio sam tako slobodan da naredim da se on premesti u odaje visoke gospe Estande. Ona će se brinuti o njemu dok si ti odsutna i poslati ga k tebi u Kairhijen kada ozdravi.“ Estanda se pobednički nasmeši. Alteima zakoluta očima i onesvesti se.

Moiraina neznatno odmahnu glavom. Zaista je postao tvrđi no što je bio. Opasniji. Egvena pođe ka paloj ženi, ali Moiraina je uhvati za ruku. „Mislim da su je samo osećanja nadvladala. Umem to da prepoznam. Gospe se staraju o njoj.“ Nekoliko plemkinja okružilo je Alteimu, tapšući je po ručnim zglobovima i gurajući mirišljave soli pod nos. Ona se zakašlja i otvori oči, ali činilo se kao da će se ponovo onesvestiti kada ugleda Estandu kako stoji iznad nje.

„Mislim da je Rand upravo učinio nešto veoma pametno“, ravnim glasom kaza Egvena. „I veoma okrutno. I treba da se stidi.“

Rand je zaista tako izgledao. Mrštio se na pod pred sobom. Možda nije zaista toliko tvrd kao što pokušava da bude.

„Međutim, ta okrutnost je zaslužena“, primeti Moiraina. Devojka je obećavala. Umela je da primeti i stvari koje ne razume. Ali mora da nauci kako da vlada svojim osećanjima i vidi ono što mora da se uradi, a ne samo ono što želi. „Nadajmo se da je za danas završio s pametovanjem.“

Veoma je mali broj ljudi u ogromnoj odaji u potpunosti shvatio šta se upravo odigralo. Jedino su videli da se gospodar Zmaj uznemirio jer se Alteima onesvestila. Nekolicina u pozadini počeše da kliču „Kairhijen će pasti!“ – ali to se nije primilo.