Dolazak Senke полностью

On je pogleda i uputi joj osmeh dostojan Meta. „Zar sam mogao da je obesim što je pokušala da ubije čoveka koji se urotio da ubije mene? Da li bi to bilo pravednije od onoga što sam učinio?“ Osmeh mu se izgubi s lica. „Ima li pravde i u čemu što radim? Sunamon će biti obešen ako pretrpi neuspeh. I to zato jer sam ja tako rekao. On to i zaslužuje, pošto je pokušao da stekne korist za sebe, ne mareći što njegov sopstveni narod gladuje – ali neće zato otići na vešala. Biće obešen jer sam ja tako rekao.“ Egvena ga uhvati za ruku, ali Moiraina odbi da mu dozvoli da skrene tok razgovora. „Znaš da nisam mislila na to.“

On klimnu i užasno se nasmeši, kao mrtvac. „Kalandor. S njim u rukama, nema šta ne mogu da uradim. Sve je moguće. Znam da mogu da učinim šta god poželim. Ali sada mi je taj kamen skinut sa srca. Ti to ne razumeš, zar ne?“ I zaista ga nije razumela, mada ju je peklo što je to primetio. Nastavila je da ćuti, a on da govori. „Možda će ti pomoći da znaš kako je to došlo iz Proročanstava.

Vidiš? Pravo iz Proročanstava.“

„Zaboravio si na jedno“, napetim glasom odvrati mu ona. „Ispunio si proročanstvo kada si prvi put isukao Kalandor. Zaštite koje su ga čuvale duže od tri hiljade godina sada su nestale. To više nije Mač Koji Se Ne Može Dotaći. Sada bih čak i ja mogla da ga usmeravanjem oslobodim iz kamena. A da stvari budu još gore, to mogu i Izgubljeni. Šta ako se Lanfear vrati? Ona, ništa više no ja, ne može da se služi Kalandorom, ali mogla bi da ga uzme.“ To ime ga nije dotaklo. Da li stoga što je se nije plašio – ako je tako, onda je prava budala – ili iz nekog drugog razloga? „Ako se Samael, Rafhin ili ma koji drugi muškarac među Izgubljenima dočepa Kalandora, mogao bi da ga koristi jednako kao ti. Pomisli kako će ti biti da se suočiš s tom silnom moći, koje se tek tako odričeš. Pomisli na tu silu u Senkinim rukama.“

„Skoro da se nadam da će to pokušati.“ Neka opasnost zablista mu u očima – podsećale su na sive olujne oblake. „Svako ko pokuša usmeravanjem da oslobodi Kalandor iz Kamena gadno će se iznenaditi, Moiraina. Ni ne pomišljaj da ga odneseš u Kulu na čuvanje; zamku nisam mogao da učinim probirljivom. Na prvi dodir Moći, moja klopka će se okrenuti, pa onda ponovo namestiti – spremna za nove pokušaje. Nisam se zauvek odrekao Kalandora. Samo dok...“ Duboko uzdahnu. „Kalandor će tu ostati sve dok se ne vratim po njega. Svojim prisustvom podsećaće ih ko sam i šta sam. Zahvaljujući njemu, siguran sam da ću moći da se vratim u Kamen bez osvajačke vojske. To mi dođe kao neko utočište, s dobrodošlicom takvih kao što su Alteima i Sunamon. Pod uslovom da Alteima preživi pravdu svog muža i Estande, a Sunamon moju. Svetlosti, kako je sve to bedno.“

Nije mogao da učini zamku probirljivom, ili nije hteo? Bila je odlučna da ne potceni ono za šta je sposoban. Kalandoru je mesto bilo u Kuli, ako već neće da ga koristi kako bi trebalo. Šta li on to čeka? Nameravao je da kaže nešto drugo, a ne “dok se ne vratim“, ali šta?

„A kuda to ideš? Ili nameravaš i to da tajiš?“ Ona se u sebi zavetova da joj neće ponovo pobeći i da će ga nekako sprečiti ako namerava da pobegne u Dve Reke, kad je on iznenadi.

„Neću tajiti, Moiraina. U svakom slučaju, ne od tebe i Egvene.“ A onda pogleda Egvenu i reče: „Ruidean.“ Devojka preneraženo zinu u njega, kao da nikada nije ni čula za to ime. Moiraina nije bila ništa manje zaprepašćena, Aijeli iza njih zažagoriše, ali kad se ona okrete da ih pogleda, vide da su im lica bezizražajna. Požele da ih otera, ali oni ne bi otišli na njenu zapovest, a nije imala namere da moli Randa za to. Ne bi joj pomoglo da od njega moli usluge, pogotovo kad bi je lako mogao odbiti.

„Ti nisi neki aijelski plemenski poglavar, Rande“, odlučno mu kaza, “i nemaš potrebe da postaneš. Tvoja borba vodiče se s ove strane Zmajevog zida. Sem ako... Da li je ovo usledilo zbog odgovora koje si dobio u ter’angrealu? Kairhijen, Kalandor i Ruidean? Rekla sam ti da ti odgovori znaju da budu zagonetni. Moguće je da si ih pogrešno protumačio, a to bi se moglo pokazati kobnim. I to ne samo po tebe.“

„Moraćeš da mi veruješ, Moiraina. Kao što sam ja često morao tebi “ Lice mu bese potpuno bezizražajno, kao da je i on Aijel.

„Za sada ću ti verovati. Samo nemoj prekasno da dođeš po moj savet.“ Neću te prepustiti Senci. Predugo se trudim da bih to dopustila . Učiniću šta god je potrebno.