Odjednom je shvatila da su joj dlanovi vlažni. Aes Sedai. Žene koje koriste Moć, a nisu upristojene ogrlicom. Sedela je za istim stolom s njima, razgovarala je s njima. Uopšte nisu bile nalik njenim očekivanjima; tu misao nije mogla da izbije iz glave. Usmeravale su, stoga su opasne po pravilan red, stoga moraju biti vezane radi bezbednosti – pa ipak... ništa nalik onome čemu su je učili. To se može naučiti. Naučiti! Samo da izbegne Bejla Domona – on bi je svakako prepoznao – moći će da dođe ponovo. Mora da sazna više. Više nego ikad, morala je.
Poželela je da ima ogrtač sa kukuljicom, ali stisnu štap i pođe uz ulicu, provlačeći se između ljudi u prolazu. Nije privukla pogled nijednom mornaru, a gledala ih je da bi bila sigurna u to.
Nije primetila svetlokosog čoveka u prljavom tančikanskom odelu, pogurenog pred vratima krčme na drugoj strani ulice. Njegove plave oči iznad izlizanog vela i gustih brkova pričvršćenih lepkom pratile su je sve dok ponovo ne skliznuše ka
Sijuan Sanče je bila istrajna, iako je papiri razbacani po njenom stolu nisu previše zanimali. Naravno, svakodnevni uobičajeni poslovi Bele kule bili su dužnost drugih, dok je Amirlin Tron donosila važnije odluke, ali oduvek je imala naviku da svakog dana bez najave proveri ovo ili ono, i nije nameravala da sada prekine s tim. Nije nameravala da dopusti brigama da joj odvuku pažnju. Sve se odvijalo kako je zamišljeno. Popravila je svoju prugastu ešarpu, pa pažljivo zamoči pero u mastilo i obeleži još jedan ispravljen zbir.
Danas je pregledala spiskove kuhinjske kupovine i zidarev izveštaj o proširenju biblioteke. Uvek se čudila koliko je sitno potkradanje često i kako ljudi misle da se mogu provući s njim. Čudila se i kako to prolazi pored žena zaduženih da nadgledaju te poslove. Na primer, Laras je očito smatrala da je pregledanje računa ispod njene časti, jer joj je zvanje promenjeno od obične glavne kuvarice u gazdaricu kuhinje. S druge strane, Danela, mlada Smeđa sestra koja je trebalo da motri na gazda Džovarina, zidara, verovatno nije odolela knjigama koje joj je čovek pronalazio. Samo se tako mogao objasniti njen neuspeh u ispitivanju brojnog stanja radnika koje je Džovarin navodno unajmio čim su u Severnu luku stigle prve isporuke kamenja iz Kandora. Sa ovoliko radnika mogao je da sagradi čitavu biblioteku. Danela je bila naprosto prevelika sanjarka, čak i među Smeđima. Možda bi je probudilo da po kazni radi neko vreme na imanju. Laras se ne bi tako lako popravila; nije Aes Sedai, tako da verovatno uživa ogroman ugled među drugim kuvaricama, praljama i pomoćnicima. Ipak, možda bi i nju mogla da pošalje na „odmor“ u selu. To bi...
Sijuan zgađeno šmrknu i baci pero, pa se namršti pred mrljom koju je napravila na strani punoj uredno poređanih brojeva. „Gubim vreme razmišljajući o tome da li da pošaljem Laras da čupa korov“, progunđa. „Ionako je toliko debela da ne može ni da se sagne!“
Nije nju Larasina gojaznost razdražila, i bila je svesna toga; ta žena je oduvek i bila gojazna, ili se bar tako činilo, ali to joj nikada nije smetalo u kuhinjskim poslovima. Nikakvih novosti. Zato ona besni kao morska ptica kojoj je neko ukrao ribu. Od Moiraine je stigla samo jedna poruka – da je dečak al’Tor preuzeo Kalandor – i od tada već nekoliko nedelja ništa, iako su ulične glasine sve tačnije pronosile njegovo ime. I dalje ništa.
Podigla je okovani poklopac bogato izrezbarene kutije od crnog bagrema, gde je držala svoje najtajnije spise, i pročešljala njen sadržaj. Jedan mali vez zaštite oko kutije bio je osiguranje da nijedna ruka do njene ne može bezbedno da je otvori.
Prvi papir koji je izvukla beše izveštaj da je polaznica koja je videla Minin dolazak nestala sa imanja na koje je poslata, i vlasnica imanja s njom. Nije nečuveno da polaznica pobegne, ali odlazak vlasnice već je neprijatnost. Sahru svakako moraju da pronađu – nije dovoljno odmakla u obuci da bude puštena – ali nije bilo stvarnog povoda da se izveštaj drži u kutiji. Nije se pominjalo ni Minino ime, ni razlog zbog kog je devojka poslana da okopava bašte, ali ona ga bez obzira na to vrati. Takvi su dani došli da se mora brinuti i o nečemu što bi pod drugačijim okolnostima izgledalo nerazumno.
