„Imam oči“, smireno im kaza Ninaeva. „A i uši, kada ne šapućete.“ Ona srknu vino, a glas joj postade leden kada nastavi. „I šta nameravaš da povodom toga uradiš? Ako je ona Berelajn zarila kandže u njega, neće biti lako izvući ga iz njenih šaka. Jesi li sigurna kako želiš da se toliko namučiš? Znaš šta je on. Znaš šta ga čeka, čak i ako zanemarimo Proročanstva. Ludilo. Smrt. Koliko mu je vremena ostalo? Godinu dana? Možda dve? Ili će to početi pre no što se leto završi? On je muškarac u stanju da usmerava “ Svaku reč izgovorila je odsečno, kao da kuje gvožđe. „Seti se šta si naučila. Seti se šta je on.“
Elejna visoko diže glavu i pogleda Ninaevu pravo u oči. „Nije bitno. Možda bi sve to trebalo nešto da mi znači, ali mi ne znači. Možda sam budala. Ali nije me briga. Ne mogu da naređujem svom srcu, Ninaeva.“
Ninaeva se odjednom nasmeši. „Morala sam da budem sigurna“, toplo kaza. „I ti moraš biti sigurna. Nijednog muškarca nije lako voleti, ali još je teže voleti njega.“ Osmeh joj minu s lica kada nastavi. „Ali još nisi odgovorila na moje prvo pitanje. Šta nameravaš da uradiš u vezi s tim? Berelajn možda deluje meko – svakako se trudi da muškarci tako misle! – ali mislim da zapravo nije. Ta će se boriti za ono što želi. A i takva je osoba da će se čvrsto držati nečega do čega joj baš i nije stalo, samo zato što nekome drugom jeste.“
„Volela bih da je strpam u neko bure“, ubaci se Egvena, stegnuvši pehar kao da je to grlo Prve, „i pošaljem brodom nazad u Majen. I to da bude duboko u potpalublju.“
Ninaevina pletenica zanjiha se kada ona odmahnu glavom. „Sve je to lepo i krasno, ali pokušaj da predložiš nešto što će pomoći. Ako to ne možeš, onda ćuti i pusti nju da odluči šta joj valja činiti.“ Egvena je samo pogleda, a Ninaeva dodade: „Rand je sada Elejnina briga, a ne tvoja. Ti si odstupila, sećaš se?“
Elejna se ne osmehnu na tu primedbu. „Trebalo je da sve ovo bude drugačije.“ A onda uzdahnu. „Mislila sam da ću sresti nekog muškarca, pa ga tokom meseci ili godina upoznati, a onda lagano shvatiti da ga volim. Oduvek sam mislila da će tako biti. Randa skoro da ne znam. Možda smo pet ili šest puta pričali, i to raspoređeno na godinu dana. Ali čim sam ga ugledala – znala sam da ga volim.“ E,
„U Dvema Rekama“, polako kaza Egvena, „ako neka žena želi da muškarcu stavi do znanja kako je on zanima, onda mu za Bel Tin ili Nedelju stavi cveće u kosu. Ili može bilo kada da mu izveze košulju. Ili da samo njega zove na ples, i nikog drugog.“ Elejna je s nevericom pogleda, pa Egvena žurno dodade: „Ne predlažem ti da izvezeš košulju, ali postoje načini kako da mu staviš do znanja šta osećaš.“
„Majenci veruju da je najbolje otvoreno reći šta ti je na srcu.“ Elejnin glas je podrhtavao. „Možda je tako i najbolje. Jednostavno mu otvoreno kažem. Tada će bar znati šta osećam. Onda ću bar imati neko pravo da...“ Zgrabila je svoj pehar s vinom i ispila ga naiskap. Da mu otvoreno kaže? Kao neka
„A što je još važnije“, nežno kaza Ninaeva, „Šta ćeš ti učiniti kada budemo morale da odemo odavde? Bilo za Tančiko, Kulu ili nekud drugde – moraćemo da odemo. Šta ćeš ti učiniti kada budeš morala da ga ostaviš za sobom, a upravo si mu rekla da ga voliš? Šta ako te zamoli da ostaneš s njim? Ako to budeš želela?“
„Otići ću.“ U Elejninom odgovoru nije bilo oklevanja, već trunčica razdraženosti. Ninaeva nije trebalo ni da pita. „Ako ja moram da prihvatim njega kao Ponovorođenog Zmaja, onda i on mora prihvatiti da sam ono što sam, i da imam svoje dužnosti. Ja želim da budem Aes Sedai, Ninaeva. To za mene nije puka razbibriga. Ozbiljno shvatam posao koji nas tri moramo da obavimo. Zar si zaista mislila da bih napustila tebe i Egvenu?“
Egvena smesta stade da je uverava da joj to nije bilo ni nakraj pameti. Ninaeva takođe, ali ne tako brzo, pa se videlo da nije iskrena.
Elejna ih pogleda. „Pravo da vam kažem, plašila sam se da ćete mi reći kako se glupo ponašam, pošto brinem o ovakvim stvarima kada moramo da se nosimo s Crnim ađahom.“
