Preko ulice je bila jedna konjušnica. Beli malter je opao, tako da se videla cigla. Egvena dojuri do nje i otvori jedno krilo velikih vrata. Pod od nabijene zemlje bese posut slamom, baš kao u svakoj drugoj konjušnici u kojoj je ikada bila, ali pregrade za konje behu prazne. Konja nije bilo. Zašto? Nešto zašuška u slami, i Egvena shvati da konjušnica ipak nije prazna. Pacovi. Desetine pacova smelo ju je gledalo, njuškajući vazduh u potrazi za njenim mirisom. Nijedan pacov nije pobegao, niti ustuknuo. Ponašali su se kao da imaju više prava da se tu nalaze no ona. Egvena ustuknu. Bilo je to jače od nje.
Odjednom se ponovo nađe u Pustari.
Uz vrisak, ona pade na leđa, a onaj čupavi stvor nalik na divljeg vepra jurnu pravo na nju. Bio je velik kao tele. Kada je vešto preskoči, Egvena vide da to ipak nije svinja. Njuška je bila preuska i prepuna oštrih zuba, a na nogama su bila po četiri prsta. Razmišljala je smireno, iako je drhtala dok se zver gubila među stenjem. Bila je dovoljno velika da je izgazi i polomi joj kosti. Oni zubi bili su dovoljno oštri da je rastrgaju. Probudila bi se sa ranama. Ako bi se uopšte i probudila.
Kamen pod njenim leđima bio je usijan kao pećnica. Besna na samu sebe, Egvena se diže na noge. Ništa neće postići ako joj ne bude pošlo za rukom da razmišlja o onome što radi. Trebalo bi da bude u Tančiku – na to se mora usredsrediti. Ništa drugo nije bitno.
A onda prestade da čisti suknju od prašine, kada vide da je, sa deset koraka daljine, jedna Aijelka posmatra oštrim plavim očima. Žena je bila Avijendinih godina, nimalo starija od Egvene, ali pramenovi kose što su virili ispod šoufe behu toliko svetli, da su bili skoro beli. Bila je spremna da hitne koplje što ga je držala u ruci, a sa te udaljenosti teško da bi promašila. Govorilo se da su Aijeli veoma strogi s onima koji bez dozvole uđu u Pustaru. Egvena je znala kako može Vazduhom da obmota i ženu i njeno koplje i zadrži ih na odstojanju od sebe, ali da li bi se tokovi dovoljno dugo zadržali kada ona počne da bledi? Ili bi samo toliko razbesneli tu ženu da bi ona bacila koplje čim to bude mogla, možda i pre no što Egvena zaista ode? Ništa joj ne bi vredelo da se vrati u Tančiko s aijelskim kopljem zarivenim u telo. Ako zaveže tokove, žena će ostati zatočena u Tel’aran’riodu sve dok se oni sami ne razvežu, potpuno bespomoćna u slučaju da se onaj lav ili veproliko stvorenje vrate.
Ne. Bilo joj je potrebno da žena spusti koplje, samo na tren, da bi ona mogla da sklopi oči i vrati se u Tančiko. Da se vrati onome što bi trebalo da radi. Više nije imala vremena za lutanja. Nije bila u potpunosti sigurna da li je neko ko je slučajno iz svojih snova prešao u Tel’aran’riod u stanju da je povredi, kao što to druge stvari u Nevidljivom svetu mogu, ali nije imala namere da proverava s aijelskim kopljem. Trebalo bi da Aijelka nestane za nekoliko trenutaka. Ali do tada je morala nekako da je izbaci iz ravnoteže.
Bilo je veoma lako promeniti odeću na sebi; čim je pomislila na to, Egvena se našla u istoj smeđoj i sivoj odeći kao i žena pred njom. „Ne želim ti zlo“, reče, naizgled potpuno spokojno.
Aijelka nije spustila oružje. Mesto toga, namršti se i reče: „Nemaš nikakvo pravo da nosiš kadin’sor, devojko.“ I Egvena odjednom ostade potpuno naga, dok ju je sunce pržilo, a usijana zemlja joj pekla bose tabane.
Na tren je samo razrogačeno gledala, ispunjena nevericom, poskakujući s noge na nogu. Nije znala da je moguće promeniti stvari koje se tiču drugih. Toliko mogućnosti, toliko pravila, za koje ona nije znala. Brzo se mislima ponovo odenu u stamene cipele i tamnu haljinu s podeljenim suknjama, a istovremeno učini da Aijelkina odeća nestane. Morala je da prigrli saidar da bi to učinila; žena pred njom mora da se potpuno usredsredila na Egveninu nagost. Pripremila je i tok da zgrabi koplje, ako Aijelka reši da ga baci ka njoj.
Sada je na ženu pred njom bio red da se zapanji. Spustila je koplje, a Egvena zgrabi tu priliku da sklopi oči i vrati se u Tančiko, pred kostur ogromnog vepra. Ili šta god da je to zapravo bilo. Ovog puta jedva da ga je pogledala. Bilo joj je dosta stvorenja koja liče na veprove, ali to nisu.
