Verin je znala šta je izazvalo to rumenilo; Alana je dozvolila da joj jezik bude brži od pameti. Držale su Perina na oku u dugim nedeljama dok su ispitivale mlade žene u Dvema Rekama, ali Alana je brzo zaćutala kad je posredi bilo njegovo vezivanje. Razlog je bio jednostavan koliko i vatreno Failino obećanje – izrečeno tako da ga i Perin jasno čuje – da Alana neće otići živa iz Dveju Reka ukoliko učini nešto takvo. Da je Faila znala više o vezi između Aes Sedai i Gaidina, ta pretnja ne bi bila delotvorna, ali ako ništa drugo, njeno neznanje sprečilo je Alanu da dela. Vrlo verovatno su je nemoć zbog toga i istrošeni nervi naveli da uradi sa Random to što je uradila. Ne samo što ga je vezala, već je to učinila bez dozvole. To niko nije uradio stotinama godina.
Alana zadrhta i protrlja mišice. „Još ne mogu da poverujem da je toliko jak Da smo se samo brže povezale. I pokušala sam... bezuspešno... Tako je jak!“
Verin se jedva uzdržavala da i sama ne zadrhti. Nisu mogle brže da se povežu, jer Alana nije predložila da to učine pre nego što ga je vezala. Verin nije bila sigurna kakav bi bio ishod. U svakom slučaju, bio je to niz krajnje loših trenutaka, od otkrića da ga ne mogu odseći od Istinskog izvora do prezirne lakoće sa kojom ih je zagradio štitovima i prekinuo njihovu vezu sa saidarom kao konce. I to kod obe odjednom. Izvanredno. Koliko bi ih bilo potrebno da ga zagrade štitovima i zadrže? Svih trinaest? To je puka tradicija, ali sa njim je možda neophodna. U svakom slučaju, bio je to predmet razmatranja za neki drugi dan. „A onda je tu i to njegovo pomilovanje.“
Alani se raširiše oči. „Ne veruješ valjda u to! Svakog lažnog Zmaja pratile su priče da okuplja muškarce koji umeju da usmeravaju, i sve su bile lažne baš kao i oni. Želeli su moč za sebe, a ne da je dele s drugima.“
„On nije lažni Zmaj“, reče Verin tiho, „i to može promeniti sve. Ako je jedna glasina tačna, onda to može biti i druga, a o pomilovanju se priča još od Belog Mosta.“
„Sve i da je tako, možda mu niko još nije došao. Nijedan pristojan muškarac ne želi da usmerava. Ako bi to poželelo više od šačice, svake nedelje bismo imale novog lažnog Zmaja.“
„On je ta’veren, Alana. On privlači sebi ono što mu treba.“
Alana je micala usnama, a šake su joj bile stisnute na stolu u pesnice pobelelih zglobova. I poslednji trag smirenosti Aes Sedai nestao je iz nje i vidno se tresla. „Ne smemo dozvoliti... da muškarci usmeravaju, slobodno po svetu? Ako je tako, moramo to sprečiti. Moramo!“ Bila je na ivici da ponovo skoči, sevajući očima.
„Pre nego što budemo mogle da odlučimo šta ćemo s njima“ reče Verin mirno, „treba da znamo gde ih on drži. Verovatno u kraljevskoj palati, ali biće nam teško da ih pronađemo ovako odsečene od starog grada. Evo šta ja predlažem...“ Alana se napregnuto nagnu prema njoj.
Moralo se razraditi mnogo toga, mada će najveći deo tek uslediti. Kasnije će na mnogo pitanja morati da se odgovori. Je li Moiraina mrtva, a ako jeste, kako je umrla? Da li postoje pobunjenice, i kakav bi stav Verin i Alana trebalo da zauzmu u vezi s njima? Da li da pokušaju da isporuče Randa Elaidi ili tim pobunjenicama? Gde se one nalaze? To saznanje bilo bi vredno bez obzira na to kakvi su odgovori na ostala pitanja. Kako da iskoriste tako slabašan povodac koji je Alana namakla Randu? Da li jedna od njih, ili možda obe, da pokušaju da zamene Moirainu? Prvi put otkad je Alana počela da dozvoljava svojim osećanjima u vezi s Ovejnom da izrone na površinu, Verin je bilo drago što ih je ova toliko dugo čuvala u sebi da postane tako nesigurna. U tako zamršenom stanju, Alana je bila podložnija navođenju, a Verin je tačno znala kako treba da glase odgovori na neka od tih pitanja. Nije mislila da će se odgovori Alani dopasti. Najbolje da joj ne dozvoli da ih sazna pre nego što ne bude prekasno da ih promeni.
Rand je odgalopirao natrag u palatu, odmakavši čak i Aijelima, ne obazirući se na njihove povike kao što se nije obazirao na mahanje pesnicama ljudi koji su morali da odskoče ispred Džedeena, i na gomilu prevrnutih nosiljki i kočija zaglavljenih točak uz točak sa pijačnim kolicima za njegovim tragom.
