Ona ponovo pođe, ne mogavši da pogleda Elejnu. „Imala si sva prava da se nasmeješ. Ja...“ Ona proguta knedlu. „Ispala sam prava budala.“ I jeste. Nekoliko gutljaja, rekla je Teodrin; pehar. A ona je ispraznila bokal. Ako već treba da pretrpiš neuspeh, bolje je da imaš neki drugi razlog pored toga što naprosto nisi sposoban da nešto uradiš. „Trebalo je da zatražiš da donesu to vedro i da mi potapaš glavu sve dok ne budem u stanju da odrecitujem
„To je svakome moglo da se desi", reče druga žena jednostavno.
Ninaeva oseti kako se i njoj obrazi žare. Kada se to dogodilo Elejni, potopila je devojci glavu da je oslobodi vina. „Trebalo je da uradiš sve ono što je bilo potrebno da... da me otrezniš.“
Ninaeva nije mogla da se seti čudnije rasprave, jer je sama bila uporna u tome da je napravila budalu od sebe te je i zaslužila sve što je iz toga proisteklo, dok je Elejna iznalazila izgovore za nju. Ninaevi nije bilo jasno zbog čega je takvo prihvatanje krivice za nju bilo toliko osvežavajuće. Nije mogla da se seti da je ikada ranije to činila, ne bez krajnjeg izvlačenja, kad god je to bilo moguće. Gotovo se naljutila na Elejnu što se ova nije saglasila da se Ninaeva ponela kao glupavo derište. To je potrajalo sve dok nisu stigle do kućice prekrivene krovinom na rubu sela, gde su držali Logana.
„Ako ne prekineš s tim", reče Elejna najzad, „kunem ti se da ću iz ovih stopa poslati nekoga po vedro vode.“
Ninaeva otvori usta, pa ih ponovo zatvori. Čak i s tim novootkrivenom zadovoljstvom priznavanja sopstvene greške, otišla je predaleko. Ne može se suočiti s Loganom dok se oseća tako dobro. Ionako bi to bilo beskorisno dok se oseća tako dobro, bez Mogedijen i narukvice za koju je sasvim sigurno mislila da je previše prefinjena da bi je ona stavila na ruku. Ona hitro pogleda dva Zaštitnika koji su čuvali stražu pred vratima sa kamenim dovratkom. Nisu bili dovoljno blizu da bi je čuli, ali svejedno je utišala glas. „Elejna, hajdemo. Još večeras.“ Sa Tomom i Džuilinom u Salidaru, više nije morala da moli Una da pronađe konje. „Ne u Kaemlin, ako to ne želiš. U Ebou Dar. Merilila nikada neće naći tu činiju, a Šerijam nam nikad neće dozvoliti da je mi potražimo. Šta kažeš na to? Još večeras?“
„Ne, Ninaeva. Od kakve bismo vajde bile Randu kad bi nas proglasile za begunice? A to bismo bile. Obećala si, Ninaeva. Obećala si, ako nešto pronađemo.“
„Obećala sam ako pronađemo nešto od koristi. A pronašle smo samo ovo!“ Ninaeva poturi smežurane šake drugoj ženi pod nos.
Izraz čvrstine skliznu s Elejninog lica i iščeznu joj iz glasa; ona napući usne i zagleda se u zemlju. „Ninaeva, znaš da sam rekla Birgiti da ćemo ostati. Pa, izgleda da je ona rekla Unu kako ni pod razno ne sme da ti nađe konja, osim ako ona to ne potvrdi. Rekla mu je da razmišljaš o bekstvu. Otkrila sam to tek kad je već bilo prekasno.“ Razdraženo zabaci glavu. „Ako ovako izgleda kad imaš Zaštitnika, ne znam zašto bi iko poželeo da ga ima.“
Ninaeva pomisli da će joj se oči iskočiti iz glave od gneva. Dakle zato je on tako zurio u nju. Zadovoljstvo nestade u vrelini – pa, delom besa, delom poniženja. Taj čovek je znao; mislio je da ona... Čekaj malo. Na trenutak se namrštila na Elejnu, a onda odlučila da ne izgovori pitanje koje joj je palo na pamet. Je li Ninaevino ime bilo jedino koje je Birgita pomenula Unu, ili je u to možda bila uključena i Elejna? Elejna je sebi našla baš dobru usvojiteljsku porodicu. U Tomu je našla popustljivog oca koji želi da je nauči svemu što sam zna, a u Birgiti stariju sestru koja misli da mora da spreči mlađu da ne skrši vrat jašući konje kojima još nije dorasla.
„U tom slučaju", reče ona ravno, „da vidimo šta možemo naučiti od Logana.“
Bila je to mala kuća sa samo dve prostorije, ali zbog debelih kamenih zidova unutra je bilo prilično sveže. Logan je u košulji pušio lulu i čitao kraj prozora. Aes Sedai su ga dobro pazile. Stolice i stolovi bili su jednakog kvaliteta kao i sve drugo u Salidaru – ništa naročito, ali dobro izrađeno, mada se ništa nije uklapalo – a pod, najvećim delom prekriven crveno-zlatnim, spiralama protkanim tepihom, bio je očišćen tako dobro da je Ninaeva čisto sumnjala da ga je on pomeo.
On spusti knjigu kad one uđoše, naizgled nimalo uzrujan zbog toga što nisu kucale. Ustavši nehajno, kucnuo je po luli da je isprazni, odenuo kaput i tek tada se naklonio. „Drago mi je što vas ponovo vidim posle toliko vremena. Pomislio sam da ste me zaboravile. Hoćete li popiti sa mnom malo vina? Aes Sedai me snabdevaju malim količinama, ali to što mi daju nije ni najmanje loše.“
