Kao da su ih njene misli prizvale, vrata su se otvorila da propuste upravo njih dve. Leana je nosila drveni poslužavnik sa hlebom i činijom čorbe, crvenom keramičkom šoljom i belo glaziranim bokalom. Čak se i buketić zelenog lišća našao tu, zadenut u majušnu plavu vazu. „Sijuan i ja smo pomislile da si možda gladna, Ninaeva. Čujem da su te Žute iscrpele.“
Elejna nije bila sigurna treba li da ustane ili ne. To jesu bile samo Sijuan i Leana, ali one su ponovo bile Aes Sedai. Ili je bar ona mislila da jesu. Njih dve su razrešile njenu nedoumicu tako što su sele. Sijuan na donji deo Elejninog, a Leana na Ninaevin krevet. Ninaeva obe sumnjičavo odmeri, pre nego što se uspravila leđa naslonjenih na zid i spustila poslužavnik sebi na kolena.
„Čujem priče da si se obratila Dvorani, Sijuan", pažljivo reče Elejna. „Da li smo trebale da klecnemo?“
„Misliš, da li smo ponovo Aes Sedai, devojko? Jesmo. Uvijale su se kao ribarice nedeljom, ali bar su nam toliko dozvolile.“ Sijuan izmeni pogled sa Leanom, a obrazi joj blago porumeneše. Elejna je sumnjala da će ikada saznati šta im nije bilo dopušteno.
„Mirela je bila ljubazna da me pronađe i obavesti o tome", u tišini koja je nastala progovori Leana. „Mislim da ću se opredeliti za Zelene.“
Ninaeva se zagrcnu iznad kašike. „Kako to misliš? Možeš li da menjaš Ađahe?“
„Ne, ne možeš“, odgovori joj Sijuan. „Ali Dvorana je odlučila da, iako sad jesmo Aes Sedai, neko vreme to nismo bile. A pošto istrajavaju u tome da je ona baljezgarija bila zakonita, sve naše veze, obaveze, povezivanja i zvanja odleteli su sa palube.“ Glas joj je bio dovoljno hrapav da njime struže drvo. „Sutra idem da pitam Plave da li će me primiti nazad. Nikad nisam čula da je neki Ađah nekoga odbio – do vremena kada se uzdižeš iz Prihvaćene, već si usmerena ka pravom Ađahu znala ti to ili ne – ali, kako se stvari sada razvijaju, uopšte ne bih bila iznenađena da mi zalupe vrata preko stopala.“
„A kako se stvari razvijaju?", upita Elejna. Ovde se nešto dešavalo. Sijuan je zastrašivala, ćuškala, uvrtala ruke; nije donosila čorbe, sedala na krevet i čavrljala kao drugarica. „Mislila sam da se sve razvija dobro, koliko se moglo očekivati.“ Ninaevin pogled bio je istovremeno sumnjičav i iscrpljen. Pa, Ninaeva bi morala da zna šta je htela da kaže.
Sijuan se izvila da bi je videla, ali obraćala se i Ninaevi. „Prošla sam pored Logan ove kuće. Šest sestara održava njegov štit, kao i onda kad je bio uhvaćen. Pokušao je da se oslobodi kad je shvatio da znamo da je Isceljen, a kažu kako bi, da ih je bilo samo pet, i uspeo. Znači, jak je kao što je i bio, ili dovoljno blizu da to ne čini nikakvu razliku. Ja nisam. Niti je Leana. Hoću da ponovo pokušaš, Ninaeva.“
„Znala sam!“ Ninaeva baci kašiku na poslužavnik. „Znala sam da imaš neki razlog za ovo! E, pa, suviše sam umorna da bih usmeravala, a ne bi bilo važno ni da nisam. Ne možeš Lečiti ono što je bilo Izlečeno. Gubi se odavde i ponesi svoju ogavnu čorbu sa sobom!“ Ostalo je manje od pola činije te ogavne supe, iako je to bila velika činija.
„Znam da ne bi uspelo!“ Sijuan se obrecnula na nju. „A jutros sam znala da umirenje ne može da se Isceli!“
„Samo trenutak, Sijuan", reče Leana. „Ninaeva, shvataš li kakvoj opasnosti smo se izložile došavši ovamo zajedno? Ovo nije soba u nekoj ulici gde tvoja prijateljica sa lukom čuva stražu; ova kuća je puna žena, sa očima da vide i jezicima da pričaju. Ako se otkrije da smo se Sijuan i ja poigrale sa svima – makar se saznalo deset godina od sada – pa, dovoljno je reči da Aes Sedai mogu da dobiju pokoru, a vrlo je verovatno da bismo bile na nekoj farmi, gajeći kupus i kada nam kose budu bele. Došle smo zbog onoga što si učinila za nas, da počnemo od početka.“
„Zašto niste otišle nekoj od Žutih?" upita Elejna. „Većina ih sad već zna o tome koliko i Ninaeva.“ Ninaeva je besno pogleda preko svoje kašike. Ogavna čorba?
Sijuan i Leana se pogledaše, i konačno Sijuan oklevajući progovori: „Ako bismo otišle kod sestre, svi bi saznali, pre ili kasnije. Ako to radi Ninaeva, možda će sve koje su nas danas odmerile pomisliti da su pogrešile. Trebalo bi da su sve sestre jednake, a bilo je i Amirlin koje su jedva uspevale da usmeravaju dovoljno da bi zadobile šal, ali ako se izuzmu Amirlin i glave ađaha, ako je neka sestra jača od tebe, očekuje da joj se pokoriš.“
„Ne razumem", reče Elejna. Ovo je ispala poprilična lekcija; poredak je imao smisla, ali pretpostavljala je da je to jedna od onih stvari koju ne naučiš dok stvarno ne postaneš Aes Sedai. Ovako ili onako, pokupila je dovoljno naznaka da sumnja kako pravo obrazovanje u stvari počinje tek kad se ogrne šal. „Ako Ninaeva
