Odjednom shvati da Leana stoji nepuna dva koraka od nje i posmatra je. Sijuan ponovo pokuša da obriše suze sa lica, a onda odustade. Na Leaninom licu videlo se samo saosećanje. „Kako si se nosila sa Anđenovom... smrću, Leana?“ Od tada je prošlo već petnaest godina.
„Plakala sam", reče Leana. „Prvih mesec dana uzdržavala sam se tokom dana, a noći sam provodila kao drhtava lopta suza usred moje postelje. Pošto bih iscepala čaršave na trake. Naredna tri, suze su mi nadolazile na oči bez ikakvog upozorenja. Prošlo je više od godine pre nego što je prestalo da me boli. Zato nikada i nisam vezala nijednog drugog. Mislila sam da ne mogu to još jednom da preživljavam. To ipak prođe, Sijuan.“ Odnekud joj se pojavi obešenjački osmeh. „Sad mi se čini da mogu da se nosim sa dva do tri Zaštitnika, ako ne i sa cela četiri.“
Sijuan klimnu glavom. Može da plače noću. A što se tiče Gareta krvavog Brina... Nema tu nikakvog „što se tiče". Nema! „Misliš li da su spremne?“
Imale su samo nekoliko trenutaka da porazgovaraju tamo dole. Ova udica mora se brzo zabaciti ili je uopšte ne vredi koristiti.
„Možda. Nisam imala mnogo vremena, a morala sam i da pazim.“ Leana zastade. „Jesi li sigurna da želiš ovo da uradiš, Sijuan? To menja sve na čemu smo do sada radile, bez imalo odlaganja, a... Nisam jaka kao što sam bila, Sijuan, a nisi ni ti. Većina prisutnih žena može da usmerava jače nego mi sada. Svetlosti, mislim da su i neke od Prihvaćenih jače, a tu i ne računam Elejnu ili Ninaevu.“
„Znam“, reče Sijuan. Moraće da rizikuju. Drugi plan bio je samo grubo sklepan splav, jer više nije bila Aes Sedai. Ali sada je ponovo postala Aes Sedai, a oborena je uz samo neznatno obraćanje pažnje na zakone Kule. Ako je ponovo Aes Sedai, nije li ponovo i Amirlin?
Ispravivši ramena, krenula je dole, da otpočne bitku sa Dvoranom.
Ležeći na krevetu samo u košulji, Elejna priguši zevanje i nastavi da u ruke utrljava kremu koju joj je Leana dala. Izgleda da joj je prijala; bar je osećala kao da su mekše. Noćni povetarac lelujao je kroz prozor od čega je sveća treperila. Ako ništa drugo, vazduh u sobi od toga je bio još topliji.
Ninaeva utetura, zalupivši vratima, baci se na svoj krevet i ostade da leži piljeći u Elejnu. „Mahla je naogavnija, najodvratnija, najpodmuklija žena na celom svetu", promrmljala je. „Ne, to je Larisa. Ne, nego Romanda.“
„Pretpostavljam da su uspele da te naljute dovoljno da bi mogla da usmeravaš.“ Ninaeva nešto progunđa besnog izraza lica, pa Elejna brzo dodade: „Koliko ih je bilo kojima si pokazivala? Odavno sam te očekivala. Tražila sam te za večeru, ali nisam mogla da te nađem.“
„Dobila sam kiflu za večeru", promrmlja Ninaeva. „Jednu kiflu! A morala sam da pokažem svakoj od njih, do poslednje Žute u Salidaru. Samo što se nisu zadovoljile. Hoće da me imaju svaka za sebe. Napravile su raspored. Larisa me ima sutra ujutro – pre doručka! – a Zenara odmah posle nje, a onda... Raspravljale su kako najbolje da me naljute kao da nisam ni bila prisutna!“ Iznureno podiže glavu sa pokrivača. „Elejna, one su potpuno opsednute time koja će mi razbiti blokadu. Ponašaju se kao dečaci koji pokušavaju da na vašaru uhvate namaščeno prase, a ja sam to prase!“
Zevajući, Elejna joj dodade lončić sa kremom za ruke i posle nekog vremena Ninaeva se okrenu i poče da je utrljava. Pored svega je još uvek odrađivala svoje vreme među šerpama.
„Žao mi je što nisam uradila kako si želela još pre nekoliko dana, Ninaeva. Mogle smo da izatkamo prerušavanje kao Mogedijen i da prođemo pored svih.“ Ninaevine ruke se zaustaviše. „Šta je bilo, Ninaeva?“
„Nikad mi to nije palo na pamet. Nisam ni pomislila na to!“
„Nisi? A bila sam sigurna da si na to mislila. Na kraju krajeva, ti si to prva naučila.“
„Pokušavala sam da i ne razmišljam o onome što ne možemo da kažemo sestrama.“ Ninaevin glas bio je ravan poput leda, a jednako hladan i tvrd. „A sada je prekasno. Ja sam suviše umorna da bih usmeravala, čak i kad bi mi zapalila kosu, a da je bilo po njihovom, zauvek bih ostala preumorna. Jedini razlog zbog kojeg su me večeras pustile bio je što nisam mogla da nađem saidar čak ni kad je Nisao...“ Stresla se, a ruke joj se pokrenuše, utrljavajući kremu.
Elejna ispusti maleni uzdah. Gotovo da je zagazila u to. I ona je bila umorna. Priznavanje greške uvek je činilo da se druga osoba bolje oseća, ali ona nije nameravala da pominje koriščenje saidara za prerušavanje. Od početka se plašila da će Ninaeva uraditi upravo to. Ovde su, ako ništa drugo, mogle da drže na oku salidarske Aes Sedai i njihove namere, a možda i da ponešto dojave Randu preko Egvene, kad se jednom bude vratila u Tel’aran’riod. U najgorem slučaju, imale su makar malo uticaja, preko Sijuan i Leane.
