„To je sjajno.“ Elejnin osmeh jasno je pokazivao da to stvarno misli. A opet, Elejna je uvek govorila baš ono što i misli. „Ni ja nisam mislila kako će ono drugo upaliti, ali ovo je
Ninaeva razdraženo šmrknu. „Zašto misliš da će se Met složiti? On je u stanju da gurne motku kroz žbice, čisto radi zabave.“
„Mislim da je dao obećanje", jednostavno reče Egvena, a Ninaeva klimnu glavom. Polako, oklevajući, ali klimnula je. Elejna je delovala izgubljeno, naravno; ona ga nije poznavala. „Elejna, Met radi ono što mu je drago, oduvek je bio takav.“
„Koliko god krtola morao zarad toga da oljušti", progunđa Ninaeva, „ili koliko šibe popio.“
„Da, takav je Met", uzdahnu Egvena. On je bio najnerazumniji dečak u Emondovom Polju, možda i u Dve Reke. „Ali ako da časnu reč, on je se drži. A meni se čini kako je obećao Randu da će te vratiti u Kaemlin, Elejna. Primetila si kako je mene prestao da gnjavi" – na neki način i jeste – „ali kad si ti u pitanju ni za trenutak nije menjao reči. Mislim da će pokušati da bude uz tebe koliko i tvoja torbica za pojasom. Ali nećemo mu dopustiti ni da te vidi, ako ne bude radio ono što želimo.“ Ona načas ućuta. „Elejna, ako želiš da odeš s njim, možeš. Mislim, da odeš Randu. Čim potpuno iskoristimo Meta i njegovu Družinu.“
Elejna gotovo da i nije oklevala pre nego što je odmahnula glavom, vrlo odlučno. „Ne, Ebou Dar je suviše bitan.“ To je bila jedna pobeda, neočekivano postignuta jednostavnim predlogom. Elejna i Ninaeva treba da se pridruže Merilili na Tilininom dvoru. „Bar ću, ako ostane u blizini, imati nekoliko dana da pogledam taj ter’angreal koji nosi. To mora da je to, Egvena. Nikakvo drugo objašnjenje se ne uklapa.“
Egvena je samo mogla da se složi. Ona je jedino nameravala da ga obavije Vazduhom tamo gde je stajao, da uputi tek nežno podsećanje na to koga je pokušavao da kinji, ali tokovi su ga dotakli, a potom su se istopili. To je bilo jedino moguće objašnjenje. Prestali su da postoje kada su ga dodirnuli. Još je pamtila preneraženost koju je osetila tog trenutka, a onda shvati kako nije jedina koja poravnava sasvim uredne suknje.
„Neki Zaštitnik bi mogao da mu malo prevrne džepove.“ Ninaeva je zvučala više nego zadovoljno pri pomisli na tu sliku. „Pa da vidimo kako bi se to dopalo gosparu Metu Kautonu.“
„Ako mu išta oduzmemo", strpljivo reče Egvena, „ne mislite li da bi mogao da se uskopisti kad počnemo da mu govorimo šta treba da radi?“ Primanje naređenja Metu nikada nije bilo jača strana, a u blizini Aes Sedai i Jedne moći obično je gledao da iskoristi prvu mogućnost da zbriše. Možda će njegovo obećanje Randu to zaustaviti – mora da ga je dao; nije postojalo drugo objašnjenje za njegovo ponašanje – ali nije želela da se kocka s tim. Ninaeva klimnu glavom, iako vrlo nevoljno.
„Možda...“ Lupkajući prstima po stolu, Elejna je za trenutak zamišljeno zurila u prazno. „Možda bismo mogle da ga povedemo u Ebou Dar. Tako bih imala više prilike da se pozabavim ter’angrealom. Mada, ako zaustavlja saidar, ne vidim kako ću
„Da povedemo tog mladog huligana!?“ Ninaeva se ukipi. „Nije moguće da to stvarno misliš, Elejna. On bi nam zagorčao svaki dan; vrlo je umešan u tome. Nikada ne bi radio ono što mu se naloži. Sem toga, nikada to ne bi mirno primio. Toliko je obuzet time da te vodi u Kaemlin da ga ne bi od toga odvojila ni pomoću ćuskije i konjske zaprege.“
„Ali ako namerava da me drži na oku sve dok ne odem u Kaemlin" reče joj Elejna, „onda neće imati izbora osim da krene. To je savršeno.“
„To možda i nije loša zamisao", ubaci se Egvena dok je Ninaeva tražila još neki razlog. Poslati ih za tom zdelom i dalje joj se činilo ispravno, ali što je više razmišljala o mestu na kome će je tražiti, više se brinula. „Nekoliko vojnika bi mogli biti odlična zamisao, osim ako niste pokupile Zaštitnike ne obaveštavajući me o njima. Tom i Džuilin su sasvim kako treba, kao i Birgita, ali mesto na koje idete prilično je gadno.“
