Gospodar haosa полностью

Ninaeva nije baš odmerila Elejnu, ali značajno je otćutala pre nego što je plahovito odmahnula glavom. „Teško da ćemo se upuštati u dvoboje, Egvena, koliko god da su ti iz Ebou Dara osetljivi. Tom i Džuilin biće sasvim dovoljni. Lično, mislim da su sve te priče koje smo čule smišljene kako bi nas navele da odustanemo.“ Svi su čuli priče o Ebou Daru otkad su se pronele vesti o njihovom odlasku; Čeza ih je čula nekoliko, a svaka je bila žalosnija i užasnija od prethodne: neznanci ubijeni zbog poprekog pogleda pre no što su stigli i da trepnu, žene koje su ostale udovice i deca koja su ostala siročad zbog jedne jedine reči, žene koje se bore na ulici, noževima. „Ne, ako smo preživele Tančiko samo sa Tomom i Džuilinom, a Lijandrin i njenih Crnih sestara bilo je uokolo i previše, sasvim lepo ćemo proći u Ebou Daru bez Metovih kakvih god vojnika. Met zapoveda vojnicima! Pa on nije mogao da se seti kako treba da pomuze očeve krave dok ga ne bi posadili na stoličicu i uvalili mu vedro.“

Egvena slabašno uzdahnu. Isto se dešavalo svaki put kad bi se pomenula Birgita; zurile su kao da ih je nešto ubolo u stražnjicu, a onda bi ili zamucale nešto o njoj ili bi se ponašale kao da uopšte nije ni pomenuta. Jedan pogled ubedio je Egvenu da je žena koja je pratila Elejnu i Ninaevu uokolo – posebno Elejnu, zbog nečega – ista ona koju je videla u Tel’aran’riodu. Birgita iz legendi, strelac koji nikada ne promašuje, jedan od mrtvih junaka koji čekaju poziv Roga Valera. Mrtva heroina, a ne živa žena koja hoda ulicama Salidara, a opet ista osoba, ni manje ni više. Elejna još uvek nije davala nikakva objašnjenja, samo obzirno, posramljeno mrmljanje o tome kako ne može da govori o onome o čemu su se dogovorile da ne govore. Sama Birgita, junakinja iz legendi, okrenula bi se na drugu stranu ili pobegla u poprečne ulice ako bi opazila Egvenu. Da je dovede u svoju odaju po naređenju i zahteva objašnjenje nije dolazilo u obzir; obećala je, na kraju krajeva, koliko god sve ovo izgledalo glupo. U svakom slučaju, tu gotovo i da nije bilo štete. Ona je samo želela da zna zbog čega. I kako.

Za trenutak smetnuvši s uma Birgitu, ona se nagnu preko stola ka Ninaevi. „Možda ne možemo naterati Meta da potpuno sluša naređenja, ali zar ne bi bilo divno gledati ga kako se krčka jer mora da vam bude telohranitelj?“

„To bi stvarno vredelo videti", zamišljeno ubaci Elejna, „ako ga je Rand zaista imenovao vojskovođom. Majka je uvek govorila kako najbolji ljudi oklevaju da prime naređenja i da su uvek vredni obuke. Ja ne vidim Meta kao jednog od najboljih – Lini kaže: ’Budale slušaju samo sebe’ – ali ako možemo dovoljno da ga naučimo da ne ispadne potpuna budala kad nema nikoga ko bi ga spasao, učinićemo Randu ogromnu uslugu. Sem toga, potrebno mi je vreme, ako ću da proučavam taj ter’angreal.“

Egvena je pokušala da se ne osmehne; Elejna je uvek tako brzo sve shvatala. A opet, verovatno će pokušati da nauči Meta da sedi pravo. To bi vredelo videti. Dopadala joj se Elejna, divila se njenoj snazi, ali u tom takmičenju kladila bi se na Meta. Za dlaku.

Ninaeva se teško i tvrdoglavo povlačila. Met je bio uvrnut; on bi rekao „dole“ ako one kažu „gore“, samo da bi im terao inat. Doneo bi nevolje čak i da je zakucan u kaci. Morače neprestano da ga izvlače iz krčmi i rupa za kockanje. Na kraju je spala na tvrdnju kako će Met verovatno uštinuti Elejnu prvi put kad mu okrene leđa, i Egvena je znala da su nadvladale njena protivljenja. Met je sasvim sigurno proveo mnogo vremena jureći za ženama, sa čime je Egvena teško mogla da se složi, ali Ninaeva je znala, jednako dobro kao i ona, da i pored sveg njegovog zagledanja kad ne treba i kako ne treba, on je, izgleda, imao neverovatan njuh da izabere žene koje su želele da budu proganjane, čak i one najneočekivanije. Na nesreću, baš kad se Ninaeva spremala da konačno odustane, kucanje na vratima najavi Šerijam.

Šerijam uđe ne čekajući dozvolu, nikada je nije čekala. Hladnih očiju, ogrnuta svojom plavom ešarpom, zaustavila se da odmeri Ninaevu i Elejnu. Prva do Amirlin ili ne, Čuvar nije imala nikakava prava ovlašćenja osim onih koja Amirlin odluči da joj dodeli, a sasvim sigurno nije mogla otpustiti nikoga u Amirlininom prisustvu, a opet, njen pogled je vrlo jasno bio otpuštanje.

Elejna se glatko podiže, načinivši dubok zvaničan naklon ka Egveni. „Ako bi mi dopustila majko, trebalo bi da odem i pronađem Avijendu.“

Ninaeva je, međutim, uzvraćala pogled Šerijam sve dok Egvena ne pročisti grlo i vrati prugastu ešarpu na ramena.

Ninaeva pocrvene i skoči na noge. „I ja bi trebalo da pođem. Dženija je pomenula kako hoće da porazgovaramo o izgubljenim Talentima.“