Lagano odgurnuvši Egvenu od stola, on im pokaza zube. Egvena je samo delovala zamišljeno, ali Ninaeva je ponovo zinula, a Elejnine krupne plave oči izgledale su spremne da iskoče pravo na pod. Jedna od njih pokušala je da upotrebi Moć na njemu. Jedina dobra stvar koja je proizišla iz njegovog puta u taj ter’angreal bio je privezak u obliku lisičje glave. Sumnjao je kako je i to neki ter’angreal, ali i dalje je bio zahvalan na njemu. Dok god mu dodiruje kožu, Jedna moć ne može ga dotaći. U svakom slučaju, ne može saidar; to mu je dokazano mnogo više puta nego što je želeo. Međutim, postajao bi hladan ako bi neko to pokušao.
Odbacivpi ešarpu i svoj šešir na sto, on sede, a onda se izvuče iz naslonjača da skupi neke jastučiće i pobaca ih na pod. Spusti čizme na ivicu stola i odmeri blesave žene. „Trebaće vam ti jastuci, ako ta vaša takozvana Amirlin sazna za ovu vašu malu šalu.“
„Mete“, čvrstim glasom započe Egvena, ali je on preseče.
„Ne! Ako ste htele da razgovarate, onda je trebalo da govorite umesto da šibate tom svojom krvavom Moći. Sad možete da slušate.“
„Kako si...”, glasno se zapita Elejna. „Tokovi su naprosto... nestali.“
Gotovo istovremeno, Ninaeva se preteći oglasi: „Mete Kautone, praviš najveću...“
„Rekao sam, slušajte!“ On upre prstom u Elejnu. „Ti, vodim te nazad u Kaemlin, ako uspem da zaustavim Avijendu da te ne ubije. Dakle, ako ne želiš da ti to lepo grlo bude prerezano, ostaćeš pored mene i raditi šta ti kažem, bez pitanja!“ Prst se pomeri ka Egveni. „Rand je rekao da će te vratiti Mudrima, želela ti to ili ne, a ako je ovo što sam upravo video ikakav nagoveštaj onoga u šta si se uplela, moj ti je savet da ga uhvatiš za reč,
Piljile su u njega kao da su mu izrasli troločki rogovi, ali bar su držale zatvorena usta. Možda je uspeo da im ulije malo razuma u glave. Neće te njemu nikada zahvaliti što im je spasao kože. O, ne; ne one. Kao i obično, reći će mu kako bi sve same sredile, samo malo kasnije. Ako žena može da te optuži da se nepotrebno mešaš jer si je izvukao iz tamnice, šta još onda ne bi mogla da ti kaže?
On duboko uzdahnu. „Sad. Kad ta jadna slepa budala koju su izabrale za Amirlin dođe ovamo, ja ću da govorim. Ona očito nije mnogo pametna, inače je nikada ne bi ugurale na taj posao. Amirlin Tron u krvavom selu usred krvave nedođije. Vi držite usta zatvorena i kleckajte najbolje što umete, a ja ću ponovo da vam skidam slaninu sa žara.“ Samo su piljile. Dobro. „Znam sve o toj njenoj vojsci, ali i ja imam jednu. Ako je toliko blesava da misli kako može da preuzme Kulu od Elaide... pa verovatno neće rizikovati nikakve gubitke ne bi li zadržala vas tri. Ti napravi taj prolaz, Egvena, a ja ću vas isporučiti u Kaemlin sutra, najkasnije prekosutra, a ove luđače mogu slobodno da pobegnu da ih Elaida pobije. Možda ćete imate neko društvo. Nije moguće da su baš sve lude. Rand je spreman da ponudi utočište. Naklončić, kratka zakletva na vernost, a on će sprečiti Elaidu da im pokači glave na kolje u Tar Valonu. Ne mogu da traže ništa bolje. Pa? Imate li nešto da kažete?“ Koliko je mogao da vidi, nisu ni treptale. „Jednostavno ’hvala, Mete’ sasvim je dovoljno.“ Ni reči. Ni treptaja.
Pitomo kucanje na vratima prethodilo je polaznici, lepuškastoj zelenookoj devojci koja se spusti u dubok naklon, gledajući široko raširenim očima punim strahopoštovanja. „Poslata sam da proverim treba li vam nešto, majko. Za ovog... ovog vojskovođu, mislim. Vino, ili... ili...“
„Ne, Tabita.“ Egvena izvuče ešarpu ispod njegovog šešira i prebaci je sebi preko ramena. „Želim da razgovaram sa
„Zatvori usta pre no što ti neka muva uleti u njih, Mete", izuzetno zadovoljnim glasom reče mu Ninaeva.
Nameštajući ešarpu, Egvena je proučavala Meta. Očekivala je da deluje kao medved sateran u ćošak, ali samo je izgledao splasnulo i znojavo. Toliko toga je htela da pita – kako je Rand saznao za Salidar? Kako je samo mogao da zna da je pronašla način da Putuje? Šta je Rand nameravao? – ali neće pitati. Od Meta i njegove družine Crvena ruka zujalo joj je u glavi. Možda joj je Rand upravo poslao dar sa nebesa.
