Ponovno iznalaženje tih Talenata nije se pokazalo lako onoliko koliko se Egvena nadala. Sestre su bile vrlo spremne da govore; muka je bila navesti Mogedijen da shvati na šta se misli neodređenim opisima ili ponekad samo imenom, a onda se nadati da zaista nešto i zna. Bilo je sasvim dobro znati, na primer, da poravnavanje matrice čini metale čvršćim, ali ta žena je znala o metalima manje negoli o Lečenju, ali šta je, pod Svetlošću, bilo ispredanje Zemljovatre, ili muža suza?
Mogedijen se činila vrlo voljna da pomogne, čak kao da je očajnički to želela, pogotovo otkad ju je Sijuan naučila kako da ne primećuje vrućinu. Izgleda da je ona lagala Ninaevu i Elejnu u vezi s tim. Ubeđena da će Egvena to protumačiti kao njenu „jednu laž", puzala je na kolenima, cmizdreći i preklinjući, dok su joj zubi cvokotali, ljubeći porube njihovih sukanja. Voljna da pomaže ili ne, to joj je uzdiglo strah na nove visine. Neprekidna mučna kiša cmizdravog užasa bila je stvarno previše. I pored njene namerene odlučnosti, narukvica a’dama sada je ležala u Egveninoj torbici. Vratila bi je ona Ninaevi – i laknulo bi joj da je se otarasi – ali dodavanje te stvari od jedne do druge, pred drugima, pre ili kasnije izazvalo bi neku opasku.
Umesto toga ona samo reče: „Ninaeva, mislim da bi bilo najbolje kada bi izbegavala Meta, dok se malo ne ohladi.“ Nije bila sigurna da će Met zaista ostvariti svoje pretnje, ali ako je iko mogao da ga podstrekne na to, Ninaeva je mogla, a nakon toga niko je više ne bi ubedio. „Ili se bar postaraj da s njim razgovaraš kada uokolo ima mnogo ljudi. Možda i nekoliko Zaštitnika.“
Ninaeva zausti da nešto kaže, ali onda bez reči skupi usne; obrazi joj malo pobledeše, a ona proguta knedlu. Shvatila je na šta Egvena cilja. „Da. Da, mislim da bi to bilo najbolje, majko.“
Šerijam je posmatrala zatvaranje vrata uz blago mrštenje, koje joj je još uvek bilo na licu kada se okrenula Egveni. „Je li bilo teških reči, majko?“
„Samo ono što se i moglo očekivati kada se stari prijatelji sretnu posle dugo vremena. Ninaeva pamti Meta kao mangupče, a njemu više nije deset godina i on se tome protivi.“ Obavezane Štapom da ne lažu, Aes Sedai su iznošenja poluistine, četvrtistine i nagoveštaja razvile u pravu umetnost. Korisnu umetnost, po Egveninom mišljenju. Naročito sa Aes Sedai. Tri zakletve nikome nisu donele korist, a ponajmanje samim Aes Sedai.
„Ponekad je teško pamtiti da se ljudi menjaju.“ Uzevši stolicu iako joj nije bila ponuđena, Šerijam pažljivo namesti svoje plave svilene suknje. „Pretpostavljam da je, ko god zapovedao Zmajuzakletima, poslao mladog Meta sa porukom od Randa al’Tora? Nadam se da nisi rekla ništa što bi mogli smatrati obećanjem, majko. Vojska Zmajuzakletih udaljena manje od deset milja od nas stavlja nas u osetljiv položaj. Neće nam pomoći ako njihov zapovednik veruje da ćemo popustiti pred pretnjama.“
Egvena je za trenutak proučavala drugu ženu. Šerijam kao da ništa nije uzbuđivalo. Ili barem to nije pokazivala pred drugima. Šerijam je znala poprilično o Metu, kao i nekoliko drugih sestara u Salidaru. Može li to biti korisno da bi se uputio u ispravnom pravcu, ili će se zbog toga joguniti?
Šerijamin izraz samo se malo promenio, iskošene oči samo se malo skupiše, tako malo da to gotovo nije ni dotaklo njenu prividnu smirenost. Međutim, Egveni se činilo da vidi pitanje koje čeka da iskoči. Šta li je to rekla Metu o čemu ne želi da razgovara? Kakva li je obećanja dala iz kojih će Šerijam morati da je izvlači a da pri tom ne odstupi pred Romandom i Lelejnom?
Šerijam samo kaza nekoliko reči nekome napolju, a kad se vratila na svoje mesto, Egvena joj ne pruži priliku da otvori usta. Umesto toga, udari je pravo među oči. Takoreći. „Izgleda da je Met zapovednik, Šerijam, i na neki način, ta vojska je poruka. Čini se da bi Rand želeo da dođemo k njemu, u Kaemlin. Pominjale su se i nekakve zakletve na vernost.“
