Gospodar haosa полностью

„Možda.“ Ta kratka uzda nije je usrećila kako je Šerijam verovala. Sijuan je provodila mnogo vremena uz Gareta Brina bez obzira na njeno gunđanje o njemu i rekla joj je ponešto. Međutim, Egvena nije mogla sebi da priušti obznanjivanje Sijuanine pomoći. „Nadam se da se isto može reći za sve njegove vojnike. Ne možemo se pomeriti na zapad, u Amadiciju, ali pomislila sam da bismo možda mogli nizvodno, u Ebou Dar. Možda pomoću prolaza. Tamo su Aes Sedai sasvim sigurno dobrodošle. Lord Brin se može ulogoriti van grada. Pomeranje bi naglasilo kako ne nameravamo da prihvatimo Randove... ponude, ako ih tako možemo nazvati. A ako treba još da se pripremamo, sigurna sam da ćemo sve mnogo lakše postići u velikom gradu sa putevima i s brodovima koji odlaze iz luke i pristaju u nju.“

Šerijam ponovo izgubi prisebnost, toliko da je govorila gotovo bez daha. „Ebou Dar nije toliko gostoprimljiv, majko. A nekoliko sestara nije isto što i nekoliko stotina, s vojskom iza sebe. Majko, samo nagoveštaj tako nečega naterao bi Tilin da pomisli kako želimo da joj preotmemo grad. Tilin i veliki deo altarskog plemstva, kome ne bi trebao bolji izgovor da je smaknu i preuzmu Presto vetrova za sebe. Takva zbrka srozala bi nas u očima svih ostalih vladara. Ne, majko, to ne dolazi u obzir.“

„Ali smemo li u ovom trenutku da ostanemo ovde? Met neće ništa uraditi, ali sve što mu treba jeste šačica vojnika lorda Brina koja se odlučila da preuzme stvari u svoje ruke.“ Egvena se namršti na sopstvene suknje, poravnavajući ih kao da zabrinuto razmišlja, a potom uzdahnu. „Što duže sedimo i ništa ne činimo dok nas vojska Zmajuzakletih posmatra, biće sve gore. Ne bih se začudila da čujem govorkanja o tome kako se spremaju da nas napadnu i ljude koji govore kako bi bilo bolje da mi to prvi učinimo.“ Ako ovo ne upali, počeće govorkanja. Ninaeva i Elejna i Sijuan i Leana postaraće se za to. Biće to opasno, ali naći će neki način da natera Meta na povlačenje pre no što se pojave varnice, ako već dođe do toga. „Sudeći po načinu na koji se govorkanja šire, ne bih se začudila da pola Altare misli kako smo mi Zmajuzakleti, za manje od mesec dana.“ Tu priču bi zaustavila, samo da je znala kako. Dvorana više nije dovodila plemstvo da vidi Logana od kada je Isceljen, ali Brinovi vrhovnici i dalje su izlazili, a Aes Sedai su još uvek vrebale nove polaznice, karavani su odlazili do najbližih sela sa kolima i zapregama da kupe hranu. Stotine putanja kojima se takva priča mogla kretati, a i jedna je bila previše. „Šerijam, osećam se kao da smo u kutiji, a ako ne izađemo iz nje, ništa neće ispasti kako treba. Ništa dobro.“

„Odgovor je da otpratimo Zmajuzaklete nazad", reče Šerijam. Ali ne više tako strpljivo. „Žao mi je da Meta ponovo ispustimo iz šaka, ali bojim se da za to nema drugog rešenja. Rekla si mu da je ponuda odbijena; reci mu da se gubi.“

„Volela bih da je to tako jednostavno. Ne verujem da će otići ako to zahtevamo, Šerijam. Nagovestio je da će čekati ovde sve dok se nešto ne dogodi. Možda očekuje naređenja od Randa, ili Randa lično. U Kairhijenu se govorkalo da on ponekad Putuje s nekima od tih ljudi koje je sakupio. Onima koje uči da usmeravaju? Nemam predstavu šta bismo mogle da uradimo kada bi se tako nešto dogodilo.“

Šerijam je samo zurila u nju dišući prilično teško za nekoga sa tako mirnim izrazom lica.

Grebuckanje po vratima najavilo je Tabitu sa olupanim srebrnim poslužavnikom. Ne primećujući raspoloženje u odaji, dala je sve od sebe da pravilno razmesti čajnik i šoljice od zelenog porcelana, srebrne posudice sa medom i mali vrč s pavlakom, kao i čipkom oivičene lanene salvete, sve dok Šerijam zbog toga nije prasnula na nju tako besno da je Tabita ciknula, potom se, razrogačenih očiju, spustila u tako nizak naklon da je gotovo glavom dotakla pod, a onda je istrčala.

Šerijam je načas bila zauzeta nameštanjem svojih sukanja, dok se malo pribrala. „Možda", konačno je oklevajući izgovorila, „može biti neophodno da ipak napustimo Salidar. Ranije nego što bih želela.“

„Ali ostao nam je samo severni pravac.“ Egvena raširi oči. Svetlosti, kako je samo ovo mrzela! „Izgledaće kao da se pomeramo ka Tar Valonu.“

„Znam to.“ Šerijam se gotovo brecnula. Duboko udahnuvši, ona umiri svoj glas. „Oprosti mi, majko, osećam se pomalo... Ne volim kad me neko primorava na nešto, a bojim se da nas je Rand al’Tor primorao na dejstvo pre nego što smo bile spremne.“

„Oštro ću porazgovarati s njim kada ga budem videla", reče Egvena. „Ne mogu ni da zamislim šta bih radila bez tvojih saveta.“ Možda može da smisli kako da Šerijam pošalje Mudrima na obuku. Pomisao na Šerijam posle, recimo, pola godine sa Sorileom natera je da se osmehne, a Šerijam joj uzvrati osmeh. „Sa medom ili bez?", upita Egvena podižući čajnik.

„Moraš mi pomoći da ih prizovem zdravom razumu", reče Met preko čibuka svoje lule. „Tome, slušaš li me ti?“