Sedeli su na prevrnutim burićima u oskudnoj senci dvospratne kuće, pušeći na lule, a usukani stari zabavljač kao da je radije zabo nos u pismo koje mu je Rand poslao. Sada ga ćušnu u džep svoga kaputa, i dalje zapečaćeno. Zujanje glasova i škripa arnjeva sa ulice na kraju prolaza kao da su dopirali iz velike daljine. Obojici je znoj liptao niz lice. Bar je nešto trenutno izgledalo rešeno. Met je izašao iz Male kule i otkrio da je nekoliko Aes Sedai nekuda odguralo Avijendu; neće ta u skorije vreme nikoga probadati nožem.
Tom izvadi lulu iz usta. Bila je to stvarčica dugačkog čibuka, potpuno prekrivena izrezbarenim žirovima i hrastovim lišćem. „Jednom sam pokušao da spasem ženu, Mete. Larita je bila ružin pupoljak, a udata za namrštenog neotesanog čizmara u selu gde sam se nekoliko dana odmarao od putovanja. Neotesanko. Urlao je na nju ako večera nije bila spremna kad je on namislio da jede i šibao ju je ako bi progovorila više od dve reči sa bilo kojim muškarcem.“
„Tome, kakve veze s Jamom usuda imaju ta priča i prizivanje pameti ovih budalastih žena?“
„Samo slušaj, momče. Kako se odnosio prema njoj svi su u selu znali, ali Larita lično mi je to rekla, sve vreme naričući koliko želi da je neko spase. Ja sam imao zlata u svojoj vrećici i dobru kočiju, kočijaša i lakeja. Bio sam mlad i dobro sam izgledao.“ Tom je sukao sede brkove i uzdisao; bilo je teško poverovati da je ovo izbrazdano lice ikada dobro izgledalo. Met zatrepta. Kočija? Kad su se to zabavljači vozili sopstvenim kočijama? „Mete, ženina patnja slomila mi je srce. A neću poricati da je tome doprinelo i njeno lice. Kao što rekoh, bio sam mlad; mislio sam da sam zaljubljen, poput junaka iz pripovesti. I tako, jednoga dana, dok smo sedeli pod jabukom u cvatu – podalje od čizmareve kuće – ponudih joj da je izbavim. Dao bih joj služavku i njenu sopstvenu kuću, zabavljao bih je pevanjem i stihovima. Kada me je konačno shvatila, tako me je šutnula u koleno da sam mesec dana ćopao, a usput me i raspalila klupicom.“
„Izgleda da sve one vole da šutiraju", promrmlja Met, prebacivši težinu na drugu nogu. „Pretpostavljam da ti nije poverovala, ali ko može za to da je krivi?“
„O, poverovala je. I bila je smrtno uvređena što sam uopšte pomislio kako bi ona mogla da ostavi svog voljenog muža. Tako je rekla: voljenog. Otrčala mu je koliko su je noge nosile, a ja sam mogao da biram hoću li da je ubijem ili da brže- bolje uskočim u svoju kočiju. Ostavio sam za sobom gotovo svu svoju odeću. Verujem da još uvek živi sa njim kao i ranije. Čvrsto drži uzice kese s novcem i rascopa mu glavu bilo čime što joj je pri ruci svaki put kad skokne u krčmu na pivo. Kao što je oduvek i činila, što sam doznao kasnije, pomoću nekoliko neupadljivih istraga.“ Nabio je lulu natrag među zube, kao da nešto naglašava.
Met se počeša po glavi. „Još uvek ne vidim kakve to veze ima sa ovim?“
„Samo to da ne bi trebalo da misliš kako znaš celu priču ako si čuo samo jedan deo. Na primer, znaš li da će Elejna i Ninaeva krenuti za Ebou Dar kroz dan-dva? Džuilin i ja krećemo sa njima.“
„Ebou...!“ Met jedva uhvati sopstvenu lulu pre no što je pala na tepih svenulog korova koji je prekrivao prolaz. Nalesin mu je ispripovedao ponešto o svojim posetama Ebou Daru, a čak i kad se odbiju preterivanja o ženama koje je upoznao i tučama u kojima je učestvovao, to mesto je zvučalo grubo. Znači, mislile su da mogu da mu zbrišu sa Elejnom, je li? „Tome, moraš mi pomoći...“
„Šta?“, prekide ga Tom. „Da ih ukradeš od čizmara?“ On izbaci pramen plavičastog dima. „Neću to učiniti, momče. Još uvek ne znaš čitavu priču. Šta osećaš za Egvenu i Ninaevu? U stvari, kad bolje razmislim, samo za Egvenu?“
Met se namršti pitajući se misli li ovaj čovek da može svakome da izazove vrtoglavicu ako dovoljno dugo kruži oko njega. „Egvena mi je draga. Ja... Spaljen da sam, Tome, to je Egvena; to govori sve. Zato i pokušavam da spasem njen blesavi vrat.“
„Hoćeš da kažeš, spasavaš je od čizmara", promrmlja Tom, ali Met smesta nastavi.
„Njen vrat i Elejnin; čak i Ninaevin, ako se suzdržim da je sam ne zgromim. Svetlosti! Samo želim da im pomognem. Sem toga, Rand će
„Da li ti je ikada palo na pamet da im pomogneš da učine ono što one žele umesto onoga što ti želiš? Da sam ja radio kako sam želeo, imao bih Elejnu na konju i jahao bih ka Andoru. Ona ima potrebu da učini ostalo – mislim da je to
„Meni se čini kako one žele da ponude svoje glave Elaidi.“ Znači, Tom bi odneo tu ludaču preko konja, bi li? Zabavljač koji je odvukao kćer naslednicu na krunisanje! Ovaj Tom stvarno ima vrlo visoko mišljenje o sebi.
