Perin požele da ima još onog Randovog punča od medendinje, ili bar da nije zgnječio pehar. Osušilo mu se grlo. Želeo je da ostavi taj dobar utisak, ali morao je da počne sa istinom. „Stvar je u tome što ja i nisam pravi lord. Ja sam kovač. Vidiš, kada su Troloci napali...“ Tu zastade, jer se Bašer toliko smejao da je brisao suze iz očiju.
„Dečko, Stvoritelj nikada nije napravio Kuće. Neki to zaboravljaju, ali vrati se dovoljno unazad i u svakoj Kući ćeš naći običnog čoveka koji je pokazao neuobičajenu hrabrost i preuzeo zapovedništvo dok su svi ostali trčali okolo kao očerupane guske. Pazi, drugo što neki vole da zaboravljaju jeste da put nadole može biti jednako iznenadan. Imam dve sobarice u Tiru koje bi bile gospe da njihovi preci pre dvesta godina nisu bili tolike budale da čak ni budale nisu htele da ih slede, a drvodelju u Sidoni koji tvrdi kako su njegovi preci bili kraljevi i kraljice pre Artura Hokvinga. Možda i govori istinu; on je odličan drvodelja. Jednak je broj putanja nizbrdo kao i uzbrdo, a one nizbrdo klizave su kao i one druge.“ Bašer frknu tako jako da mu brkovi zalepršaše. „Samo budala kuka kada ga sudbina obori, a treba stvarno biti budala pa kukati kada te sudbina uzdigne. Ne zanima mene šta si ti bio, pa čak me preterano ne interesuje ni šta si sada, koliko šta si iznutra. Ako moja žena ne odere Zarinu, a ja tebe ne ubijem, znaš li kako da se odnosiš prema supruzi? Pa?“
Imajući na umu taj dobar utisak, Perin odluči da ne objašnjava kako bi on ipak radije ponovo postao kovač. „Odnosim se prema Faili najbolje što umem“, reče on pažljivo.
Bašer ponovo frknu. „Najbolje što umeš.“ Njegov ravan glas pređe u režanje. „Bolje bi ti bilo da umeš dovoljno dobro, dečače, ili ću... Slušaj me. Žena nije redov, pa da trči kad ti podvikneš. Na neki način, žena je poput golubice. Pridržavaš je samo upola onoliko čvrsto koliko misliš da je neophodno ili je možeš povrediti. A ti ne želiš da povrediš Zarinu. Da li me razumeš?“ On se iznenada iskezi, uznemiravajuće, a glas mu postade gotovo prijateljski. „Ti možda možeš da prođeš kao vrlo dobar zet, Ajbara, ali ako je učiniš nesrećnom...“ Ponovo je milovao balčak.
„Pokušaću da je usrećim", ozbiljno reče Perin. „Da nju povredim, to je poslednje što bih ikada poželeo da učinim.“
„Dobro. Jer bi to bilo i poslednje što bi učinio, dečko.“ I to je bilo izrečeno uz osmeh, ali Perin nije ni najmanje sumnjao da Bašer stoji iza svake svoje reči. „Mislim da je vreme da te odvedem Deiri. Ako ona i Zarina do sada nisu završile svoju raspravu, bolje da uskočimo pre nego što se međusobno poubijaju. Uvek su znale malo da se zanesu kada se_svađaju, a Zarina je sada prevelika da bi Deira to okončala prašenjem zadnjice.“ Bašer odloži svoju kupu na sto, pa nastavi dok su išli ka vratima: „Samo još jednoga moraš biti svestan. Ako žena kaže da veruje u nešto, ne znači i da je to istina. O, ona će u to verovati, ali to nije neophodno istinito samo zato što žena veruje da jeste. Imaj to na umu.“
„Hoću.“ Perinu se činilo da je shvatio na šta je čovek mislio. Faila je povremeno imala samo usputni susret sa istinom. Nikada u vezi sa nečim stvarno važnim, ili bar ne s nečim što bi ona smatrala važnim, ali ako bi obećala da će uraditi nešto što ne želi da uradi, uvek je uspevala da ostavi sebi rupu kroz koju bi se iskobeljala, a da održi obećanje dok radi upravo onako kako ona želi. Jedino nije razumeo kakve veze sve to ima sa upoznavanjem s Failinom majkom.
Bila je to dugačka šetnja kroz palatu, niz hodnike i uz stepenice. Činilo se da unaokolo nema mnogo Saldejaca, ali je bilo podosta Aijela i Devica, da se ne pominje posluga u crveno-belim livrejama, koja se klanjala ili spuštala u kniks, kao i muškarci i žene u beloj odeći poput onih koji su preuzeli konje. Ovi poslednji žurih su sa poslužavnicima ili naramcima ubrusa, spuštenog pogleda, a delovali su kao da nikoga ne primećuju. Perin iznenađeno primeti da veliki broj njih nosi istu traku grimizne tkanine oko glave, kao i mnogi Aijeli. Mora da su i oni Aijeli. On opazi još jednu sitnicu. Koliko žena toliko i muškaraca u beloj odeći nosilo je traku oko glave, kao i muškarci u sivo-smeđim kaputićima i čakširama, ali nijedna Devica koju je video. Gaul mu je malo pričao o Aijelima, ali nikada nije pomenuo te trake.
