Kad su on i Bašer ušli u sobu sa stolicama išaranim slonovačom i stočićima na tepihu sa crvenim, zlatnim i zelenim šarama, Perinove uši uhvatiše prigušene ženske glasove koji su dopirali iz unutrašnje sobe. Nije mogao da razazna reči, zbog debelih vrata, ali mogao je da prepozna da je jedan glas Failin. Odjedared se začu šamar, praćen gotovo trenutno drugim, a on žmirnu. Samo potpuni vunoglavko staje između svoje žene i njene majke kada se svađaju – po onome što je viđao, obično se obe ustreme na jadnu budalu – a on je odlično znao da Faila ume da se brani pod uobičajenim okolnostima. A opet, viđao je čvrste žene, koje su i same bile majke ili čak i bake, kako dopuštaju da se njihove sopstvene majke prema njima ponašaju kao da su deca.
Skupivši ramena, on se uputi ka unutrašnjim vratima, ali Bašer je stigao pre njega, kuckajući kao da imaju sve vreme ovog sveta. Naravno, Bašer nije mogao da čuje ono što je Perinu zvučalo kao dve mačke u jednom džaku. Mokre mačke.
Bašerovo kuckanje prekide siktanje oštro poput noža. „Možeš ući“, glasno reče uravnotežen glas.
Perin se jedva uzdržao da se ne progura pored Bašera, a kad je ušao, nestrpljivo pogledom potraži Failu, koja je sedela u širokoj naslonjači baš tamo gde je svetlost sa prozora postajala prigušenija. Ovde je tepih bio uglavnom tamnocrven, što ga je teralo da misli na krv, a jedna od dve slike na zidu prikazivala je ženu na konju kako kopljem probada leoparda. Druga je bila besna bitka uskovitlana oko stega Belog lava. Njen je miris bio zbrka osećanja koja nije mogao da razdvoji, a na levom obrazu imala je crveni otisak dlana, ali mu se osmehnula, iako slabašno.
Od pogleda na Failinu majku Perin zatrepta. Uz svu tu Bašerovu priču o golubicama, očekivao je neku krhku ženu, ali gospa Deira bila je nekoliko palaca viša od svog muža i bila je... poput spomenika. Ne krupna kao gazdarica Luhan, koja je bila okrugla, niti kao Daiza Kongar, koja je delovala kao da može da preuzme kovački čekić. Bila je bujna, što čovek sasvim sigurno ne bi trebalo da misli o sopstvenoj tašti, a mogao je da vidi i od koga je Faila nasledila lepotu. Failino lice bilo je lice njene majke, samo bez pruge u tamnoj kosi na slepoočnicama. Ako će Faila tako izgledati kada bude bila u tim godinama, on je zaista veoma srećan čovek. S druge strane, taj upadljivi nos davao je gospi Deiri izgled orla, čije su se tamne iskošene oči prikivale za njega, kosookog orla spremnog da duboko zarije kandže u izrazito drskog zeca. Mirisala je na bes i prezir. Međutim, pravo iznenađenje predstavljao je grimizni otisak dlana na njenom obrazu.
„Oče, upravo smo razgovarale o tebi“, reče Faila sa srdačnim osmehom, kliznuvši do njega i uhvativši ga za ruke. Poljubi ga u obraze, a Perin oseti iznenadan ubod ogorčenja; otac nije zasluživao sve to kada tu stoji muž koji je dobio samo slabašan smešak i trebalo da se time zadovolji.
„Treba li onda da odjašem i sakrijem se, Zarina?“, zakikota se Bašer. O, vrlo bogatim kikotom. Taj čovek kao da nije ni primećivao da su mu se žena i ćerka međusobno išamarale!
„Više joj se dopada ime Faila, Davrame”, odsutno ga ispravi gospa Deira. Ruku prekrštenih ispod tog upadljivog poprsja, odmeravala je Perina od glave do pete nimalo se ne trudeći da to prikrije.
Čuo je kako Faila meko šapuće svome ocu: „Sada sve zavisi od njega.“
Perin je pretpostavljao da je tako, ako su ona i njena majka stigle do udaraca. Ispravivši ramena, spremio se da saopšti gospi Deiri da će prema Faili biti nežan kao da je mače, da će on sam biti krotak poput jagnjeta. Taj poslednji deo bio bi laž, naravno – Faila bi pljunula na krotkog muškarca i ispekla ga za večeru – ali morao je da održi mir. Sem toga, on
Pre nego što je stigao da zine, Failina majka progovori: „Žute oči ne čine vuka. Jesi li ti dovoljno jak da se nosiš sa mojom ćerkom, mladi čoveče? Po onome što mi ona kaže, ti si mlečna pena, udovoljavaš svakom njenom hiru i dopuštaš da te mota oko prstiju kad god joj se igra ’kolariću-paniću’.“
Perin se trže. Bašer je zauzeo naslonjaču u kojoj je Faila sedela, pa je sada samozadovoljno proučavao sopstvene čizme, smestivši jednu na vrh druge. Na širokom rukohvatu očeve naslonjače, Faila se kratko i srdito namršti na majku, a onda se osmehnu Perinu sa svim poverenjem koje mu je pokazala kada mu je rekla da se ne povlači pred Random.
„Ne mislim da me vrti oko prsta“, reče on pažljivo. Pokušavala je, to je bila istina, ali nije mislio da ju je ikada pustio. Osim tu i tamo, zbog njenog zadovoljstva.
