Kruna mačeva полностью

Starac klimnu glavom; da će možda morati da kači gospe od talasa o nožne prste prste i da treba da pošalje čaj primio je s istom mirnoćom. Posmatrajući Avijendu i ostale, odgegao je tim lelujavim korakom. Kad mu iz bliza ugleda oči, Avijenda promeni mišljenje. Bila bi smrtonosna greška prvo ubiti vetrotragača.

Neko mora da je čekao na takvu naredbu, jer je Barok bio odsutan samo nekoliko trenutaka kada se vitak, lepuškast mladić, s po jednom tankom karikom u svakom uvu, pojavi noseći drveni poslužavnik s četvrtastim plavim glaziranim čajnikom sa zlatnom drškom i velikim plavim šoljama od debele keramike. Nesta din Res mahnu mu da izađe – „I ovako će širiti razne priče, ne mora da sluša ono što nije za njega“, reče kada je izašao – pa naloži Birgiti da ih posluži. Što ona i uradi, na Avijendino, a verovatno i sopstveno zaprepašćenje.

Gospa od brodovlja posednu Elejnu i Ninaevu na stolice s jednog kraja stola, naizgled nestrpljiva da započne pogađanje. Avijenda odbi stolicu – na drugom kraju stola – ali Birgita je prihvati, podigavši naslon za ruke, a onda ga ponovo zakačivši kad je sela. Gospa od talasa i vetrotragač takođe su bile izuzete iz te rasprave, ako se raspravom to moglo nazvati. Reči su bile suviše tihe da bi se čule, ali Nesta din Res je sve što je govorila naglašavala prstom uperenim poput koplja, Elejna je toliko isturila bradu da je izgledalo da gleda niz nos, a iako je Ninaeva konačno uspela da zadrži miran izraz lica, izgledalo je kao da pokušava da se uspuže uz sopstvenu pletenicu.

„Ako je Svetlosti drago, razgovaraću s vas dve“, reče Malin din Toral, prelazeći pogledom od Avijende do Birgite, „ali čini mi se da prvo moram da čujem tvoju priču.“ Birgita je počela da pokazuje znake panike kada žena sede naspram nje.

„Što znači da ja mogu prvo da razgovaram s tobom, ako je Svetlosti drago.“ Dorila din Ejran obraćala se Avijendi. „Čitala sam o Aijelima. Ako ti je drago, reci mi, ako Aijelke svakodnevno moraju da ubiju po jednog muškarca, kako je uopšte ostalo muškaraca među vama?“

Avijenda se jedva uzdržala da se ne upilji u nju. Kako je ta žena mogla da poveruje u takve gluposti?

„Kada si živela među nama?“, pitala je Malin din Toral iznad svoje šolje čaja na bližem kraju stola. Birgita se naginjala unazad kao da pokušava da se uspentra uz naslon svoje stolice.

Na udaljenom kraju, glas Neste din Res se za trenutak podiže: „...došle meni a ne ja vama. To će biti osnova naše pogodbe, čak i da ste Aes Sedai.“ Ukliznuvši u sobu, Barok se zaustavi između Avijende i Birgite. „Izgleda da je vaša brodica otplovila čim ste se popele na palubu, ali ne brinite, Vetrotrkač ima čamce koji će vas prevesti do kopna.“ Prešavši preko prostorije, on zauze mesto pored Elejne i Ninaeve i smesta se priključi. Kad bi ko pogledao u onoga ko govori, ono drugo je moglo neprimetno da posmatra. „Naravno da ćemo se pogoditi pod našim uslovima.“ Glas mu je bio pun neverice da može biti ikako drugačije, dok je gospa od brodovlja odmeravala Elejnu i Ninaevu kao da su koze koje će odrati za gozbu. Barok je imao gotovo očinski osmeh. „Onaj ko moli najviše plaća.“

„Je li ti dobro, Avijenda?“, upita Dorila din Ejran. „Čak i ovde pomeranje broda ponekad utiče na ljude s kopna... Ne? Nisam postavila uvredljiva pitanja? Onda mi pričaj. Da li Aijelke stvarno privežu muškarce pre nego što vi... mislim, kad ti i on... kad vi...“ Zažarenih obraza, uz slabašan osmeh, prekinula je. „Ima li mnogo Aijelki jakih u Jednoj moći kao ti?“

Lupetanja vetrotragača nisu bila razlog da Avijenda ostane bez kapi krvi u licu, kao ni Birgitina spremnost da pobegne, čim uspe da otvori stolicu, pa čak ni Ninaeva i Elejna koje su upravo otkrivale da su neiskusne seljančice koje su na vašaru dopale šaka prevejanim trgovcima. Svi će kriviti nju, i s pravom. Ona je bila ta koja je rekla kako bi – kad već ne mogu odneti ter’angreal Egveni i ostalim Aes Sedai pošto ga pronađu – mogle bar da obezbede te žene Morskog naroda o kojima su toliko pričale. Nisu smele da gube vreme čekajući na Egvenu al’Ver da im kaže kako mogu da se vrate. Kriviće nju, a ona će susresti svoj toh; ali upravo se setila čamaca na palubi, poređanih jedan preko drugog, naglavačke okrenutih. Čamci bez ikakve zaštite na palubi. Kriviće nju, ali koliki god da joj je dug, hiljadu puta će ga vratiti sramotom zbog onoga što će se desiti kad je budu prevozili sedam-osam milja preko vode u otvorenom čamcu.

„Imaš li vedro?“, slabašnim glasom upita vetrotragača.