Kruna mačeva полностью

Srebrna kružnica imala je potpuno pogrešan naziv, ali stanovnici Ebou Dara obožavali su zvučna imena. Ponekad se činilo da su najviše voleli da ime uopšte ne odgovara objektu. Najgora krčma koju je Met video u gradu bazdila je na vrlo staru ribu, ali se ponosno nazivala Blistavost kraljičine slave, dok je Zlatna kruna nebeska krasila mračnu rupu preko reke, u Rahadu, koja je imala samo plava vrata umesto oznake i pod prekriven crnim mrljama od negdašnjih borbi noževima. Srebrna kružnica služila je za trke konja.

Skinuvši šešir, hladio se širokim obodom, a čak je popustio i crnu svilenu maramu kojom je skrivao ožiljak na vratu. Jutarnji vazduh već je treperio od jare, pa ipak, publika se gurala da popuni dva duga zemljana bedema što su okruživala polje gde će konji trčati napred-nazad. To je bilo sve od Srebrne kružnice. Žamor glasova gotovo je zagušio krike galebova iznad glava. Ulaz je bio besplatan, tako da su se solari u belim prsnicima svoga esnafa i farmeri ispijenih lica, izbegli pred Zmajuzakletima, našli rame uz rame s odrpanim Taraboncima s prozirnim zarovima preko debelih brkova, tkačima u prsnicima s uspravnim prugama, štamparima s položenim prugama i bojadžijama čije su ruke bile umrljane do lakata. Duboka crnina amadicijskih seljaka, zakopčanih do grla iako se činilo da će umreti od znojenja, sabila se uz odeću murandskih seljaka, s njihovim jarkim keceljama, tako uzanim da su sigurno bile samo za paradiranje, a bilo je čak i Domanaca bakarne kože, muškaraca u kratkim kaputima, ako su u gornjem delu tela uopšte i bili odeveni, i žena u vuni, ili lanu, tako tankom da se pripijao uz telo poput svile. Bilo je tu šegrta i radnika s dokova i iz skladišta, kožara oko kojih je uvek bilo praznog prostora zbog mirisa njihovog zanata, kao i musavih malih uličara, koje su svi pomno posmatrali jer su bili spremni da ukradu sve što im pod ruku dođe. Mada je među radnicima bilo malo srebra.

Svi oni stajali su iznad debele užadi od konoplje zakačene za stubiće. Iza užadi bio je prostor za one koji su imali srebro i zlato: visokorodne, gizdave i imućne. Samozadovoljne sluge dosipale su punč u srebrne kupe svojih gazda, vrckaste sluškinje mahale su perjanim lepezama da ohlade svoje gazdarice, a tu se našla čak i skakutava luda s licem obojenim belo i mesinganim praporcima po crno-beloj kapi i kaputu. Oholi muškarci s visokim somotskim šeširima kočoperili su se s tankim mačevima koje su nosili o boku, a kosa im je padala po svilenim kaputima, nemarno prebačenim preko ramena i pričvršćenim zlatnim i srebrnim lancima zakačenim za uske, izvezene revere. Neke od žena imale su kraću kosu od muškaraca, a neke dužu, oblikovanu na onoliko načina koliko je žena bilo; široki šeširi s peruškama ili tankom mrežicom koja im je zaklanjala lica uz haljine najčešće duboko izrezane, da pokažu grudi, bez obzira jesu li bile krojene po mesnoj ili stranoj modi. Plemstvo, ispod svojih šarenih suncobrana, šljaštalo je svojim prstenjem i naušnicama, ogrlicama i narukvicama od zlata i slonovače i dragog kamenja, dok je sve ostale posmatralo niz nos. Dobro uhranjeni trgovci i zelenaši, s vrlo malo čipke ili iglom ili prstenom ukrašenim debelim uglačanim kamenom, smerno su se klanjali i činili kniksove od sebe boljima, koji su im, vrlo verovatno, dugovali gomilu novca. Bogatstva su menjala vlasnike na Srebrnoj kružnici, ne samo u opkladama. Pričalo se da se isto dešava sa životima i čašću, tu, iza konopaca.

Vrativši šešir na glavu, Met podiže ruku i privuče pažnju kladioničara, žene četvrtastog lica sa šiljastim nosom, koja raširi koštunjave ruke dok se klanjala mrmljajući obredno: „Koliko moj gospodar poželi da se kladi, toliko ću istinito zapisati.“ Naglasak Ebou Dara bio je mekan, iako su gutali krajeve pojedinih reči. „Knjiga je otvorena.“ Kao i ta rečenica, i otvorena knjiga izvezena na grudima njenog crvenog prsnika poticala je iz davno prošlih vremena, kada su opklade zapisivane u knjigu, ali pretpostavljao je da je on jedini koji to zna. Sećao se mnogo čega što nikada nije video, iz vremena koja su se davno pretvorila u prašinu.

Pošto je nakratko pogledao predviđanja za petu trku toga jutra, ispisana kredom na tabli koju je pomagač držao iza žene u crvenom prsniku, Met klimnu glavom. Vetar je bio tek treći po prednosti i pored svih dosadašnjih pobeda. Okrenu se svome pratiocu: „Nalesine, stavi sve na Vetra.“