Tri sprata belog kreča, kuća je pripadala zlatarki koju su navodno posetile dve prijateljice što ih je upoznala na putu ka severu pre nekoliko godina. Te prijateljice samo su kratko osmotrene pri dolasku, i nikada više nakon toga. Bilo je lako to saznati. Saznati da su Aes Sedai bilo je mrvicu teže.
Mršav mladić u iscepanom prsniku, koji je zviždukao niz ulicu smišljajući neko zlo, zaustavi se kad ga primeti kako sedi na buretu. Njegov kaput i mesto u senkama, a i ostatak njega, priznao je pokajnički verovatno su delovali izazovno. On posegnu pod kaput. Ruke mu više nisu bile ni dovoljno snažne ni elastične za rad s mačem, ali dva duga noža koja je nosio preko trideset godina iznenadila su više od jednog mačevaoca. Možda mu se nešto očitavalo u očima, jer mršavi mladić dobro porazmisli o svemu pa nastavi da zvižduće svojim putem.
Pored kuće se otvori kapija koja je vodila do zlatarkinih štala, a dva krupna čoveka pojaviše se gurajući kolica do vrha puna prljave slame i đubreta. Šta li su smerali? Arin i Nad teško su bili od onih koji će tek tako čistiti štale.
Rešio je da ostane tu do mraka, a onda će ponovo potražiti Karidinovog slatkog malog ubicu.
Ponovo spusti ruku s glave. Pre ili kasnije, setiće se. Nije mu ostalo mnogo vremena, ali samo to mu je i ostalo. Toliko se sećao.
Posegnuvši za saidinom tek za toliko da razveže prepreku koju je izatkao preko jednog ugla prijemne dvorane, Rand podiže svoju malu šolju posrebrene ivice i reče: „Još čaja.“ Lijus Terin ljutito je mrmljao u zadnjem delu njegove glave.
Stolice u duborezu, teške od pozlate, stajale su naporedo u nizu s obe strane zlatnog izlazečeg sunca, dve stope širokog, utisnutog u uglačani kameni pod, a još jedna visoka stolica, toliko pozlaćena da je delovala kao ila je napravljena od zlata, bila je na vrhu malog podijuma, jednako ukrašenog; međutim, on je sedeo prekrštenih nogu na ćilimu prostrtom za ovu priliku, zelenim, zlatnim i plavim, ukrašenim Tairenskim lavirintom. Tri poglavara klanova posednuta ispred njega ne bi volela da ih je primio na stolici, čak i da su i njima ponuđene. Oni su bili drugi lavirint, kroz koji je trebalo pažljivo koračati. Bio je u košulji, podvrnutih rukava, da bi se videli crveno-zlatni Zmajevi koji su mu se uvijali oko ruku, preteće svetlucajući. Aijeli su kadin’sorom prekrili svoje, samo po jednog, na levoj ruci. Možda Je podsećanje na to ko je on da je i on bio u Ruideanu, gde je većina onih koji bi ušli umirala možda je i to bilo bespotrebno. Možda. Ta tri lica nisu ništa odavala dok su posmatrali Meranu kako pristupa iz ugla u kom je bila zaklonjena. Džanvinovo naborano lice delovalo je kao da je izrezbreno od starog drveta, ali uvek je tako izgledalo, a ako su mu sivoplave oči delovale gromonosno, pa uvek su bile takve. Čak mu je i kosa ličila na olujne oblake. I pored svega toga on je bio čovek mirne naravi. Indirijan i jednooki Mandelain kao da su razmišljali o nečem drugom, ali su netremice pratili njeno kretanje. Lijus Terin se iznenada utiša, kao da je i on posmatrao, kroz Randove oči.
Meranine bezvremene crte odavale su još manje nego lica poglavara. Poravnavši i podvivši sive suknje, ona kleknu pored Randa i podiže čajnik. Glomazna lopta od pozlaćenog srebra, s nožicama i drškom u obliku leoparda i još jednim koji se pružio preko poklopca, taj čajnik morala je da drži s obe ruke i malo je podrhtavao dok je Randu punila šolju. Njeno ponašanje nagoveštavalo je kako ona to radi zato što je tako naumila, iz sopstvenih razloga koje niko od njih ne može da razume; njeno ponašanje ukazivalo je na Aes Sedai mnogo jače nego njeno lice. Je li to bilo dobro ili loše?
„Ne dozvoljavam im da usmeravaju bez dozvole“, objasnio je. Poglavari su ostali tihi. Merana se podiže i pomeri da bi klekla pred svakim od njih. Mandelain šakom prekri svoju šolju da bi pokazao kako ne želi više. Druga dvojica svoje ispružiše dok su je sivoplave i zelene oči proučavale. Šta li su videli? Šta je još mogao da uradi?
Spustivši teški čajnik na poslužavnik s ručkama u obliku leoparda, ona ostade da kleči. „Mogu li još nekako uslužiti mog gospodara Zmaja?“
