Karte su bile razasute po kamenom podu iza prestola na podijumu, smotane ili presavijene ili raširene tamo gde ih je ostavio. Vrhom čizme pomeri neke od njih. Toliko toga čime mora istovremeno da žonglira. Severni Kairhijen i planine zvane Rodoubičin bodež, pa onda oblasti oko grada. Ilijan i ravnice Mareda sve do Far Madinga. Ostrvo Tar Valon i gradovi i sela koji ga okružuju. Geldan i delovi Amadicije. Pokret boja u njegovoj glavi. Lijus Terin koji jeca i smeje se u daljini, slabašno ludo mrmljanje o ubijanju Aša’mana, ubijanju Izgubljenih. Alana je prestala da jeca, razdiruća bol povukla se pred tankom niti ljutnje. Rand pređe rukama kroz kosu čvrsto priljubivši šake uz slepoočnice. Kako izgleda biti sam u sopstvenoj lobanji? Nije mogao da se seti.
Visoka vrata se otvoriše da propuste jednu od Devica koje su čuvale stražu u hodniku. Rijalin, sa svojom živahnom crvenkastozlatnom kosom i osmehom u svakoj prilici, stvarno je uspevala da deluje punačko. Za Devicu, u svakom slučaju. „Berelajn sur Pendrag i Anura Larisen žele da vide Kar’a’karna“, najavila je. Glas joj je prešao iz toplog i prijateljskog, dok je izgovarala prvo ime, do hladnog i ravnog za drugo, a da joj osmeh ni za trenutak nije nestao s lica.
Rand uzdahnu i zausti neka ih puste da uđu, ali Berelajn nije bila od onih koji će čekati. Ona ulete s nešto pribranijom Anurom za petama. Aes Sedai se plaho trže kada vide Dašivu i Narišmu, a potom se radoznalo upilji u Meranu koja je stajala u uglu. Ali ne i Berelajn.
„Šta ovo treba da znači, moj gospodaru Zmaju?“, zahtevala je da zna mašući pismom koje joj je poslao tog jutra. Ona brzim koracima priđe i zatrese mu ga pred nosom. „Zašto da se vratim u Majen? Ovde sam upravljala kako treba u tvoje ime, a ti to vrlo dobro znaš. Nisam mogla da sprečim Kolaver da se kruniše, ali bar sam je sprečila da menja zakone koje si doneo. Zašto sam oterana? I zašto mi se to saopštava pismom? Ne u lice. Pismom, zahvaljeno mi je na službi i otpuštena sam kao da sam neki pisarčić koji je završio sakupljanje poreza.“
Čak i kad je besnela, Prva od Majena bila je jedna od najlepših žena koje je Rand ikada video. Crna kosa spuštala joj se na ramena u blistavim talasima, uokvirujući lice što bi i slepca nateralo da se zabulji u njega. Muškarac je lako mogao da se udavi u njenim tamnim očima. Danas je nosila svetlucavu srebrnu svilu, tanku i pripijenu, podobniju za ličnu zabavu s ljubavnikom negoli za javno mesto. U stvari, da joj je izrez bio za dlaku dublji, ovu haljinu ne bi mogla da obuče u javnosti. On već sada nije bio siguran je li dovoljno pristojna. Kad je pisao pismo, ubedio je sebe da je to zato što ima previše posla i jer nema vremena da se raspravlja s njom. U stvari, suviše je uživao da je gleda; a zbog nečega je počeo da oseća kako je to... pa ne baš potpuno pogrešno, ali skoro.
Čim se ona pojavila, Lijus Terin iz gunđanja pređe u tiho pevuckanje, kao što je uvek činio kada bi se divio nekoj ženi. Odjednom, Rand shvati da se poigrava ušnom resicom i zaprepasti se. Nagonski je znao da je to bilo još nešto što je Lijus Terin radio bez razmišljanja, kao i pevušenje. On brzo spusti ruku pored tela, ali ona kao da je htela ponovo da se podigne do uva.
Spaljen bio, ovo je moje telo! Misao mu je bila režanje. Moje! Lijus Terin iznenađeno i zbunjeno prestade da pevuši; bez reči, mrtav čovek pobeže nazad, u najtamnije senke Randovog mozga.
Randovo ćutanje je delovalo. Berelajn je spustila pismo, a bes joj se povukao. Malo. Očiju uperenih u njegove, ona duboko udahnu, od čega se njemu zažariše obrazi. „Moj gospodaru Zmaju..."
„Znaš ti zašto“, upade joj u reč. Nije bilo nimalo lako gledati je samo u oči. Čudno, uhvatio je sebe kako čezne za Mininim prisustvom. Vrlo čudno. Njena viđenja sad mu ne bi pomogla. „Jutros, kada si se vraćala s broda Morskog naroda, na pristaništu te je sačekao tip s nožem.“
Berelajn prezrivo odmahnu glavom. „Nije mi prišao bliže od tri koraka. Pratilo me je desetak Krilatih stražara i lord kapetan Galen.“ Nurel je poveo neke od Krilatih stražara na Dumajske kladence, ali Galen je zapovedao svim Stražarima. U gradu ih je imao preko osam stotina, ne računajući one koji su se vratili s Nurelom. „Očekuješ da odmaglim zbog jedne secikese?"
„Ne izigravaj budalu“, zagunđa on. „Secikesa, dok si okružena desetinom vojnika?“ Obrazi joj se zažariše; naravno da je znala. Nije joj dozvolio da se buni ili objašnjava ili uradi neku sličnu glupost. „Dobrejn mi kaže da se već šapuće po palati kako si izdala Kolaver. Oni koji su je podržavali možda se plaše da meni kažu jednu reč, ali platiće nekome da zabode nož u tebe.“ A i u Failu, po onome što kaže Dobrejn; za to se već postarao. „Ali neće imati prilike, jer se ti vraćaš u Majen. Dobrejn će preuzeti tvoj položaj ovde dok Elejna ne preuzme Sunčani presto.“
