I posmatrač je viđao kako se istina menja po stotinu puta između jednog jedinog izlaska i zalaska sunca. Više no jednom i sam ju je promenio. Razmatrao je da se vrati i pobije osam žena na čistini. Lako bi umrle, sumnjao je da su znale kako da naprave pravi krug. Crne pahulje ispuniše mu oči, kao polegla mećava. Ne, pustiće to da se odvija svojim tokom. Za sada.
U njegovim ušima svet je kričao dok je koristio Istinsku moć da razdere malu rupu i stupi van Šare. Samael nije imao pojma koliko je istinito govorio. Mala pojačavanja haosa mogla su biti jednako važna kao i velika.
Noć sporo pada na Ebou Dar jer odsjaj sa belih zgrada prkosi tami. Gomilice i grupice slavljenika Noći Svovana, sa grančicama zimzeleni u kosi, igrale su ulicama pod sjajnim mesecom, koji je bio u trećoj četvrti. Nekolicina je samo sa fenjerima igrala od jedne grupe veseljaka do druge, poskakujući uz muziku flauta i bubnjeva i rogova koja se širila iz krčmi i palata, ali veći deo ulica je i pored toga bio prazan. U daljini je lajao pas, a drugi, nešto bliži, odvraćao je besno sve dok iznenada nije zaskvičao i ućutao.
Održavajući ravnotežu stojeći na prstima, Met je osluškivao, očima pretražujući mesečinom prošarane senke. Samo se jedna mačka šunjala niz ulicu. Bat bosih nogu u trku sve više je jenjavao. Vlasnik jednog para verovatno je šepao, a drugi je krvario. Dok se saginjao, stopalom zakači močugu koja je ležala na kamenom pločniku, dugačka poput njegove ruke; teški bronzani klinovi zasijaše na mesečini. To bi mu sasvim sigurno rascopalo lobanju. Odmahujući glavom, obrisao je svoj nož o odrpani kaput čoveka koji mu je ležao pred nogama. Otvorene oči s prljavog, izboranog lica bile su uprte ka noćnom nebu. Prosjak, sudeći po njegovom izgledu i smradu. Met nije ranije čuo za prosjake koji ljude napadaju, ali možda su vremena bila i teža nego što je mislio. Ogromna jutena vreća ležala je pored jedne spružene ruke. Ovi momci su očigledno bili samouvereni u vezi s količinom onoga što bi mu mogli nači u džepovima. Ta ga je stvarčica mogla prekriti od glave do kolena.
Severno, iznad grada, na nebu se iznenada, uz šuplju grmljavinu, razli svetlost. I dok su se svetlucave zelene varnice širile u loptu, druga erupcija i isprši crvene varnice kroz prvu, pa se onda pojaviše plave, a za njima žute. Iluminatorski Cvetovi noći, ne tako upadljivi kao što bi bili na oblačnom nebu bez mesečine, ali ipak su ga ostavljali bez daha. Mogao bi da posmatra vatromete dok se ne preturi od gladi. Nalesin je pominjao iluminatora Svetlosti, je li to bilo tek jutros? ali Cvetovi noći više se ne pojaviše. Kada ilmninatori teraju nebo da se rascveta, kako oni kažu, oni zasade više od četiri cveta. Očito ih je neko ko ima novca kupio za Noć Svovana. Požele da zna ko je to. Iluminator koji će prodati Cvetove noći prodaće i više od toga.
Čušnuvši nož nazad u rukav, on pokupi svoj šešir sa pločnika i brzo se udalji, dok su mu čizme odjekivale zvukom praznim poput ulica. Kroz namaknute kapke većine ovdašnjih prozora nije se probijao ni tračak svetlosti. Verovatno u celom gradu nije postojalo bolje mesto za ubistvo. Ceo okršaj sa tri prosjaka nije trajao duže od minut ili dva, a niko ga nije video. U ovom gradu ste mogli da naletite na tri do četiri tuče u toku dana, ako ne biste pazili, ali verovatnoća da se dva puta u istom danu sretnete s pljačkašima bila je neverovatna koliko i mogućnost da gradska straža odbije podmićivanje. Sla se događalo s njegovom srećom? Kada bi samo one proklete kockice prestale da mu se kotrljaju u glavi. Nije trčao, ali nije ni oklevao, s jednom i rukom na balčaku ispod kaputa, raširenih očiju pretražujući senke ne bi li primetio bilo kakav pokret. Međutim, ništa nije video, izuzimajući nekoliko grupica ljudi koji su poigravali ulicama.
