Kao da ju je razmišljanje o njoj prizvalo, Somerin se primače Sevani. „Ta žena ima dar“, prošaputala je ne skidajući oči sa njih dvoje. „Istkala je prepreku.“ Napućivši usne, dodala je, oklevajući: „Jaka je. Vrlo jaka.“ To je stvarno bilo značajno kada je ona to izrekla. Sevana nikada nije uspela da shvati zbog čega snaga u Moći nije bila bitna među Mudrima iako je, za sopstveno dobro, bila zahvalna što je to tako ali Somerin se ponosila time što nikada nije susrela ženu jednako snažnu koliko i ona. Sudeći po njenom glasu, Sevana je zaključila da je ova žena bila snažnija.
U ovom trenutku nije je bilo briga može li ta žena pomerati planine ili jedva upaliti sveću. Mora da je Aes Sedai. Nije imala njihovo lice, ali Sevana je susrela neke koje ga nisu imale. Mora da je tako Kadar uspeo da se dočepa ter’angreala. Tako je uspeo da ih pronađe i da dođe. Tako rano; tako brzo. Mogućnosti su se ukazivale a nada je rasla. Ali između njega i nje, ko je zapovedao?
„Prekinite da usmeravate u to“, naredila je. Možda još uvek može da ih čuje kroz to.
Rijle joj dobaci pogled koji se nije zaustavio nadomak sažaljenja. „Somerin je već prekinula, Sevana."
Ništa nije moglo da joj pokvari raspoloženje. Osmehnula se i progovorila: „Vrlo dobro. Pamtite šta sam vam kazala. Pustite me da sama obavim razgovor.“ Većina ostalih klimnu glavom; Rijle šmrknu. Sevana zadrža osmeh. Mudre nisu mogle da postanu gai’šaini, ali toliko je istrošenih običaja već bilo ćušnuto u stranu da je još poneki mogao da ih sledi.
Kadar i žena nastaviše napred, a Somerin prošaputa: „Ona i dalje drži Moć.“
„Sedi pored mene“, brzo joj zapovedi Sevana. „Dotakni mi nogu ako usmerava.“ Kako ju je to peklo. Ali morala je da zna.
Sede, skupivši noge pod sebe, a ostale su je sledile, ostavivši prostor za Kadara i ženu. Somerin je sela dovoljno blizu da im se kolena dodiruju. Sevana požele da ima stolicu.
„Vidim te, Kadare“, reče ona zvanično, ne obazirući se na njegovu raniju uvredu. „Sedite, ti i tvoja žena.“
Želela je da vidi kako će Aes Sedai odvratiti, ali ova se samo lenjo osmehnu podigavši obrvu. Oči su joj bile crne kao i njegove, crne kao u gavrana. Ostale Mudre dopustiše da se pokaže malo hladnoće. Da Aes Sedai kod Kladenaca nisu dopustile da se Rand al'Tor oslobodi, sigurno bi svaka od njih bila ubijena ili zarobljena. Ova Aes Sedai mora da je bila svesna toga, jer je Kadar očigledno znao šta se dogodilo, a opet nije delovala nimalo uplašeno.
„Ovo je Majsija“, reče Kadar spuštajući se na zemlju nedaleko od mesta ostavljenog za njega. Zbog nečega, on nije voleo da bude nadohvat ruke. Možda se bojao noževa. „Rekoh ti da upotrebiš samo jednu Mudru, Sevana, a ne sedam. Neki muškarci postali bi sumnjičavi.“ Zbog nečega je delovao kao da se zabavlja.
Ta žena, Majsija, kada je izgovorio njeno ime, zaustavi se usred nameštanja suknji pod sobom, pokazavši mu zube s toliko besa kao da namerava kožu da mu odere. Možda nije želela da se zna ko je ona. Međutim, ništa nije rekla. Trenutak kasnije, ona sede pored njega, a osmeh joj se tako naglo vrati na lice da je delovalo kao da ga nikada nije ni skidala. Ovo nije bilo prvi put da je Sevana bila zahvalna što mokrozemci nose svoja osećanja na licima.
„Jesi li doneo onu stvar koja može da upravlja Random al’Torom?“ Nije ni pogledala ka vrču sa vodom. Kada je bio tako nevaspitan, zašto bi ona nastavljala s pristojnošću? Nije pamtila da je bio takav kada su se ranije sretali. Možda ga je ohrabrivalo prisustvo Aes Sedai.
Kadar je upitno pogleda. „Zašto bih, kada ga nemaš?“
„Imaću ga“, ravno mu odgovori, a on se nasmeši. Isto učini i Majsija.
„Onda, kada ga budeš imala.“ Njegov osmeh urlao je o sumnji i neverici. £ena ga je podražavala. I za nju bi mogla da se nađe crna odežda. „Ono što imam moći će njime da upravlja, onda kada bude uhvaćen, ali ne može da ga nadvlada. Ne želim da se izložim opasnosti pa da sazna za mene pre nego što ga ti imaš na sigurnom.“ Ni najmanje nije delovalo kao da se stidi zbog ovoga što je priznao.
Sevana je obuzdala ujed razočaranja. Jedna nada je propala, ali imala je ostale. Rijle i Tion su prekrstile ruke i zurile pravo pred sebe, izvan kruga, pored njega; on više nije bio vredan njihove pažnje. Naravno, one nisu znale celu priču.
„A šta je sa Aes Sedai? Može li ta stvar da upravlja i njima?“ Rijle i Tion prestadoše da zure pored drveća. Belind zaigraše obrve, a Merija pogleda pravo u nju. Sevana je proklinjala njihov nedostatak samokontrole.
Međutim, Kadar je bio slep kao i svi mokrozemci. On zabaci glavu i nasmeja se. „Pokušavaš li da mi kažeš kako si propustila al’Tora, ali si uspela da uhvatiš neku Aes Sedai? Posegnula si za orlom a uhvatila si nekoliko ševa!“
„Možeš li mi obezbediti istu stvar za Aes Sedai?“ Došlo joj je da zaškrguće zubima. Ranije se sasvim sigurno ponašao sa više uvažavanja.
