U zajedničkoj sobi Izgubljene žene stolovi su bili uklonjeni, sem onih nekoliko pored zidova. Flautista i bubnjar su izvodili pištavu muziku za četiri reda nasmejanih ljudi koji su poskakivali izvodeći nešto što je delom ličilo na ples a delom na poskočicu. Posmatrajući ih, on je oponašao korak. Strani lovci u finoj vuni skakutali su pored ovdašnjih stanovnika koji su bili u vezenim svilenim prslucima ili zagrnuti onim beskorisnim kaputima prebačenim preko ramena. Zapazio je dva trgovaca po načinu kako su se kretali, jednog mršavog i jednog punijeg, a obojica su se kretala s lakom skladnošću, ka nekoliko ovdašnjih žena u njihovim najboljim haljinama dubokih izreza, oivičenih sa malo čipke ili mnogo veza, ali nijedna nije bila odevena u svilu. Nije da bi on odbio ples sa ženom u svili, naravno nikada nijednoj ženi nije odbio ples, bez obzira na njene godine ili položaj ali one bogate večeras su bile u palati, ili u kućama bogatijih trgovaca i zelenaša. Blizu zida, ljudi koji su hvatali dah za sledeću igru najčešće su imali lica zarivena u krčage, ili su posezali za drugim, svežim, koje su užurbane služavke pronosile na poslužavnicima. Gazdarica Anan verovatno će večeras prodati vina koliko inače proda za nedelju dana. Piva takođe; meštani mora da su izgubili osećaj za ukus na jezicima.
Pokušavajući da izvede još jedan od koraka plesa, on dohvati Kairu dok je pokušavala da projuri s poslužavnikom. Podigavši glas da bi se jasno čuo iznad muzike, postavio joj je nekoliko pitanja, a završio je naručivši svoju večeru, ribu na žaru, ukusno jelo koje je kuvarica gazdarice Anan savršeno pripremala. Čoveku je potrebna snaga ako želi da nastavi s plesom.
Kaira uputi zavodljiv osmeh čovi u žutom prsniku koji je s njenog poslužavnika dograbio krčag, a umesto njega ubacio novčić, ali ovoga puta nije imala nijedan osmeh za Meta. U stvari, uspela je da stisne usne u tanku liniju, što nije bio mali podvig. „Tvoj mali zeka, jesam li?“ Uz rečito šmrkanje, ona nestrpljivo nastavi. „Dečko je ušuškan u svome krevetu, gde mu je i mesto, a ja ne znam gde se nalazi lord Nalesin, ni Harnan, ni gospar Vanin, niti bilo ko drugi. A kuvarica je izjavila da neće spremati ništa osim supe i hleba za one koji svoje jezike utapaju u vinu. Mada, zašto moj gospodar želi ribu na žaru kada ga u njegovoj sobi čeka pozlaćena žena, sasvim sigurno ne umem da kažem. Ako bi me moj gospodar pustio, neki od nas moraju da rade za svoju koricu.“ Ona otutnja dalje, prinoseći svoj poslužavnik i osmehujući se od uva do uva svakom muškarcu kojeg bi ugledala.
Met se mrštio za njom. Pozlaćena žena? U njegovoj sobi? Sanduk sa zlatom sada se gnezdio u malom udubljenju pod kuhinjskim podom, pred jednom od pećnica, ali kockice u njegovoj glavi odjednom su odjekivale poput bubnjeva.
Zvuci veselja malo su se utišali dok se lagano uspinjao stepenicama. Pred vratima svoje sobe zaustavio se osluškujući kockice. Dva pokušaja pljačke danas, do sada. Dva puta je mogao da završi rascopane lobanje. Bio je sasvim siguran da ga ona Prijateljica Mraka nije videla, a nju niko ne bi ni nazvao pozlaćenom, ali... Prstima je dodirivao balčak pod kaputom; onda ukloni šaku, a u mislima mu zaleprša žena, visoka žena koja pada dok joj drška noža viri između dojki. Njegovog noža. Sreća će jednostavno morati da bude uz njega. Uzdahnuvši, on otvori vrata.
Sa zlatnom pletenicom prebačenom preko jednog ramena, žena Lovac koju je Elejna načinila svojom Zaštitnicom okrenu se, vagajući njegov razvezani luk iz Dve Reke. Plave oči joj se zaustaviše na njemu vrveći namerama, a lice joj poprimi odlučan izgled. Delovala je spremna da ga izlema tim lukom ako ne bude dobila ono što hoće.
„Ako je to zbog Alvera“, poče on, kada mu se iznenada jedan navoj sećanja razmota, a magla se razgrnu nad jednim danom, jednim časom njegovog sopstvenog života.
